Jermenija i Azerbejdžan nisu uspeli da razmene tela vojnika ubijenih u sukobima oko Nagorno-Karabaha zbog kršenja primirja za koje se dve strane međusobno optužuju.
Dve zemlje pristale su na prekid vatre od subote u podne kako bi razmenile zarobljenike i poginule vojnike, ali se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Prekid vatre uspostavljen je nakon maratonskih pregovora u Moskvi koji su prvi diplomatski kontakt dve zemlje od početka borbi 27. septembra u kojima su poginule stotine ljudi.
Enklava Nagorno-Karabah međunarodno je priznata kao teritorija Azerbejdžana, ali je naseljena i njome upravljaju etnički Jermeni.
Portparol jermenskih snaga napisao je na Fejsbuku da je Azerbejdžan napao naselja u toj regiji u nedelju, dok se Jermenija pridržavala primirja.
Azerbejdžan je optužio Erevan za granatiranje sela i gradova. Stradalo je devet civila, a na desetine su ranjeni.
Tvrdnje dve zemlje ne mogu se nezavisno proveriti, navodi nemačka novinska agencija dpa.
Azerbejdžan je takođe optužio Jermeniju za neuspešan raketni napad na hidroelektranu Azeri u Mingačeviru. Jermenske snage u Karabahu odbacuju optužbe.
Obnovljene borbe u decenijama dugom sukobu pobudile su strah da će se u rat uključiti Turska, blizak saveznik Azerbejdžana, te Rusija, koja ima odbrambeni pakt s Jermenijom.
Zbog sukoba se sve više dovodi u pitanje sigurnost gasovoda kojim se nafta i gas iz Azerbejdžana dopremaju u Europu.
Ovo su najgori sukobi dve zemlje od rata koji je trajao od 1991. do 1994. i u kojem je ubijeno oko 30.000 ljudi. Rat je okončan primirjem koje se često kršilo.
Pratite nas i na društvenim mrežama: