0
Američki zvaničnici preduzimaju hitne akcije, kako bi sprečili da rat Izraela protiv Hamasa i civilna katastrofa u Gazi eskaliraju u sve širi regionalni sukob koji bi mogao da preraste u još veću geopolitičku krizu nakon ovomesečnih užasnih napada. SAD su od samog početka pružile podršku Izraelu, čak su i dva nosača aviona sa pratećom mornaricom i avionima pomerili bliži Izraelu. Posete američkog predsednika Džozefa Bajdena Izraelu, kao i boravak američkog državnog sekretara Entonija Blinkena na Bliskom istoku prethodnih dana, dodatno su pokazali velike napore SAD i rešenost da se što pre okonča sukob i "ugasi požar" koji bi mogao dramatičnije "zapaliti" ovaj deo sveta. Situaciju sada komplikuje bombardovanje bolnice u Gazi, što je dovelo do protesta širom islamskog sveta, a arapske zemlje su otkazale samit sa SAD-om zbog ovog tragičnog događaja.
Predsednik SAD Džozef Bajden doputovao je u sredu ujutru u Izrael, čime je otpočeo posetu koja je imala za cilj konsultacije o ratu između Izraela i Hamasa. Nakon što je izašao iz aviona, Bajden je zagrlio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i predsednika Isaka Hercoga na aerodromu.
Bajden je imao sastanak sa Netanjahom, na kojem su prisustvovali i američki državni sekretar Entoni Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Bajden je tom sastanku istakao da će SAD nastaviti da budu uz Izrael, dok ta zemlja radi na odbrani.
„Nastavićemo da radimo sa vama i partnerima širom regiona kako bismo sprečili još tragedije za nevine civile“, kazao je Bajden izraelskom premijeru i članovima ratnog kabineta.
Američki predsednik je naglasio da je napad palestinske militantne grupe Hamas na Izrael „brutalan, nehuman i gotovo neverovatan“. Uoči sastanka, Bajden je pohvalio izraelsku vladu na tome što je ujedinjena, podsetivši da su osnivači Izraela rekli da će država biti zasnovana na „slobodi, pravdi i miru“.
Potom je održao sastanak sa izraelskim predsednikom Isakom Hercegom, a sastao se i sa izraelskim lekarima i pripadnicima hitnih službi, koji su pružali pomoć žrtvama napada palestinske militantne grupe Hamas na Izrael.
Bajden izjavio je i da eksploziju, u kojoj je poginulo na stotine ljudi u bolnici u Pojasu Gaze, izgleda nije izazvao Izrael.
„Na osnovu onoga što sam video, čini se da je to uradio ‘drugi tim’, a ne vi“, rekao je Bajden izraelskom premijeru tokom sastanka.
On je dodao, da, međutim, ima mnogo ljudi koji nisu sigurni šta je izazvalo eksploziju.
Ovakav način delovanja nije svojstven Bajdenu i američki lider nema običaj da ide u zone u kojima se odvija aktivan sukob. Lider SAD je napravio samo jedan izuzetak pre Izraela, a to je odlazak u Ukrajinu.
Bajden je želeo da izgleda kao pošten pregovarač koji ima dobre odnose sa obe strane na Bliskom istoku, prenosi BBC, ali je ta misija sada znatno otežana. Sada se suočava sa određenim stepenom poniženja, imajući u vidu da su mu lideri Jordana, Egipta i Palestine rekli da nemaju poverenja u njegovu sposobnost da okonča nasilje, za koje kažu da je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Bajden je takođe veoma svestan da bi se globalno javno raspoloženje moglo brzo promeniti, a podrška Izraelu bi mogla da nestane kada bude svet bude preplavljen slikama palestinskih žrtava i patnje.
Takođe, postoji vrlo realan strah da, što je brutalniji napad na Gazu, to je veća šansa da bi to moglo da izazove širi sukob u regionu sa drugim zemljama koje će se uključiti.
Sada je vreme da američki predsednik iskoristi sav uticaj i poluge koje ima na raspolaganju da pokuša da ograniči krvoproliće i gubitak života i spreči sveobuhvatni rat širom Bliskog istoka. Međutim, događaji na terenu čine situaciju težom nego ikada.
Misija za Bliski istok državnog sekretara SAD Entonija Blinkena tokom prethodnih dana pokazala je da su Sjedinjene Države i dalje u poziciji da utiču na Izrael, ali da je ozbiljno ugrožen status Amerike kod većine arapskih lidera.
Blinken je bio na turneji po Bliskom istoku, koja je uključivala posete Izraelu, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Egiptu i Bahreinu. On je u nedelju u Kairu rekao da u celom regionu postoji odlučnost da se spreči da napadi Hamasa prerastu u veći regionalni rat.
Blinken se u utorak sastao sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Amanu. Zamolio ga je da nastavi da održava stabilnost na Zapadnoj obali, objavila je televizija CNN, pozivajući se na neimenovanog visokog američkog zvaničnika.
Sa druge strane, Abas mu je poručio da se snažno protivi proterivanju Palestinaca iz Pojasa Gaze.
„Jedna od stvari koju smo vrlo jasno čuli od predsednika Abasa na današnjem sastanku je da moramo da zapamtimo istorijski kontekst: mnogi ljudi u Gazi su ljudi koji su dva puta bili izbeglice i postoji zabrinutost zbog ideje da Palestinci budu primorani da napuste palestinsku teritoriju“, rekao je izvor američke televizije.
Blinken je u ponedeljak ponovio da će SAD podržati Izrael u ratu protiv palestinskih militanata Hamasa, pošto se vratio u tu zemlju drugi put za manje od nedelju dana.
Blinken je tada stigao u Jerusalim kako bi se konsultovao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i drugim visokim zvaničnicima, a takođe ih je obavestio o razgovorima koje je vodio sa arapskim liderima u cilju postizanja smirivanja sukoba i potrebi zaštite civila u Pojasu Gaze.
Nakon devetočasovnog razgovora sa izraelskim premijerom, američki državni sekretar potvrdio je da je postignut dogovor da se izradi plan za isporuke humanitarne pomoći civilima u Gazi na način koji neće koristiti Hamasu.
„Ako Hamas na bilo koji način blokira humanitarnu pomoć za civile, uključujući i zaplenu same pomoći, mi ćemo biti prvi da to osudimo i radićemo na tome da sprečimo da se ponovi“, rekao je Blinken.
Sastanak Blinkena i Netanjahua prekinule su sirene za vazdušni napad zbog raketnog napada Hamasa, što je primoralo dvojicu lidera da se nakratko sklone u bunker.
Iako arapski lideri imaju mnogo toga da zamere Americi, bilo je određenog uspeha kada je reč o slanju humanitarne pomoći u Gazu.
Međutim, imajući u vidu stepen ozbiljnosti situacije na Bliskom istoku i veliku opasnost od eskalacije sukoba, malo je reći da Americi gori tlo pod nogama. A kako bi se ta vatra ugasila, ključni su arapski lideri.
Jordan je otkazao samit o situaciji u Pojasu Gaze, koji je trebalo da bude održan u prestonici Amanu uz učešće lidera Jordana, Egipta, Sjedinjenih Država i Palestine, saopštio je ministar spoljnih poslova Ajman Safadi.
On je dodao da će se sastanak održati u trenutku kada bi strane mogle da postignu dogovor o okončanju „rata i masakra protiv Palestinaca“, okrivljujući Izrael da je svojom vojnom kampanjom gurnuo region na „ivicu ambisa“.
Jordanski kralj Abdulah trebalo je da bude domaćin samita lidera Jordana, Egipta, Sjedinjenih Država i Palestine, na kojem bi se razmatrala isporuka pomoći Gazi kako bi se sprečila humanitarna katastrofa i smirio sukob sa Izraelom.
Do otkazivanja je došlo nakon što je u utorak oko 500 osoba stradalo u napadu izraelskih snaga na bolnicu u Gazi, po tvrdnjama Palestinaca.
Jordanski kralj je takođe okrivio Izrael za eksploziju u bolnici u Gazi i rekao da je to „sramota za čovečanstvo“ uz poziv Izraelu da odmah prekine svoju vojnu kampanju protiv Gaze.
Nakon što su se proširile vesti o napadu na bolnicu, stotine ljudi preplavilo je ulice velikih gradova na Zapadnoj obali, uključujući Ramalu, sedište palestinskih vlasti, gde su demonstranti gađali kamenjem palestinske bezbednosne snage koje su uzvratile udarnim bombama.
„Narod želi pad predsednika“, uzvikivali su demonstranti.
Od Tripolija do Teherana, usledio je žestok odgovor širom muslimanskog sveta. Demonstranti u Jordanu – domu miliona palestinskih izbeglica – pokušali su da upadnu u izraelsku ambasadu.
U Libanu su se demonstranti sukobili sa snagama bezbednosti ispred američke ambasade. Bacano je kamenje, a zgrada je zapaljena.
Amerika je dugo prisutna na Bliskom istoku, ali uspeha nije bilo mnogo. Ovaj deo sveta poznat je po aktivnim previranjima i nestabilnostima, a dovoljna je samo mala iskra kako bi ceo region „buknuo“.
Spoljna politika Sjedinjenih Država na Bliskom istoku ima korene u 19. veku, ali je postala mnogo ekspanzivnija nakon Drugog svetskog rata.
Sa ciljem da spreči Sovjetski Savez da stekne uticaj u regionu tokom Hladnog rata, Amerika je brzo reagovala kako bi uspostavila kontrolu nad Bliskim istokom. Za SAD je u ovom kontekstu bila bitna podrška državi Izrael protiv njenih susednih arapskih zemalja koje podržava Sovjetski Savez.
SAD su takođe došle da zamene Ujedinjeno Kraljevstvo kao glavnog bezbednosnog pokrovitelja Saudijske Arabije, kao i drugih arapskih država Persijskog zaliva 1960-ih i 1970-ih, kako bi osigurale, između ostalih ciljeva, stabilan protok nafte iz Persijskog Zaliva.
PROČITAJTE JOŠ:
0
4
0
Od 2023. godine, SAD imaju diplomatske odnose sa svakom zemljom na Bliskom istoku osim sa Iranom, sa kojim su odnosi prekinuti nakon Islamske revolucije 1979, i Sirijom.
Američki uticaj na Bliskom istoku se smanjio poslednjih godina, naročito od Arapskog proleća. Trenutno navedeni prioriteti američke vlade na Bliskom istoku uključuju rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba i ograničavanje širenja oružja za masovno uništenje među državama u regionu, posebno Iranom.
BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare