2
Kako se sve više čini, Donald Tramp će biti kandidat republikanaca na predsedničkim izborima u Americi u novembru 2024. godine. I ne samo to, ankete kažu da bi u direktnom okršaju sa aktuelnim predsednikom Džozefom Bajdenom Tramp odneo pobedu. Prema mišljenju analitičara, bliži se scenario Amerika pod Trampom 2.0 i evo kako bi to moglo da izgleda.
Njegova politika se zasniva na ličnim predrasudama i želji za osvetom: deportovanje beskućnika iz urbanih sredina, izricanje smrtnih kazni trgovcima drogom, legitimisanje metode „pucaj i ubij“ čak i za lopove, repatrijacija dece ilegalnih imigranata koje optužuje za „trovanje krvi zemlje“, čišćenje slobodoumnih akademika u obrazovnim institucijama i – ono što kaže da će biti njegov prvi čin – sklanjanje onih koje on naziva „gamad“ i „izdajnici“, odnosno onih državnih službenika koji bi odbijaju da budu njegovi poslušnici.
Kada se Tramp upusti u politiku teorije zavere o uništavanju „duboke države“, ono što zapravo misli je da će vladati predsedničkim dekretom i gde je to moguće potkopavati nezavisne savezne institucije, uništavajući na taj način kontrole i ravnoteže koje postoje u srcu američkog ustava. Više ne bismo mogli da kažemo da vladavina prava i demokratija preovlađuju u Americi, da je glasanje bez mešanja ili zastrašivanja, ili da je vlast na odgovarajući način odgovorna.
Tramp je već dao pregled šta ga čeka u ovom mandatu, ili ono što on naziva svojom „konačnom bitkom“ za „nezavisnu Ameriku“. Ovog puta, ekstremno desničarski trustovi mozgova, kao što je Heritidž fondacija, daju mu detaljne smernice o politici, poput one pod nazivom Projekat 2025, koja preporučuje radikalno preoblikovanje vladinih resora i konsolidaciju moći u izvršnoj vlasti, koje bi mogao da primeni od prvog dana.
Njegova međunarodna agenda bi dramatično pogoršala nestabilnost ionako nestabilnog sveta. Takođe se hvalio da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata, bez sumnje popuštanjem Vladimiru Putinu, kao i da bi ga ohrabrivao da napadne NATO zemlje koje ne izdvajaju dovoljno novca za taj vojni savez.
Trampova vizija „Amerika prva i jedina“ je mračni poziv na izolovanu i izolacionističku Ameriku i svet „mi protiv njih“ politike nulte tolerancije. On zamišlja svet u kome se nacije takmiče, kao što je on to činio kao investitor, da unište konkurente, i stoga SAD mogu da pobede samo kada drugi izgube.
Pored toga, zapretio je da će odbaciti obavezu SAD prema NATO-u da napad na jednu zemlju tretira kao napad na sve. On želi da Evropa plati za američko oružje isporučeno Ukrajini. Smatra i da je Amerika previše novca izdvajala za Kijev, što znači da bi Ukrajina mogla u potpunosti da ostane bez američke pomoći.
Njegov reizbor znači i još četiri godine vladavine čoveka koji misli da su klimatske promene prevara i želi da buši i sagoreva naftu i gas bilo gde.
Trampova ekonomska agenda imala bi još šire posledice, kako za saveznike, tako i za protivnike Amerike. U roku od nekoliko dana od njegovog dolaska na vlast, on bi nametnuo carinu od 10 odsto kako bi postavio „ prsten oko kragne “ američkoj ekonomiji. Dok se na trgovinu nekada gledalo kao na put do višeg životnog standarda, Tramp favorizuje suprotno: trgovinska ograničenja kao ključ zaštite životnog standarda. Automatsko utrostručenje uvoznih dažbina preko noći predstavljalo bi udarac za američke potrošače, ali bi u isto vreme uništilo trgovinske odnose sa svakim američkim saveznikom i stvorilo globalni širi ekonomski pad u tom procesu. MMF procenjuje da bi potpuni raspad globalne ekonomije zbrisao sedam odsto globalnog BDP-a. Ovaj povratak nikome ne bi koristio.
Sve u svemu, on bi ubrzao prelazak na protekcionistički i višepolarni svet, a njegovim planom da se povuče iz Svetske banke, MMF-a i Svetske zdravstvene organizacije, pokušaji međunarodne saradnje bili bi razoreni.
Tramp već neko vreme pojačava i retoriku osvete. Kako je izjavio na nedavnom skupu: „Ja sam tvoj ratnik. Ja sam tvoja pravda. A za one kojima je učinjena nepravda, ja sam vaša odmazda“.
Nesumnjivo je da bi pooštrio drakonski migrantsku politiku, imajući u vidu da smatra da su migranti uništili Ameriku kakvu on poznaje i na nedavne sukobe u Teksasu.
I Evropa se sada suočava sa izborom, da li da se pripremi za budućnost u kojoj je podrška SAD daleko manje pouzdana ili da udvostruči napore da osigura nepokolebljivo transatlantsko partnerstvo. Pritisak na Evropu da poveća svoje izdatke za odbranu neće nestati, naročito u slučaju Trampovog povratka. Imperativ za jačanje unutarevropske saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, uključujući i unutar NATO, takođe je očigledan.
Sve dok postoji mogućnost da se Tramp vrati u Belu kuću, čovek koji je neobjašnjivo simpatičan Vladimiru Putinu, plan ruskog predsednika da udvostruči svoje ratne napore ostaće i te kako aktuelan.
U preostalim mesecima pre američkih izbora, i Evropljani i Amerikanci trebalo bi da se ponovo posvete svojim zajedničkim vrednostima i ulože u mere za popravljanje svojih demokratija.
POGLEDAJTE JOŠ:
2
0
0
Amerikanci su oduvek imali slepu tačku kada je reč o razumevanju uloge stranih zemalja u doprinosu globalnoj bezbednosti, međunarodnom razvoju i klimatskim promenama.
Evropski javni, privatni i univerzitetski lideri trebalo bi da dopru do svojih američkih kolega, a ne samo u Vašingtonu. Nema boljeg vremena od sadašnjosti za usaglašenu kampanju javne diplomatije koja komunicira sa američkim državnim zvaničnicima, preduzećima i biračima u Arizoni, Džordžiji, Viskonsinu, Nevadi, Mičigenu i Pensilvaniji, državama koje će verovatno odrediti ishod američkih izbora.
Evropa takođe treba da radi sa SAD na izgradnji kredibilnog i realnog puta ka postizanju stabilnosti na Bliskom istoku, i da to saopšti američkim biračima, ne samo u Mičigenu.
BONUS VIDEO Milan Krstić: Tramp je izgubio izbore zbog kovida
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare