2
Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa rekao je u utorak da je pušten iz zatvora, ne zato što je pravni sistem funkcionisao, već samo zato što je "priznao krivicu za novinarstvo".
On je održao svoj prvi govor nakon što je oslobođen iz zatvora.
Govoreći u Komitetu Saveta Evrope za pravna pitanja i ljudska prava u svom prvom javnom nastupu otkako je oslobođen u junu, Asanž je istakao da je vlada Sjedinjenih Američkih Država „insistirala“ na tome da pristane da ne podnese tužbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Osnivač Vikiliksa kritikovao je SAD zbog „kriminalizacije“ novinarstva i tvrdio da nikada ne bi bio pušten da aktivisti, zvaničnici i mnogi drugi nisu protestovali i govorili u njegovo ime.
Do njegovog govora dolazi nakon što je Savet Evrope objavio izveštaj o njegovom slučaju, koji je zaključio da je Asanž bio politički zatvorenik, pa je pozvalo Veliku Britaniju da istraži je li bio izložen nehumanom postupanju, piše N1.
“Tranzicija iz pritvora u zatvoru maksimalne sigurnosti do govora ovde je velika i duboka, iskustvo izolacije u maloj ćeliji teško je preneti. To vam oduzima osećaj sebe samog”, započeo je.
“Još nisam sasvim sposoban da govorim o onom što sam iskusio, tešku muku da ostanem živ”, dodao je.
“Izolacija je uzela svoj danak i od toga se pokušavam oporaviti. Ozbiljnost situacije me je podstakla da se direktno obratim vama. Prevalio sam dalek put i doslovno i figurativno. Pre rasprave, želim zahvaliti odboru na rezoluciji koja je istaknula da je moje zatvaranje bilo opasan presedan”, poručio je.
Izjavio je da je danas slobodan ne zato sto je sistem radio već zato što je „priznao krivicu“ da je radio novinarski posao.
„Pravda za mene je sada onemogućena, kao što je insistirala američka vlada, u pisanoj formi u svom sporazumu o priznanju krivice da ne mogu podneti tužbu Evropskom sudu za ljudska prava ili čak zahtev Zakona o slobodi informacija zbog onoga što mi je uradila kao rezultat njegovog zahteva za izručenjem. Želim da budem potpuno jasan: danas nisam slobodan jer je sistem funkcionisao. Danas sam slobodan (posle) godina zatvora jer sam se izjasnio krivim za novinarstvo. Izjasnio sam se krivim što sam tražio informacije od izvora. Izjasnio sam se krivim za dobijanje informacija od izvora, i izjasnio sam se krivim što sam obavestio javnost šta je to informacija. Ni za šta drugo nisam priznao krivicu. Nadam se da moje današnje svedočenje može poslužiti da ukaže na slabosti, slabosti postojećih zaštitnih mehanizama i da pomogne onima čiji su slučajevi manje vidljivi, ali su podjednako ranjivi“, ispričao je Asanž.
On se zahvalio mnogim ljudima koji su se zalagali za njega, ali dodaje da ti napori „nije trebalo da budu neophodni”:
„Zahvaljujem Odboru za pravna pitanja i ljudska prava što je angažovao renomiranog izvestioca kako bi istražila okolnosti mog pritvora i osude, kao i posledične implikacije po ljudska prava. Međutim, kao i mnogi napori u mom slučaju, bilo da su dolazili od poslanika, predsednika, premijera, pape, zvaničnika UN-a i diplomata, sindikata, pravnih i medicinskih stručnjaka, akademika, aktivista ili građana – nijedan od njih nije trebalo da bude neophodan. Nijedna izjava, rezolucija, izveštaj, film, članak, događaj, prikupljanje sredstava, protest ili pismo tokom poslednjih 14 godina nije trebalo da budu neophodni, ali svi su bili neophodni, jer bez njih nikada ne bih ugledao svetlost dana.”
Asanž kaže da su sloboda medija i novinarstvo „potkopani, napadnuti, oslabljeni” od kada je prvi put zatvoren.
Džulijan Asanž je razmišljao o promenama tokom svog boravka u zatvoru, rekavši da su stanje slobode medija i novinarstvo u lošijem položaju:
„Žalim zbog toga koliko je izražavanje istine potkopano, napadnuto, oslabljeno i umanjeno. Vidim više nekažnjivosti, više tajnosti, više odmazde zbog iznošenja istine i više autocenzure. Teško je ne povući paralelu između sudskog progona protiv mene od strane vlade SAD-a, njenog prelaska Rubikona međunarodnim kriminalizovanjem novinarstva i lošijeg okruženja za slobodu izražavanja koje sada postoji.
Pročitajte još
Rekao je da se nada da njegovo današnje svedočenje može da posluži za isticanje slabosti, postojećih mera zaštite i pomoći onima čiji su slučajevi manje javni, ali koji su jednako ranjivi. Asanž je rekao da je sloboda govora na „mračnom raskršću“.
„Bojim se da će biti prekasno ako institucije poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne shvate ozbiljnost situacije. Svi treba da učinimo svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada ne ugasi, da će potraga za istinom živeti i dalje i da glasovi mnogih ne budu ućutkani interesima nekolicine“, rekao je on.
Napomenuo je da novinari ne bi trebalo da budu progonjeni zbog obavljanja svog posla.
„Novinarstvo nije zločin“, naglasio je Asanž.
Upitan o navodima da je bio pod nadzorom CIA, pa čak i da su želeli da ga ubiju, kao i da li sebe smatra političkim zatvorenikom, Asanž odgovara da on jeste bio politički zatvorenik.
„Politička osnova za odmazdu američke vlade protiv mene bila je vezana za objavljivanje istine o tome što je američka vlada uradila. U formalno-pravnom smislu, jednom kada su Sjedinjene Države krenule sa pravnom odmazdom, koristile su se Zakonom o špionaži, to je klasično političko krivično delo“, rekao je on.
Govoreći o CIA, rekao je da je obaveštajna agencija targetirala Vikiliks, organizaciju koja se bavi novinarstvom.
„Znali smo da se nešto dešava, osećali smo to. Međutim, osećaj zbog nekih poruka koje smo dobijali od uzbunjivača nije nam dao celu i uznemirujuću sliku, koja se kasnije pojavila. Zahvaljući našem istraživanju jedan krivični slučaj u Španiji, a na kome su radili američki novinari, to će takođe biti podložno krivičnom gonjenju. Iz toga su se izrodila dva procesa, odnosno krivično suđenje u Španiji sa više žrtava, jedna od njih je moja supruga, moj sin, ljudi koji su dolazili u ambasadu da me posete, novinari, advokati itd. I imamo jednu parnicu protiv CIA u Sjedinjenim Američkim Državama. U Sjedinjenim Američkim Državama CIA je u odgovoru na tu parnicu zvanično saopštila, tj. državni tužilac i šef CIA su proglasili državnom tajnom informacije da bi se borili protiv tog suđenja. Tvrdi se, naime, da CIA ima argumente da se brani, ali su oni državna tajna. I samim tim ta parnica nije mogla da se ostvari. Dakle, potpuna nekaženjivost u okviru američkog sistema“, naveo je on.
