2
Dok Ukrajinu čeka još jedna oštra zima i nove žestoke borbe sa ruskim trupama, čini se da podrška Kijevu polako počinje da se osipa. Iako su SAD i zemlje EU bile uz Ukrajinu i pružale joj podršku od početka rata, što u novcu, oružju, situacija se polako menja. Prvo je Poljska zabranila uvoz ukrajinskog žita kako bi zaštitla svoje poljoprivrednike, pa su potom objavili da više neće slati oružje Ukrajini. Potom je u SAD usvojen zakon za privremeno finansiranje saveznog budžeta iz kojeg je izuzeta dodatna pomoć Ukrajini. Na kraju je u Slovačkoj pobedu na parlamentarnim izborima odnela proruska stranka Smer SSD koju predvodi bivši premijer Robert Fico, što bi značajno moglo da utiče na odnos te zemlje prema Ukrajini.
Prvo je poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da njegova zemlja više ne šalje oružje Ukrajini jer trgovinski spor između susednih država eskalira i da se njegova populistička partija suočava sa pritiskom krajnje desnice na predstojećim nacionalnim izborima.
Moravjecki je krajem septembra u televizijskom intervjuu naveo da Poljska „više ne prenosi nikakvo oružje Ukrajini jer se sada naoružavamo najsavremenijim oružjem“ .
Portparol vlade Pjotr Miler pojasnio je da ta zemlja sada obezbeđuje samo zalihe municije i naoružanja, što je prethodno dogovoreno, napominjući da se „na ukrajinskoj strani pojavio niz apsolutno neprihvatljivih izjava i diplomatskih gestova“.
Poljska je Ukrajini isporučila širok spektar naoružanja, uključujući tenkove Leopard 2 i borbene avione MiG iz sovjetske ere. Poljaci su i dalje u velikoj meri za podršku Ukrajini, verujući da bi njihova nacija bila ranjiva ako bi Rusija pobedila u Ukrajini. Međutim, postoji i rastući umor u društvu zbog velikog broja izbeglica. Uoči nacionalnih izbora 15. oktobra, krajnje desničarska partija Konfederacija rekla je da Poljska ne dobija zahvalnost koju zaslužuje što je naoružala Ukrajinu i prihvatila njene izbeglice.
Ova sukobljavanja dolaze u trenutku kada ukrajinske snage polako napreduju probijajući ruske borbene linije u kontraofanzivi koja nije napredovala tako brzo ili onako dobro kako se u početku očekivalo. Potez Poljske bi mogao imati šire posledice jer se približava još jedna zima. Lideri Kijeva lobiraju za novu rundu naprednog oružja, uključujući rakete većeg dometa.
Kamen spoticanja među ove dve zemlje je i isporuka žitarica. Poljska, Mađarska i Slovačka navele su da je nova zabrana uvoza žitarica iz Ukrajine uvedena kako bi se njihovi poljoprivrednici zaštitili od prezasićenosti ukrajinskim žitom na njihovim tržištima, što snižava cene i šteti njihovim sredstvima za život. Kijev je odgovorio pritužbom Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv tri zemlje što je izazvalo još ljutitije reakcije Poljske.
Poljski i ukrajinski ministri poljoprivrede rekli su da rade na rešavanju situacije na način koji uzima u obzir interese obe zemlje. Ukrajina je u međuvremenu povukla tužbu protiv Slovačke, dok su dve strane tražile rešenje, saopštile su slovačke vlasti.
U Ujedinjenim nacijama, Zelenski je sugerisao da zemlje koje se protive Ukrajini u vezi sa žitaricama u stvari rade u ime Rusije.
Poljska je zbog ovoga pozvala na razgovor ukrajinskog ambasadora u Varšavi.
Istovremeno, američki predsednik Džozef Bajden obećao je nastavak podrške Ukrajini, nakon što je dodatno vojno finansiranje isključeno iz sporazuma o budžetu Kongresa SAD u poslednjem trenutku. Privremena mera, koja je uvedena da bi se sprečilo zatvaranje vlade, nije uključivala šest milijardi dolara vojne pomoći Kijevu – što je glavni prioritet Bele kuće.
Republikanci se protive daljoj vojnoj pomoći, a mnogi se otvoreno protive Bajdenovom pristupu ratu u Ukrajini.
„Ne možemo, ni pod kojim okolnostima, dozvoliti da se prekine podrška SAD Ukrajini“, rekao je Bajden.
SAD su već isporučile oko 46 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini od kako je Rusija pokrenula invaziju u februaru 2022. godine, a Bajden je od Kongresa zatražio izdvajanje još 24 milijarde dolara.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
Međutim, republikanci kontrolišu Predstavnički dom, a demokrate uživaju malu većinu u Senatu. I jedni i drugi moraju da odobre zakone o budžetu pre nego što budu potpisani.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova navodi da se „tok američke pomoći neće promeniti“ sa tri milijarde dolara humanitarne i vojne podrške koja će tek stići, ali priznaje da bi to moglo da utiče na aktuelnu situaciju. Uukrajinski poslanik Oleksi Gončarenko priznao je da obustavljeno finansiranje izaziva zabrinutost u Kijevu.
„Glasanje u američkom Kongresu je uznemirujuće. SAD su rekle da će biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i da sada vidimo kako je podrška Ukrajine isključena iz sporazuma o finansijama. Ovo je znak za uzbunu, ne samo za Ukrajinu, ali i za Evropu“, rekao je on.
Ova politička previranja samo su jedan od nekoliko simptoma zamora Zapada. Sve veći skepticizam nekih republikanaca i nedavna izborna pobeda populističke, promoskovske stranke u Slovačkoj, zabrinjavaju i Ukrajinu i Evropsku uniju.
Stranka na čelu sa Putinovcem Robertom Ficom pobedila je na nedavno održanim izborima u Slovačkoj.
Prema preliminarnim rezultatima, populistička stranka Roberta Fica SMER osvojila je 22,9 odsto glasova. Bivši premijer Fico sada ima šansu da se vrati na vlast, ali prvo mora da traži koalicione partnere jer njegova stranka nije obezbedila dovoljno veliki udeo glasova da bi sama vladala.
Fico je ranije obećao da „nijedan metak više neće biti isporučen Ukrajini“ ako on dođe na vlast.
BONUS VIDEO: Susret Kim Džong Una i Vladimira Putina u Rusiji