4
Natalija Kondal, Ruskinja ukrajinskog porekla iz Jekaterinburga u Uralskoj oblasti, bila je primorana da napusti Rusiju ubrzo nakon početka rata protiv Ukrajine, zbog sve veće represije Kremlja. Kako bi se ponovo oslonila na noge u Evropi, obratila se organizaciji "Kovčeg", koja pomaže ruskim građanima da izgrade novi život u inostranstvu i pruža podršku antiratnim aktivistima koji su ostali u zemlji.
Najmanje 650.000 ljudi, poput Kondal, trajno je napustilo Rusiju od početka invazije — bilo u znak protesta protiv rata, kako bi izbegli represiju zbog svojih stavova ili da bi se sklonili od vojne mobilizacije. Mnogi su otišli bez jasnog plana, često s malo novca ili mogućnosti, završavajući u nepoznatim zemljama i odvojeni od svojih najbližih.
„Kovčeg“ je pomogao Kondal da pronađe smeštaj, gde je živela oko šest meseci, pomogao joj sa papirologijom i pružio podršku u prilagođavanju novom okruženju.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pokrenuli smo ‘Kovčeg’ kao volonterski projekat, bez zaposlenih — samo ja, ideja i neka donirana sredstva“, rekla je osnivačica „Kovčega“, Anastasija Burakova, za The Moscow Times, dok je sedela u kafeu u Tbilisiju, u Gruziji, gde je emigrirala nakon početka invazije.
„To je bila spontana reakcija na rat i činjenicu da ljudi napuštaju Rusiju. Mnogi Rusi su imali malo međunarodnog iskustva, neki nikada nisu bili u inostranstvu. Ali svi su delili slične stavove, pa je naš glavni cilj bio da im pomognemo,” dodala je Burakova.
Od tada je „Kovčeg“ izrastao u veliku organizaciju koja, pored pomoći u vezi sa smeštajem i dokumentima, nudi časove jezika, organizuje javne razgovore i filmske projekcije, kao i podršku u razvijanju poslovnih projekata.
Većina ruskih emigranata napustila je zemlju ili ubrzo nakon početka rata 2022. godine ili kasnije te godine nakon što je Kremlj najavio „delimičnu“ mobilizaciju kako bi povećao broj vojnika na frontu. Oni su našli utočište u Jermeniji, Gruziji, Turskoj, Kazahstanu, Srbiji i drugim zemljama širom Evrope.
Mnogi emigranti su se suočili s osećajem izolacije, boreći se da izgrade nove zajednice u inostranstvu i suočavajući se sa strahom da će ih ljudi u Rusiji označiti kao „izdajnike“.
„Kovčeg“ radi na tome da premosti taj jaz, nastojeći da održi veze između onih koji su ostali u Rusiji i onih koji su napustili zemlju.
„Kremlj pokušava da spusti Gvozdenu zavesu, a mi činimo sve što možemo da to sprečimo,” rekla je Burakova. „Radimo na razvijanju ideja, akcija i konkretnih projekata unutar naše zajednice, a zatim tražimo načine da ih proširimo, prikazujući alternativnu viziju budućnosti Rusije.”
Od 2022. godine, „Kovčeg“ je pružio psihološku pomoć za više od 11.000 ljudi koji se bore sa emocionalnim izazovima zbog raseljenosti. Takođe, oko 1.900 osoba pohađalo je kurseve jezika koje nudi Kovčeg kako bi naučili jezike svojih novih zajednica.
Drugi važan aspekt rada ove organizacije je zastupanje antiratnih Rusa na međunarodnoj sceni, objašnjavajući potrebu za njihovom podrškom, jačanjem civilnog društva i raspravama o pitanjima vezanim za vize i boravišne dozvole za Ruse u inostranstvu, rekla je Burakova.
Rad ove organizacije se značajno razvijao tokom poslednje dve i po godine, kako bi odgovorio na promene u potrebama emigranata. Postoji sve veća potražnja za međusobnom komunikacijom među emigrantima, pomoć pri kulturnoj adaptaciji, kao i pravno savetovanje i profesionalno usmeravanje.
Jedna od najvažnijih formi podrške za antiratne Ruse koji su napustili zemlju i dalje je pružanje hitnog smeštaja — poput Tatjane, koja je pobegla u Tursku.
Tatjana, koja je u stranoj zemlji bila potpuno sama, bez kontakata i sa malo novca, rekla je za The Moscow Times da se osećala potpuno preplavljeno: „Bila sam izgubljena i nisam znala šta da radim. Nisam imala pojma koliko ću dugo biti odsutna i nisam bila spremna ni na šta.”
Desetak dana nakon dolaska, Tatjana je podnela zahtev za pomoć preko „Kovčegove“ veb stranice, i projekat joj je našao mesto u zajedničkom smeštaju.
„Stan je imao šest soba i 12 kreveta, ljudi su stalno dolazili i odlazili — neki su odlazili u druge zemlje, dok su novi stizali, ali imati krov nad glavom bilo je ogromno olakšanje,” rekla je Tatjana, koja je zatražila da njeno ime bude promenjeno iz sigurnosnih razloga.
Burakova, osnivačica „Kovčega“, rekla je da iz prve ruke razume izazove relokacije. Pre nego što je stigla u Tbilisi, radila je kao advokat u Moskvi, vodeći organizaciju koja je pružala pravnu pomoć osobama suočenim s političkim progonom. Plašeći se kaznenog gonjenja, pobegla je u Kijev nakon što su vlasti blokirale sajt njene organizacije — samo da bi se opet preselila nekoliko meseci kasnije kada je rat počeo.
Na pitanje zašto je važno podržavati Ruse koji su napustili zemlju tokom rata, Burakova je objasnila da, iako njena organizacija često adresira rat i sarađuje s projektima koji pomažu ukrajinskim izbeglicama, podjednako je važno fokusirati se na izgradnju zdravog političkog društva u Rusiji, uprkos svim izazovima.
„Želim da Rusija postane demokratska zemlja, gde ljudi aktivno učestvuju u tom procesu. Zbog toga je naš glavni cilj pokazati ljudima da je politika posao svih nas. Svi mogu pronaći nišu koja ih zanima,” rekla je Burakova.
Izgleda da „Kovčeg“, koji je već pomogao najmanje 150.000 Rusa, ima značajan potencijal da ostvari ovaj cilj.
„Iako Kovčeg obuhvata mnogo stvari, u svojoj srži on je o ljudima i zajednici,” rekla je Burakova.
„Bez naših volontera — onih koji doniraju, pomažu i dele svoje ideje s nama — verovatno ne bismo opstali.”
BONUS VIDEO: Rusija nastavila napade uz pojačane prijetnje Ukrajini
