0
Predsednik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet zvanično je postao kandidat svoje partije za naslednika Angele Merkel na funkciji kancelara Nemačke. Ovo je usledilo jer se lider bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder povukao iz trke.
PROČITAJTE JOŠ:
Od sredine januara na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je premijer savezne nemačke pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Armin Lašet. Odlukom rukovodstva te stranke, šezdesedogodišnji političar će biti kandidat za kancelara tzv. Unije, CDU/CSU, na parlamentarnim izborima u septembru.
Od sada Lašet mora svaki dan da koristi kako bi pokazao i kontinuitet, ali i odvajanje od politike odlazeće kancelarke Angele Merkel. Jer do izbora je ostalo manje od šest meseci, prenosi Dojče vele.
Nekada je bio privržen Merkelovoj
Lašet (59) je premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije i od 2012. jedan u petoro potpredsednika CDU. Brojao se u privržene saradnike Angele Merkel i Anegret Kramp-Karenbauer koja sada odlazi sa čela stranke posle samo dve godine.
Ostao je uz kancelarku i tokom snažnih kritika na njen račun zbog izbegličke politike. Ta dešavanja su u igru i vratila Fridriha Merca, starog konzervativca iz ere Helmuta Kola, koji je oko sebe okupio nezadovoljne u CDU. No Merc je po drugi put, istina tesno, izgubio stranačke izbore.
Međutim, zbog niza propusta u borbi s koronom, Lašet se postepeno udaljavao od kancelarke. Najpre je nastojao da održi ravnotežu, ali je krajem marta ove godine tome došao kraj. Kada su nakon maratonskih pregovora oko pooštravanja korona-mera tokom uskršnjih praznika kancelarka Angela Merkel i premijeri petnaest pokrajina predstavili postignuti dogovor, a kojem se protivila gotovo čitava Nemačka, Lašet se vidno distancirao. „Tako dalje ne može“, poručio je.
To pokazuje koliko je dramatična situacija u redovima demohrišćana, a razloga za to je mnogo: teškoće u savladavanju pandemije, razne afere sa korupcijom članova poslaničke grupe te stranke u Bundestagu, prevare, nepoverenje i uz sve to kancelarka koja je veoma cenjena u svetu, ali čiji je uticaj znatno oslabio, jer joj se mandat bliži kriju. Rezultati koje CDU beleži u istraživanjima javnog mnjenja pokazuju da put do kancelarskog ureda nije nimalo lak, i da može da završi u ćorsokaku.
Izbor za šefa Demohrišćana
Kada je na digitalnom stranačkom kongresu u januaru 2021. Lašet u drugom krugu glasanja pobedio konkurenta Fridriha Merca sa osvojenih 53 odsto glasova, i kada su tu pobedu potvrdili i glasovi pristigli poštom (83,5%), mnogi su u tome videli garanciju da će se nastaviti dosadašnji politički kurs kancelarke Merkel. Lašet, koji je od 2012. godine jedan od pet potpredsednika CDU, oduvek je bio pouzdan partner šefice stranke Angele Merkel (do 2018.) i Anegret Kramp-Karenbauer koja je strankom rukovodila od 2018. do prošle godine.
U trci za šefa Demohrišćana imao je važnu podršku ministra zdravlja Jensa Špana (40). Ministar je tokom pandemije postao jedan od najpopularnijih političara Nemačke, pa se špekuliše da možda cilja da bude kandidat za kancelara – do sada je ta privilegija uvek pripadala onome ko vodi stranku.
Nekoliko sati nakon što je izabran za predsednika stranke, čestitala mu je i kancelarka Merkel, naglasivši da se raduju nastavku saradnje.
Lašet želi da se bori. On već nedeljama svojoj partiji obećava modernizaciju i novi početak. Podseća da su sloboda i odgovornost osnovne vrednosti demohrišćanske politike: „Možemo da se menjamo, ali postalo nam je previše udobno poslednjih godina“, rekao je na početku predizborne kampanje svoje stranke. S velikim entuzijazmom govorio je i o zaštiti klime, digitalizaciji, i istovremeno upozorio na opasnost od birokratije.
Za jak centar stranke
Armin Lašet je rođen u Ahenu na krajnjem zapadu zemlje. Od 1994. bio poslanik u Bundestagu, Evropskom parlamentu i pokrajinskom parlamentu u Diseldorfu.
Lašet se zalaže za „CDU centra“: „Pobedićemo samo ako centar stranke ostane jak“ – to je rečenica koju on često ponavlja u svojim govorima.
S takvim pristupom, Lašet je 2017. godine postao premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, a ove godine i šef stranke. Istovremeno, taj katolik iz Ahena često se svesno oslanja na to da je upravo taj region Nemačke, Porajnje, dugo vremena oblikovao politiku CDU.
Međutim, do sada je od osam saveznih kancelara samo jedan bio iz Severne Rajne-Vestfalije: prvi kancelar Savezne Republike Nemačke, Konrad Adenauer (1949-1963), jedan od osnivača stranke i čovek po kome nosi ime sedište stranke u Berlinu.
Poznaje sve strane politike
Lašet poznaje sve strane politike, bolje nego što je to Merkel znala kada je preuzimala kancelarsku funkciju. Otprilike kao nekada Helmut Kol. Diplomirani pravnik bio je član Gradskog veća Ahena (1989-2004), poslanik Bundestaga (1994-1998), poslanik Evropskog parlamenta (1999-2005), a od 2010. je premijer Severne Rajne-Vestfalije. Odrastao je u pograničnom regionu sa Belgijom i razmišlja kao iskusan Evropljanin.
Od 2019. godine Lašet je i predstavnik svoje zemlje za nemačko-francuske kulturne odnose tako da je već dugo u intenzivnom kontaktu sa političkim vođstvom u Parizu. Što se tiče transatlantskih odnosa, Lašet, koji je 2019. godine kao premijer Severne Rajne-Vestfalije nekoliko dana boravio u SAD, sigurno još mora ponešto da nadoknadi, prenosi Dojče vele.
„Armin Lašet je političar koji ima sve preduslove za obavljanje najviših partijskih i državnih funkcija i na nacionalnom nivou“, već nedeljama stoji na internet-stranici Fondacije Konrad-Adenauer, bliske CDU. U to bi sada trebalo ubediti birače: „Premijer koji uspešno vlada pokrajinom sa osamnaest miliona stanovnika, može da bude i savezni kancelar“ – kako voli da kaže.
Ali čak i u njegovom CDU treba mnoge motivisati da podrže kandidata. Od uvek pretećeg Fridriha Merca (66), koji nakon dve neuspele kandidature za predsednika stranke, nakon odlaske kancelarke Merkel, računa s ministarskim mestom, pa sve do žena u stranci koje su uvek bile ponosne na Merkelovu, a sada ne čine ni četvrtinu među kandidatima u izbornim jedinicama u zemlji. Lašetov put do kancelarskog ureda je još dug. Dug i trnovit.
Mora da osnaži svoju partiju
Sada kada je uspeo da se izbori sa šefom CSU Markusom Zederom, Lašet mora da osnaži svoju frustriranu stranku i da je povede u borbu protiv Zelenih koji postaju sve veća sila. I upravo Lašet u vezi s mnogim pitanjima – recimo kada je u pitanju politika integracije – već decenijama više saveznika ima među Zelenima, nego u sopstvenoj stranci. Lašet je taj koji je, nakon ulaska u Bundestag 1994. godine, energično radio na uspostavljanju odnosa poverenja između političara CDU i Zelenih.
Lašetov slogan kao kandidata za šefa stranke CDU iz januara, zapravo je pogodan i kao slogan u kampanji za izbor kancelarskog kandidata CDU/CSU: „2020-te da budu decenija modernizacije Nemačke: nova ekonomska dinamika, sveobuhvatna bezbednost, najbolje i poštene mogućnosti obrazovanja“. Od sredine januara postalo je vidljivo i da Lašet tokom razgovora o korona-merama pokušava da govori i o perspektivi za privredu.
Politiko je izdvojio pet najvažnijih tačaka iz Lašetove agende nakon izbora za šefa partije.
Evropska politika
Lašet je proveo u Briselu šest godina, od 1999. do 2005, kao poslanik Evropske narodne partije. Tada se uglavnom bavio spoljnom politikom, međunarodnim odnosima i budžetskim pitanjima.
U Nemačkoj je u više navrata kritikovao kancelarku Angelu Merkel govoreći da nije dovoljno ambiciozna u pogledu Evrope. Iako je isticao da Merkel prepušta lidersku ulogu previše često francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, Lašet u globalu prema EU ima stav koji se poklapa sa onim kancelarke Merkel.
Spoljna politika
Lašeta jedan deo kritičara naziva Russlandversteher – taj termin označava ljude koji su previše blagi prema Rusiji Vladimira Putina. Lašet je 2019. rekao da, s obzirom na to da je dijalog između Istoka i Zapada bio moguć čak i kada je postojao SSSR, „moramo da učinimo isto i danas“.
Smatra se da je popustljiv i prema Kini, pošto je zaštita nemačke industrije izvoza jedan od njegovih najvećih problema. Lašet ističe i da Nemačka nije pasivni geopolitički igrač, kako joj često spočitavaju SAD i druge sile
Domaća politika
Bezbednost je istaknuti deo Lašetove političke agende na unutrašnjem planu. Kao lider pokrajine Severna Rajna-Vestfalija koja je značajno pogođena organizovanim kriminalom, već je morao da se pojačano bavi ovim pitanjima. Kada je reč o ekstremizmu i terorizmu, Lašet je usvojio mantru „nulte tolerancije“.
Ekonomska politika
Lašet se pozicionirao, kada je reč o ekonomskim pitanjima, kao centrista. Početkom ovog meseca, on je za Frankfurer Algemajne Cajtung rekao da, iako se dobro slaže sa Zelenima, u svojoj pokrajini „iz ubeđenja“ dobro sarađuje sa liberalnim demokratama, strankom poznatom po tome da zahteva niske poreske stope.
Klimatske promene
Lašet često govori o važnosti borbe protiv klimatskih promena. Tokom debate sa drugim kandidatima za šefa CDU rekao je, ipak, da klimatska pitanja ne bi trebalo da guše ekonomiju.
Politička budućnost
Lašet je sada izabran za lidera stranke, a CDU je, zajedno sa malom sestrinskom partijom iz Bavarske CSU, u značajno povoljnijoj poziciji od ostalih stranaka kada je rejting u pitanju. To, ipak, ne znači da će Lašet automatski biti kandidat desnog centra za izbore za kancelara koji će biti održani u septembru, niti da će naslediti Merkel na čelu vlade.
Trenutno lider CSU Markus Seder i Jens Špan iz CDU imaju više podrške, prema istraživanjima javnog mnjenja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
