Austrijski parlament usvojio je nedavno rezoluciju o zabrani komemoracije na Blajburgu koju su poduprli skoro svi poslanici, osim onih iz krajnje desničarske i antimigrantske Slobodarske stranke (FPO). Reč je o nadstranačkoj inicijativi koja predstavlja priličan presedan u austrijskoj parlamentarnoj praksi i koja cilja na trajnu zabranu tradicionalnih komemorativno-političkih okupljanja na Blajburškom polju.
Ovogodišnji skup je otkazan zbog epidemije koronavirusa, a mogli bi da budu i svi budući ali zbog neželjenih fašističko-revizionističkih tendencija.
Rezolucija Donjeg doma austrijskog parlamenta zasad je pravno neobavezujuća za hodočasnike na Blajburg, ali predstavlja ozbiljan politički signal i najavu oštroga zaokreta, piše Slobodna Dalmacija.
Ako se i vlada odredi pozitivno, lako bi se moglo dogoditi da majski prizori iz Austrije ubuduće trajno nestanu.
‘Počinioci genocida‘
Poteze austrijskih zakonodavaca vrlo glasno su pozdravili iz u više od sto država, Svetskog jevrejskog kongresa.
„Hrabri austrijski poslanici poslali su jasnu poruku da u njihovoj zemlji nema mesta za okrutne pokušaje istorijskog revizionizma. Ne može da se daje počasni prostor u nacionalnoj istoriji bilo koje zemlje počiniocima genocida. Nijedno društvo ne može da izbegava suočavanje sa nesrećnim poglavljima svoje prošlosti“, poručili su iz Svetskog jevrejskog kongresa, ističući kako nedavne akcije novoizabranog hrvatskog predsednika Zorana Milanovića sugerišu prekid sa takvim uznemirujućim stavovima.
Prema poslovniku parlamenta, Ministarstvo unutrašnjih poslova iz Beča mora najkasnije do 25. jula da se izjasni o ovom poslaničkom apelu koji sadrži i nekoliko pitanja upućenih vladi, između ostalih i ono dopušta li član 29. austrijskog Zakona o okupljanju zabranu ovoga skupa.
Iako gotovo svi austrijski parlamentarci ne sumnjaju da je manifestacija sa misom zadušnicom na Blajburgu postala epicentar simpatisanja pronacističkog ustaškog pokreta, pravna problematika ovdašnjih okupljanja slojevita je jer se sve godinama odvija na privatnom posedu, i to u vlasništvu hrvatskog udruženje – Počasnog blajburškog voda.
Međutim, prema tumačenju jedne od pokretačica inicijative i austrijske poslanice Olge Voglauer iz stranke Zelenih (koja je ujedno i koalicioni partner vladajuće Narodne stranke Sebastijana Kurca), ozbiljnu nadu u pozitivan ishod njihovog zahteva daje nedavno pravno mišljenje renomiranog austrijskog ustavnopravnog stručnjaka po kojemu blajburško okupljanje zloupotrebljava nominalno religiozni karakter manifestacije.
U svojoj ekspertizi on je istakao da je „duh glorifikovanja fašističkog ustaškog režima potisnuo nameru odavanja počasti žrtvama posleratnih smaknuća“, te da se takvo falsifikovanje prirode zajedno kosi sa austrijskim Zakonom o okupljanju.
„U Austriji pravimo jasnu razliku između skupova na kojima se sećamo žrtava i onih na kojima se veličaju totalitarni sistemi, a okupljanje na Blajburgu podrazumeva ovo drugo. Veliki broj građana ne želi taj skup koji zloupotrebljava i hrvatska politika. A s obzirom na istoriju Austrije, svemu tome ne treba da bude mesto na austrijskom tlu“, smatra Olga Voglauer.
Da stvar bude bolja, Počasni blajburški vod na čelu sa Vicom Vukojevićem je osim postojećih 30.000 kvadratnih metara zemljišta na Blajburškom polju kupio i dodatnih 18 hiljada kvadrata, pisao je u maju austrijski Klajne Cajtung i objavio kako raspolaže kupoprodajnim ugovorom.
Ova transakcija bi lako mogla da se pokaže kao veoma promašena investicija, pogotovo zato što je austrijska liberalna stranka Naos već oštro kritikovala prodaju poljoprivrednog zemljišta u sasvim druge svrhe.
Portparol stranke za Korušku Markus Morgenstern posao je nazvao „protivpravnom prodajom i prvoklasnim skandalom“, pa se i koruški premijer Piter Kajzer javno založio za „micanje“ blajburške komemoracije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar