Foto: Morry Gash/Pool via REUTERS

Od prve predsedničke TV debate u SAD-u između Džona Kenedija i Ričarda Niksona iz 1960, ovaj format sučeljavanja mišljenja kandidata beleži pažnju publike koja se meri u desetinama miliona gledalaca. Po prvim procenama, sinoćno prvo suočavanje kandidata demokrata i republikanaca gledalo je čak preko 100 miliona gledalaca. Glavno pitanje je naravno šta je ovako veliki broj glasača mogao da zaključi iz nastupa bivšeg potpredsednika Bajdena i aktuelnog predsednika Trampa?

Predsedničke debate u Americi, uprkos ogromnom interesovanju publike, po brojnim politikološkim studijama iz prethodnih par decenija imaju ograničen uticaj na opredeljivanje birača. Na slične podatke ukazivale su i ankete pred sinoćno sučeljavanje, koje su govorile da je veliki broj glasača već opredeljen i siguran u svoj izbor. Taj izbor u 30-ak dana pred izbore oslikava se kroz prosečno nacionalno vođstvo Džoa Bajdena od oko 7% i nešto niže vođstvo u ključnim kolebljivim državama.

U ovim okolnostima pobeda u debati za dvojicu kandidata predstavlja u popunosti različite ciljeve. Dok je Bajden imao za cilj da ostane stabilan i ne izgubi podršku koju već ima, Trampov cilj bio je da pred ogromnim auditorijumom diskredituje protivnika i preuzme deo njegovih birača. U skladu sa ovim različitim ciljevima, oba kandidata definisala su različite strategije, od koje se jedna pokazala uspešnijom.

Debatna strategija Bajdena

Džo Bajden
Džo Bajden Foto: EPA-EFE/OLIVIER DOULIERY / POOL

Kao kandidat sa konstantnim vođstvom u anketama, Bajden je u debatu ušao sa ciljem da podršku ne izgubi. Iako je vođstvo na nacionalnom nivou za njega možda i ohrabrujuće, prednost u anketama u ključnim kolebljivim državama nije prevelika. U skladu sa tim, bilo je očekivano da će tim kandidata demokrata da se opredeli za manje rizičnu strategiju.

Ova strategija se bazirala na dokazivanju da je Bajden stabilan i pribran, odnosno da nije „mentalno nesposoban“, kako su ga republikanci predstavljali kroz kampanju. Svoja izlaganja je bazirao na opšte prihvatljivim porukama uz obavezno i više puta ponovljeno naglašavanje Trampovih neuspeha po pitanju COVID-19 krize, koja je u anketama primećena kao Trampova slaba tačka. Generalno njegov nastup karakterisao je defanzivini stav, uz povremene kontranapade i periodične uvrede.

Bajdenova centralna poruka bila je da je predsednik SAD podbacio po pitanju COVID-19 krize i da je podelio zemlju svojom polarizujućom retorikom, te da ne zaslužuje drugi mandat. Neretko se u izlaganjima obraćao i biračima direktnim pogledom u kameru, ignorišući Trampa.

Debatna strategija Trampa

Donald Tramp
Donald Tramp Foto: EPA-EFE/Morry Gash / POOL

Od momenta kada je kandidatura Bajdena ispred Demokratske partije postala izvesna, jedna od glavnih linija napada republikanaca na njega bila je vezana za „mentalnu sposobnost“. Donald Tramp i njegove partijske kolege Bajdena su kontinuitetu predstavljale kao „izlapelog“, „dementnog“ i „nesposobnog da poveže rečnicu“. Ove tvrdnje pratili su i različiti satirični snimci i kompilacije Bajdenovih gafova i momenata zbunjenosti. U skladu sa ovom strategijom jedan od Trampovih ciljeva bilo je da u debati to i dokaže i potvrdi svoj narativ da je Bajden mentalno nesposoban za mesto predsednika.

Tramp se do debate oslonio da od Bajdena u javnom mnjenju napravi karikaturu, što ga je ranije vrlo vešto politički služilo kod drugih protivnika. Takođe, definisanje protivnika kao mentalno nesposobnog, pratilo je i plašenje birača da će njegov protivnik tako slab biti svojevrsni „trojanski konj za radikalnu levicu“.

U praksi ovo je značilo napadanje Bajdena i konstatno upadanje u reč, ne bi li svog protivnika destabilizovao i zbunio, te dokazao svoju osnovnu tezu. Izvesna kalkulacija je da bi ovim potezom stvorio sumnju kod velikog broja glasača, naročito kod još neopredeljene manjine, da je Bajden zaista mentalno nesposoban. Ove upadice i dobacivanja, pratile su i lične uvrede, kao i kršenje pravila debate. U suštini, Trampov sinoćni nastup se može opisati kao veoma agresivan i podrugljiv.

Foto: Jovana Kosovac/Promo

Ko je pobednik debate?

Zbog agresivne i prljave prirode ove debate, sam događaj na osnovu prvih anketa publike delovao je vrlo negledljivo. Politička pitanja i programi bili su zasuti personalnim napadima i konstantnim upadicama i paralelnim pričanjem preko izlaganja protivnika. Iz tog razloga, teško je definisati pobednika u sferi političke supstance, odnosno konkretnog programskog sadržaja.

Međutim, kada se pogleda sveukupni efekat i poruka celog događaja, sam događaj predstavlja pobedu za Džoa Bajdena. Stabilnim nastupom u debati u trajanju od 90 minuta, srušio je karikaturalnu sliku o sebi kao dementnom starcu koji su Tramp i republikanci projektovali. Tramp nije uspeo da napadima i upadicama destabilizuje svog protivnika, a time je potrošio vreme da argumentuje zašto bi Amerikaci trebalo da mu daju još jednu šansu 3. novembra, nakon haotične situacije nastale povodom COVID-19 i rasnih nemira. Ovo možda ne bi bilo problematično, da Tramp čuva rezultat, ali je čist gubitak kada rezultat juri.

Ovaj ishod mogu potvrditi i prve ankete gledalaca debate od strane CBS i CNN u kojoj je više birača izjavilo da je  Bajden bio bolji, kao i kladionice koje su nakon debate povećale šanse Bajdena za još 3%. Iz tog razloga, u prvom okršaju strategija Bajdena pokazala se kao utemeljenija od strategije Trampa. U sledeća dva okršaja, Tramp će verovatno promeniti svoj pristup, a možda i modifikovati celokupnu poruku kampanje.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare