1
Džulijan Asanž, Aleksej Navaljni, Svetlana Tihanovska - svi oni bore se da učine svet, koji je već otišao dođavola, boljim mestom i skupo plaćaju svoja ubeđenja. Asanž i Navaljni su u zatvoru, Tihanovska u egzilu. A svet za koji se bore, seti ih se samo kada se dogodi nešto krupno poput hapšenja, protesta ili izručenja, nakon čega interesovanje ponovo počne da bledi.
Pročitajte još:
Građani Belorusije od izbora u avgustu 2020. protestuju protiv Aleksandra Lukašenka koji je proglasio pobedu i počeo, ne zna se koji put po redu, mandat. Usledili su meseci i meseci protesta, hapšenja, prebijanja demonstranata, smrtni slučaj, pa i zatvorske kazne. Protesti i dalje zvanično traju, ali je njihova medijska pokrivenost mnogo, mnogo manja nego na početku. Valjda nikome više nije interesantno što stotine i hiljade ljudi protestuje tražeći poštene izbore i ostavku diktatora.
Opozicija tvrdi da je Lukašenko pokrao izbore i da je na njima zapravo pobedila Svetlana Tihanovska, što Lukašenko, naravno, demantuje.
Svetlana Tihanovska
Tihanovska je bila protivkandidat Lukašenku na izborima. Ona se kandidovala nakon što joj je u maju prošle godine uhapšen muž. Noć pre izbora policija je privela osoblje iz Svetlanine kampanje i bila je primorana da se skriva u Minsku, pre nego što se ponovo vratila u javnost na dan izbora na biračkom mestu.
Pre predsedničke kampanje, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdio je da zemlja nije spremna za ženskog predsednika. Njena kampanja dolazi nakon što je Amnesti Internašonal osudio diskriminatorski tretman beloruskih opozicionara, uključujući pretnje seksualnim nasiljem i pretnje vlasti da će oduzeti decu od opozicionih ličnosti i poslati ih u sirotišta kojima upravlja država. Kao odgovor na pretnje, Tihanovskaja je poslala svoju decu u inostranstvo da žive sa bakom.
Svetlana je napustila Belorusiju 11. avgusta, a mediji su preneli da je otišla u Litvaniju. Tihanovskaja ne priznaje poraz na izborima, već tvrdi da je pobedila i da je pokradena.
Često se oglašavala na društvenim mrežama od kada je napustila zemlju. Pisala je o Lukašenku i pozivala je zapade zemlje da reaguju na situaciju u Belorusiji. Ipak, reakcije su slabe, a Lukašenko i dalje neometano vlada.
Aleksej Navaljni
Lukašenkov drugar po stilu, ruski predsednik Vladimir Putin, našao se u nezgodnoj situaciji kada se u Rusiju iz Nemačke vratio njegov glavni protivnik, Aleksej Navaljni.
U svetskim medijima je krajem leta prošle godine odjeknula vest da je u Sibiru otrovan Aleksej Navaljni, glavni politički oponent ruskog predsednika Vladimira Putina. Kremlj je odmah demantovao da je Navaljni otrovan, ali su nemački lekari potvrdili da su u njegovom organizmu pronađene otrovne supstance.
Navaljni, koji se od posledica trovanja novičokom oporavljao u Nemačkoj, najavio je da se vraća u Rusiju. Odmah po sletanju u Moskvu, Navaljni je uhapšen i ubrzo potom osuđen zbog kršenja uslove kazne – nije se javio ruskim vlastima dok je ležao u komi u Berlinu.
Usledili su masovni protesti i hapšenja. Ubrzo potom i izveštaji koji su pokušali da diskredituju Navaljnog kao populistu vrlo sličnom Putinu.
Populista ili ne, tek činjenica da Putin sada pokušava da neutrališe svog najvećeg političkog neprijatelja može značiti samo jedno – da se oseća ugroženo.
Putin i dalje radi šta hoće, a Navaljnog seljakaju iz zatvora u zatvor dok svetska javnost, nažalost, polako zaboravlja na njega.
Džulijan Asanž
Za svoje pristalice, Džulijan Asanž je hrabri borac za istinu, a za one koji ga kritikuju, on je osoba gladna medijske pažnje, neko ko je ugrozio živote drugih objavljivanjem osetljivih i tajnih podataka.
Oni koji su radili sa Asanžom, opisuju ga kao intenzivnog, ambicioznog, inteligentnog čoveka, izuzetno veštog u „provaljivanju“ kompjuterskih šifri i kodova.
Formirao je Vikiliks, koji objavljuje poverljiva dokumenta i fotografije, a 2006. godine i četiri godine kasnije, našao se u žiži javnosti kada je objavio snimak američkih vojnika kako iz helikoptera pucaju i ubijaju civile u Iraku. Kasnije te godine uhapšen je u Velikoj Britaniji, kada je Švedska izdala međunarodnu poternicu zbog optužbe za seksualno zlostavljanje. Optužnica je odbačena ali je Amerika zahtevala izručenje uzbunjivača kako bi mu se sudilo za špijunažu.
Asanž se neko vreme krio u ambasdi Ekvadora u Londonu da bi potom bio uhapšen. Višemesečno mrcvarenje završeno je, uslovno rečeno, iznenađujućom odlukom britanskog suda da ne izruči Asanža SAD zbog njegovog mentalnog zdravlja.
Iz sveta i regiona čitajte i:
SAD su saopštile da će se žaliti na odluku i zatražile da Asanžu bude određen pritvor dok je taj postupak u toku, a britanski sud je odbio kauciju za njega.
Australijanac Asanž (49) ostaće u londonskom zatvoru Belmarš, gde je već odslužio 50-nedeljnu kaznu zbog kršenja uslova kaucije još 2012. godine kada je ušao u ekvadorsku ambasadu u Londonu, kako bi izbegao izručenje Švedskoj.
Asanžovi advokati i pristalice već dugo tvrde da su nalog za ekstradiciju i optužbe protiv njega politički motivisani i da će, ako se izvrše, biti nizak udarac sa teškim posledicama po slobodu štampe u SAD-u i Velikoj Britaniji.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
