0
Devet godina od kada je počeo građanski rat u Siriji koji je odneo skoro 500.000 ljudskih života i više od šest miliona izbeglica, ova država ponovo se suočava sa protestima kao daleke 2011. godine, samo ovaj putu krajevima koji nisu bili zahvaćeni građanskim ratom i koji su podržali sirijskog predsednika Bašara al Asada kada je krenula pobuna protiv njegove vlasti na početku "Arapskog proleća". Iako su svi verovali da su Rusi vojnom intervencijom učvrstili vladavinu Asada mlađeg za par decenija, epidemija koronavirusa, i galopirajuća ekonomska kriza izazvali su novi talas protesta, ovaj put ne od Suntia, nego Druza.
Ovaj put centar pobune nije bila Hama nego grad Sveida u kome se već nekoliko dana organizuju antivladini protesti zbog pada lokalne valute i velikih poskupljenja.
Sirijska opservatorija za ljudska prava (SOHR) sa sedištem u Londonu saopštila je da su vladine pristalice napale demonstrante u Sveidi teškim predmetima i povredili nekoliko osoba, dok je njih 10 uhapšeno.
Iako je priča prvo imala ekonomski kontekst, brzo se pretvorila u politički jer su demonstranti zahtevali odlazak Asada sa vlasti, a bilo je i povika na najtesnije Asadove saveznike Iran i Rusiju bez čije pomoći i podrške teško bi mogao da opstane na vlasti i porazi džihadiste iz redova Al Kaide i Islamske države, koji su 2014. godine bili pred vratima Damaska.
Zvanična valuta ove države i dalje nezadrživo pada, pa tako prema zvaničnom kursu za jedan američki dolar dobije se 700 sirijskih funti, dok na crnom kursu koji važi na ulici za jedan dolar može se dobiti 3.000 sirijskih funti. Na talas inflacije treba dodati da trenutno u ovoj, ratom razorenoj zemlji, oko 80 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, a prema podacima UN čak osam miliona stanovnika nema ni koricu hleba, a dva miliona živi na ivici gladi sa jednim obrokom dnevno.
Na kolaps sirijske ekonomije uticala je i kriza u Libanu, gde je veliki broj Sirijaca držao svoje ušteđevine, bez kojih su ostali kad je počelo krahiranje, jer u zmelji nema dovoljno dolara, a isplata je ograničena, da bi se sprečila propast bankarskog sektora ove male državice uklještene između Sirije i Izraela, dva ljuta protivnika, koji se bore za prevlast u toj državici.
Bašar al Asad, da bi sprečio eskalaciju pobune reagovao je smenom premijera Imada Hamisa, za koga kažu da je zapravo pion i da Asad zapravo vodi upravljanje ekonomijom, a ne on. Upućeni u sirijska dešavanja kažu da je Hamis zapravo „žrtveno jagnje“.
Demonstranti ne prihvataju objašnjenja vlasti da su za ekonomske nedaće glavni krivac Sjedinjene Države i njihov embargo nametnut ovoj državi još od 2003. godine. Neki predviđaju totalni kolaps da će uslediti kad nastupi novi paket sankcija. Demonstranti ne prihvataju objašnjenja vlasti da je problem isključivo u embargu, nego se žale i na korupciju u državnim strukturama, pronevere u kojima nestaje državni novac.
Da se nešto čudno dešava u Damasku govori i podatak da je Rami Mahluf jedan od najbogatijih Sirijaca i blizak prijatelj Bašara al Asada koji je ogroman novac izdvojio tokom rata, naprasno ostao bez imovine, koja mu je oduzeta, a njemu zabranjeno da napusti Siriju.
Ogroman uticaj na trenutna deđavanja u Siriji ima borba Rusije i Irana zbog resursa, što je dovelo do podela u vladi onih koji smatraju da su Rusi najzaslužniji za pobedu Asada i oni koji smatraju da bez Irana ne bi bilo ništa.
Kako je sve počelo
Dok je fenomen Arapsko proleće duboko potresao države kao što su Tunis, Egipat i Libija u kojoj je počeo otvoreni sukob između ustanika i snaga lojalnih Muameru el Gadafiju, u Siriji je grupa dečaka na početku puberteta, podstaknuta snimcima sa televizije o dešavanjima u gorepomenutim zemljama, odlučila se na jednu akciju koja je ne sluteći prerasla u krvavi građanski rat. Grupa klinaca iz sirijskog grada Dara među kojima je bio i trinaestogodišnji Hamza al-Kateb na zidu jedne od zgrada napisali su grafit slogana koji je bio opšteprihvaćen od samog početka Arpaskog proleća, a posebno u Egiptu: „Narod želi pad režima“. Čuvarima reda i poretka nije trebalo dugo vremena, da saznaju ko je ovaj grafit napisao, na vrhuncu moći predsednika Sirije Bašara al Asada i u trenutku kada je otpočinjao reforme u državi koje je trebalo da povećaju socijalnu jednakost i smanje nezaposlenost.
Policajci su zahvaljujući mreži doušnika brzo došli do grupe dečaka, koji su završili u policijskoj stanici. Tamo su dečaci brutalno premlaćivani, mučeni, čupani su im nokti. Očajni roditelji su pokušali da spasu dečake na svaki način, pravdajući njihov postupak, dečijim nestašlukom. Međutim lokalne policijske vlasti bile su neumoljive. Očajnim roditeljima su govorili da zaborave na decu.
Porodica, komšije, rodbina dečaka, počeli su da se okupljaju pred policijom narednog dana tražeći da dečaci budu pušteni. Vlasti su bile neumoljive. Dana 18. marta 2011. demonstranti pred policijom su počeli da bivaju nestrpljivi pa je došlo do koškanja sa čuvarima reda koji su odgovorili gumenim mecima i hicima iz vatrenog oružja. U ovom napadu četri osobe su stradale. Umesto da se stanje smiri, desio se kontraefekat. Pred zgradom policije počeo je da se okuplja sve veći broj demonstranata, žeđ za osvetom je postala ideja vodilja. Da stvar bude gora vesti o dešavanjima u Dari su se munjevito zahvaljujući društvenim mrežama, pametnim telefonima i internetu koji je u Siriji doživeo ekspanziju, počele da se šire. I u ostalim gradovima u Libansku granicu, kao i na severu Sirije počeli su ljudi da izlaze na ulicu. Dana 23. marta ostaće u novijoj sirijskoj istoriji zabeležen kao najkrvaviji dan. Naime tokom protesta i sukoba sa specijalnom policijom i vojskom poginulo je 45 demonstranata u Dari. Vesti o žrtvama su počele da dolaze i iz ostalih gradova. Demonstranti su pisali da je svakog dana širom Sirije poginulo više stotina učesnika deomnstracija. Već tad su se na internetu počeli pojavljivati snimci gde se vide vojska i tenkovi kako otvaraju vatru na demonstrante.
Usled tog haosa policija je odlučila da pusti dečake iz pritvora, ali ni to nije umirilo demonstrante. Kako se plamen protesta širio skoro u svim gradovima na severu, jugu i istoku Sirije, oglasila se već krajem marta i sirijska vlast koji su izneli sopstveno viđenje pobune koja je nastala u državi.
Zvanična sirijska vlada za pobunu je optužila, salafiste koji imaju podršku nekih zalivskih država, kako bi se suršila vlast u Damasku. Međutim, međusobno nepoverenje građana u samoj Siriji je raslo iz dana u dan i pretvaralo se polako u sketaško nasilje između alavita koji su bili šiitska sekta i sunita koji su činili većinu građana u Siriji.
Pobuna širom zemlje vratila je sećanje i na Hamu, kada je 1982. tadašnji predsednik Sirije Hafez el Asad naredio da se Hama sravni sa zemljom i uguši ustanak, koji je započet nekoliko godina pre, a koje su bile slične onima iz 2011. godine. Naređenje za akciju dobio je Bašarov stric Rifat al Asad koji je pokrenuo ofanzivu koja je trajala 27 dana i koja je odnela nekoliko hiljada žrtava. Broj žrtava precizno nije nikad utvrđen. Zbog simpatija prema Muslimanskoj braći Hafez je surovo kaznio stanovnike grada Hame.
Demonstrani u Siriji su posebno bili surovi prema agentima i doušnicima “mukbarata” tajne službe koju su optuživali za sve nevolje koje su iz zadesile. Njihova likvidacija je bila neupitna.
Tih dana sredine marta 2011 kao pečurke posle kiše na Fejsbuku nicale su grupe za podršku revoluciji u Siriji. Međutim usledio je kontraefekat, jer su se pojavile i one grupe koje su podržavale Asada. Paraleno sa krvavim sukobima na ulici tekao je sukob vitruelnih grupa na internetu. Posebno značajnu ulogu imala je ” Sirijska elektronska vojska” koja je tih dana bukvalno zahvaljujući boljoj opremi uništavala grupe koje su pozivale na demonstracije. Pripadnici ove vojske odane Bašaru el Asadu najpre su brisali vesti i snimke koje su aktivisti kačili na internet, a zatim je počelo obaranje i sajtova disidenata, hakerski napadi i svake vrste diskvalifikovanja protivnika sirijskog režima. Prvih dana gotovo je bilo zabeležno 140 napada Sirijske elektronske vojske na zapadne i izraelske veb sajtove..
Drugi grad koji se smatra simbolom sirijske revolucije bio je Homs. Podstaknuti onim što su videli na snimcima da se dešava u Dari, građani Homsa su isto izašli na ulice da protestvuju. Mnogo okupljeni su govorili da im je teško više da loše žive i da je pobuna izazvana građanskom nepravdom, a ne da su je podstakli teroristi kako je tvrdio Damask. Protesti u Homsu postali su danonoćni, građani su u velikom broju izašli na ulicu okupljali se na trgovima, oko džamija. Na tim protestima nasuprot kojih su stajali naoružani vojnici prema opisima hroničara je vladala navodno karnevalska atmosfera ljudi su plesali uz muziku. Ono što je obeležilo ove proteste bila je i pojava nove zastave. Nije to više bila zastava sa dve zvezdice crvene na crvenoj, beloj i crnoj traci, nego sa tri na zelenoj, beloj i crnoj boji koja će postati zastava FSA ( Slobodne sirijske armije) koja će pre formiranja raznih islamističkih milicija postati simbol brobe protiv Bašara al Asada.
Početkom aprila 2011 represija i otvoreni sukobi su rasli svakodnevno. Broj mrtvih je bio sve veći, a preko libanske granice u egzdosu je krenulo sve više ljudi. Krvavi sukobi su eskalirali u Hami jula 2011, kada je uhapšen i likvidiran Ibrahim Kašuš, po profesiji vatrogasac i pesnik koji je tih dana nazivan ” pevačem revolucije”.
Interesantno je da prvih dana marta, aprila i maja 2011 svako sirijsko naselje, grad je dobijao jedan simbol revolucije. Protesti su se održavali svakodnevno iz dana u dan, broj grafita protiv Asada se povećavao, a umesto: ” La ilaha illa Alah, čulo se sve više Alahu ekber. Već sredinom decembra protesti su počeli da jenjavaju, a sve veći broj ljudi počeo je da uzima oružje u ruke. Pandorina kutija u Siriji je otvorena i trasiran put za najjezviji građanski rat koji je odneo više od 400.000 mrtivh skoro 6 miliona izbeglica, formiranje islamske države, ali i država je postala poligon za odmeravanje snaga dve globalne i tri regionalne sile. Sukob u ovoj napaćenoj zemlji ostaće upamćen i po brutalnoj upotrebi hemijskog oružja, trgovini ljudskim organima, belim robljem, ali i masovnoj ekspanziji i uvozu islamskih ratnika širom sveta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
