Ukrajinci: Eliminisali smo 800 ruskih vojnika u poslednja 24 sata, Blinken: Duboko smo zabrinuti zbog Moldavije

Bela kuća je objavila kako je dosad u Ukrajini ubijeno više od 30.000 pripadnika ruske plaćeničke grupe Vegner. Vagnerovci su poslednjih meseci učestvovali u ruskoj ofanzivi oko Bahmuta i Soledara u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, piše Skaj njuz.

Privatna vojna kompanija Vagner je poslednjih meseci popunjavala svoje redove regrutacijom kriminalaca kojima je dopušten izlazak iz zatvora ako se odu boriti u Ukrajinu. Sjedinjene Države kažu kako 90 odsto vagnerovaca ubijenih u Ukrajini od decembra otpada na bivše osuđenike.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je kako su Sjedinjene Države "duboko zabrinute" zbog napora koje Rusija ulaže kako bi destabilizovala moldavsku vladu. Ova izjava dolazi nakon što je predsednica Moldavije Maja Sandu ranije ove nedelje rekla da Rusija planira državni udar u Moldaviji.

“Duboko smo zabrinuti zbog zavera za koje znamo da dolaze iz Rusije kako bi se pokušala destabilizovati vlada. Snažno stojimo uz Moldaviju u podršci njenoj sigurnosti, njenoj nezavisnosti, njenoj teritorijalnoj celovitosti, te vrlo važnim reformskim naporima koje preduzimaju predsednik i vlada", rekao je Blinken na sastanku sa Sandu u Nemačkoj na marginama Minhenske sigurnosne konferencije.

U najnovijem izveštaju o ruskim gubicima, ukrajinsko ministarstvo odbrane navodi da je ukupno 141.260 vojnika ubijeno od početka rata.

Takođe dodaju da su eliminisali 800 ruskih vojnika u poslednja 24 sata.

Ukrajinci tvrde da su uništili 298 vojnih aviona, 6520 borbenih oklopnih vozila i 3298 tenkova.

Nemački kancelar Olaf Šolc danas je pozvao zapadne saveznike da udruže snage i dostave tenkove Ukrajini, a Nemačka je u tome spremna preuzeti vodeću ulogu.

Tvrdio je i kako prvi nemački tenkovi tipa Leopard "vrlo brzo" stižu u Ukrajinu.

"To znači da svi oni koji mogu dati tenkove to sada i trebaju učiniti", rekao je kancelar. Nemačka će pružiti svu potrebnu podršku u obuci, opremi i logistici, dodao je.

Bivši zaposleni britanske tajne obavještajne službe MI6 je za Skaj njuz rekao da je Ujedinjeno Kraljevstvo jedna od "glavnih meta" Rusije jer je dalo "vrlo snažnu podršku" Ukrajini.

Upitan je li ruska špijunaža postala "agresivnija" od izbijanja rata u Ukrajini, Kristofer Stil je odgovorio da "verovatno jeste".

Zapadne zemlje koriste sporazume iz Minska da pripreme Kijev za rat protiv Rusije u sopstvenim geopolitičkim interesima, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja, prenosi TASS.

„Zamolio bih naše bivše zapadne partnere, koji će po navici da izgovaraju mantre da je Rusija kriva za sve, da dignu pogled sa svojih papira i odgovore na jednostavno pitanje. Kako to da se to ponavlja iz godine u godinu da podržavate protokole iz Minska, potpisujete dokumente sa nama, dok ste istovremeno držali kamen iza leđa i smatrali proces iz Minska samo dimnom zavesom da ponovo naoružate kijevski režim i pripremite ga za rat protiv Rusije zarad sopstvenog geopolitičkog interesa“, rekao je on na sastanku Saveta bezbednosti UN.

Grupa američkih zakonodavaca poslala je pismo predsedniku Bajdenu, tražeći od njegove administracije da pošalje borbene avione F-16 u Ukrajinu.

Pet članova Predstavničkog doma tvrdi da je moderne borbene avione potrebno poslati "što je pre moguće" jer bi se "mogli pokazati odlučujućim za kontrolu ukrajinskog vazdušnog prostora ove godine".

"U tom duhu vođstva i podrške pišemo kako bismo s poštovanjem zatražili da Vaša administracija što pre osigura Ukrajini povećanje sposobnosti nadmoći u vazduhu, uključujući avion F-16 Fighting Falcon koji je Kijev zatražio, ili slične avione četvrte generacije", stoji u pismu.

Rusija je danas optužila Sjedinjene Države da odobravanjem napada na Krim podstiču Ukrajinu na eskalaciju rata pa je upozorila da je Vašington sada direktno uključen u sukob jer "neki ludaci" sanjaju o porazu Rusije.

Moskva je reagovala na izjavu američke podsekretarke Victorije Nuland da Sjedinjene Države smatraju da bi Krim, koji je Rusija anektirala 2014., trebao biti u najmanju ruku demilitarizovan i da Vašington podržava ukrajinske napade na vojne ciljeve na tom poluostrvu.

"Sada su američki ratni huškači otišli još dalje: podstičuč kijevski režim na dalju eskalaciju rata", rekla je Marija Zaharova, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je saveznike da ubrzaju pošiljke oružja toj zemlji kako bi, kako je rekao, bila poražena ruska invazija.

Zelenski je, obraćajući se putem video linka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, upozorio da bi bilo kakva odlaganja dostave naoružanja ugrozila bezbednost zapadnih država.

Upoređujući rat u Ukrajini sa borbom Davida protiv Golijata, Zelenski je rekao da Rusija izaziva uništenje i ima planove i za ukrajinskog suseda Moldaviju - dok su zapadni lideri odugovlačili sa ključnim odlukama.

“Očigledno je da se ruski predsednik Vladimir Putin usmerio na druge bivše sovjetske zemlje. Odlučnost nikada nije apstraktna. David je pobedio Golijata jačinom postupaka, a ne snagom razgovora”, rekao je on. „Kašnjenje je uvek bilo greška. Golijat mora da izgubi”, poručio je Zelenski.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Zapad treba pojačati vojnu podršku Ukrajini kako bi Kijev svojom kontraofanzivom prisilio Moskvu na pregovore o završetku rata.

„Apsolutno moramo intenzivirati podršku ukrajinskom narodu i vojsci kako bi pokrenula kontraofanzivu koja bi mogla dovesti do verodostojnih pregovora, o kojima bi odlučili Ukrajina, njene vlasti i njen narod“, rekao je Makron na konferenciji o sigurnosti u Minhenu.

On smatra da sada nije vreme za pregovore s Moskvom koja je „odabrala rat, eskalaciju rata i ići čak do ratnih zločina i napada na infrastrukturu civila“.

„Rusija ne može i ne sme dobiti ovaj rat i ruska agresija mora propasti jer ne možemo prihvatiti trivijalizaciju nezakonite upotrebe sile. U suprotnom bi bila dovedena u pitanje evropska i globalna stabilnost“ , istaknuo je Makron.

Rusija je uvela besplatni paket satelitskih kanala za stanovnike koji žive na okupiranom delu ukrajinske teritorije.

Kritičari tvrde kako Rusija ovim potezom pokušava stvoriti "digitalni geto". Paket nosi naziv Ruski svet, što je sinonim za propagandu koju Rusija nastoji proširiti izvan svojih granica, fokusirajući se na svoju "imperijalnu veličinu i spoljne neprijatelje koji su je odlučni uništiti".

Ukrajinski analitičari smatraju da Moskva pokušava odseći okupirano stanovništvo od Ukrajine i stvori informacioni "geto". Prošlo je nešto manje od godinu dana otkako su milioni Ukrajinaca počeli živeti pod ruskom okupacijom.

Saveznici koji mogu da isporuče borbene tenkove Ukrajini trebalo bi to da urade sada, izjavio je danas nemački kancelar Olaf Šolc, dodajući da će Nemačka pomoći obezbeđivanjem logistike, popunjavanjem zaliha i obučavanjem ukrajinskih vojnika.

Mirovni pregovori mogu da počnu kada Rusija povuče svoje trupe sa teritorije Ukrajine. Druge opcije samo daju Rusiji vremena da pregrupiše snage i nastavi neprijateljstva u bilo kom trenutku, saopštio je Mihailo Podoljak, politički savjetnik predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

Rusko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je danas na razgovor ambasadora Holandije u Moskvi Hilsa Arnoa Bešura Pluha i zatražilo, kako se navodi, "okončanje opsesivnih pokušaja da se Rusija neopravdano smatra odgovornom za pad malezijskog Boinga iznad Donbasa 17. jula 2014. godine".

Sudbina zahteva Finske da se pridruži NATO-u je u rukama Turske, izjavio je danas predsednik Finske Sauli Ninisto.

Dok Rusija počinje novu ofanzivu u istočnoj Ukrajini, ukrajinski saveznici skeptični su oko toga da je Moskva prikupila dovoljno ljudi i resursa kako bi ostvarila značajne uspehe. Rusija je povećala broj trupa smeštenih na svojoj granici i unutar okupirane teritorije u Ukrajini. Uprkos povećanom broju, zapadni obaveštajci sumnjaju da su te snage sposobne da zauzmu i zadrže nove teritorije.

Potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Irina Vereščuk pozvala je danas civile da se odmah evakuišu iz Bahmuta.

"Apelujem na civile koji su još uvek u Bahmutu... morate odmah da se evakuišete", napisala je ona na svom Telegram kanalu.

Visoki političari i vojni lideri iz celog sveta sastaju se danas u Nemačkoj, a očekuje se da će se ukrajinski zvaničnici obratiti na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu. 

Podstaknuta desetinama hiljada rezervista, Rusija je intenzivirala kopnene napade širom južne i istočne Ukrajine, a kako se bliži prva godišnjica invazije 24. februara, izgleda da se formira nova velika ruska ofanziva.

Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i potpredsednica SAD Kamala Haris su među mnogim visokim zvaničnicima koji prisustvuju Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Ukrajinske vlasti kažu da su Rusi u napadima kod Bahmuta ubili pet civila, tri muškarca i dve žene. Takođe, kažu da je ranjeno još devet osoba.

Ubijeni civili su, kažu Ukrajinci, imali između 32 i 66 godina.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski poručio je u noćnom obraćanju da Ukrajina neće pristati da preda ni deo teritorije Rusiji.