„Strip, deveta umetnost, bez sumnje je jedan od najvažnijih simbola Brisela i njegovog identiteta… prava briselska posebnost, koja je sada konačno priznata kao nematerijalno kulturno nasleđe“, rekla je državna sekretarka Brisela zadužena za urbanizam i kulturno nasleđe Ans Persons.
Kako je rekla, ova godina će u Briselu biti u potpunosti posvećena belgijskoj i briselskoj strip kulturi.
Person najavljuje da će biti pokrenuta inicijativa u UNESCO da belgijski strip postane deo svetskog nasleđa i da se nada da će taj proces biti okončan do 2029. godine, kada se obeležava 100 godina od prvog Tintinovog stripa.
Stripovi se u Briselu crtaju skoro dva veka, još od 1843. godine, kada je objavljena „Poplava u Briselu“ Rišara de Kerela.
Danas su belgijski stripovi poznati širom sveta pre svega po Heržeovom Tin Tinu i Pejovim Štrumfovima.