0
Pre deset godina oko plaže Gilgo kod Njujorka pronađeno je 11 tela, među kojima su četiri žene bile vezane trakom i kaiševima i umotane u ćebe. Ceo region je strahovao, jer počinilac tih stravičnih zločina nije bio pronađen. Prolazeći kroz razne peripetije istrage, policija je prošle nedelje uhapsila čoveka za kojeg sumnja da je izvršio ova ubistva - u pitanju je 59-godišnji arhitekta Reks Hojerman. Kako bi došli do neoborivih dokaza koji bi Hojermana povezali sa zločinima, tim istražitelja je koristio sistem koji prati i mapira domet mobilnih telefona.
Do 2021. godine, uspeli su da smanje tu „mrežu“, odnosno, kako su ga nazvali „poligon“ – fokus je pao na samo nekoliko stotina domova. Istražitelji su verovali da u jednoj od tih kuća živi serijski ubica. Policija je došla do podatka da je svaka žrtva neposredno pre nego što je nestala, bila u kontaktu sa osobom koja je koristila telefon za jednokratnu upotrebu.
Zahvaljujući tome, vlast okruga Safolk, na Long Ajlendu, objavila je da je uhapsila Hojermana, koji je imao kancelariju u blizini stanice Pen kod Central Parka. Hojerman je optužen za tri ubistva, dok je za četvrto imenovan kao glavni osumnjičeni.
Hapšenjem su okončane godine patnje za neke od porodica žrtava. Međutim, istraga je takođe pokrenula i uznemirujuće pitanje – da li je taj slučaj mogao da bude rešen ranije?
Novom komesaru policije i njegovoj radnoj grupi trebalo je samo šest nedelja da otkriju ključni trag u tom složenom slučaju.
Radeći pod vođstvom komesara Rodnija K. Harisona, osnovna grupa od oko 10 istražitelja usko je sarađivala sa tužiocem Rejem Tirnijem iz okruga Safolk. Naporno su radili, ispitujući svaki detalj života osumnjičenog.
Ući u trag serijskom ubici izuzetan je izazov. Ubica često nema ličnu vezu sa žrtvama, a ako su žrtve živele na marginama društva, mogu proći meseci ili godine pre nego što njihovi nestanci počnu da se tretiraju kao ozbiljne stvari.
Saznanje da serijski ubica „lovi“ na južnoj obali Long Ajlenda došlo je u decembru 2010. godine, kada su policajac okruga Safolk, Džon Malija, i njegov „partner“, nemački ovčar po imenu Blu, tražili nestalu 24-godišnjakinju Šenan Gilbert. Kod plaže Gilgo pronađen je leš Šenan Gilbert i još četiri tela. Užasna otkrića prikovala su region, jer je policija spekulisala da je više osoba počinilo te stravične zločine.
Ali policija je sumnjala da su četiri tela, sve sitne žene u dvadesetim godinama koje su nestale u prethodne četiri godine, bile povezane, odnosno da ih je ubio isti čovek. To su mislili zbog načina na koji su tela bila pronađena.
Poslednja koja je nestala bila je Amber Kastelo, 27-godišnjakinja sa tetovažom „Haos“ na vratu. Bila je eskort dama i neposredno pre nego što je poslednji put viđena, u septembru 2010. godine, potencijalni klijent ju je kontaktirao putem mobilnog telefona za jednokratnu upotrebu i, prema sudskim dokumentima, bio je kod nje kući – parkirao se kod ulaza. Vozio je crni pikap.
Svedok je opisao vozača kao krupnog 40-godišnjaka, tamne kose sa naočarima u stilu ’70-ih.
Prema sudskim dokumentima Kastelo je poslednji put viđena naredne noći kako izlazi iz svog doma. Nedugo zatim, svedok je rekao da je video tamni pikap kako prolazi.
Ta činjenica je očigledno godinama ležala zakopana među stotinama hiljada stranica intervjua, telefonskih, putnih i kreditnih evidencija.
Džejms Berk, šef policije, koji je vodio odeljenje od 2012. godine, uhapšen je 2015. i kasnije osuđen zbog federalnih optužbi za ometanje pravde. Pretukao je osumnjičenog koji je iz njegovog automobila ukrao cigarete i torbu sa pornografskim slikama i seks igračkama. Zbog prikrivanja dokaza uhapšen je i tadašnji tužilac Tomas J. Spot. Federalna istraga o najvišim zakonodavcima okruga Safolk trajala je godinama, što je uticalo i na slučaj ubistva kod plaže Gilgo.
Nakon Berkovog hapšenja, novi šef policije okruga Safolk, bivši federalni tužilac Menhetna, Tim Sini, udvostručio je napore odeljenja. Sini je u centar istrage stavio mobilne telefone za jednokratnu upotrebu – nadao se da ima još tragova koje treba ispitati.
Do sredine 2016. godine, Sini je obezbedio potrebne sudske naloge, koji su mu pomogli da smanji obim pretrage, takozvani „poligon“. Istraga se svela na nekoliko stotina kuća u parku Masapikva, na Long Ajlendu.
Prema istrazi telefona utvrđeno je da su tokom dana oni korišćeni u centru Menhetna, a u noćnim i jutarnjim satima u parku Masapikva.
Istražitelji su godinama tražili osumnjičene koji su radili na Menhetnu i one koji su živeli u oblasti tog „poligona“. Istraga je tekla sporo i bez uspeha. Ipak, do velikog otkrića došli su u martu 2022. godine.
U dosijeu slučaja, istražitelji su pronašli opis vozila osumnjičenog – ševrolet. Koristeći bazu podataka koja može da traži vozila po marki i modelu bez brojeva registarskih tablica, istražitelj je pronašao ševrolet koji je povezao sa Reksom Hojermanom.
Njegov fizički opis se poklapao sa opisom koji je dao svedok, a njegova kancelarija je bila u delu Menhetna, koji se nalazio u „poligonu“, a stanovao je kod parka Masapikva.
Okružni tužilac Rejmond Tirni, koji je preuzeo dužnost 2022. godine, rekao je da je vozač tog automobila bio „prilično poznat od početka“ i da mu nije jasno zbog čega istraga nije pokrenuta ranije. Sugerisao je na to da su istražitelji možda smatrali da ti detalji nisu verodostojni.
Ali, kako piše Njujork tajms, identifikacija vozila je često ključ istrage. Dejvid Berkovic, poznat kao „Semov sin“ i možda najozloglašeniji serijski ubica u državi, uhapšen je 1970. godine nakon što je policija otkrila da poseduje nepropisno parkirani Ford.
U istrazi ubistava kod plaže Gilgo, upravo je taj ključni trag promakao inspektorima.
„Ako su tada znali za to, napravljena je velika greška što to nije dobro ispitano“, rekao je bivši detektiv okruga Safolk Rob Trota.
Kada su istražitelji konačno povezali ševrolet sa Reksom Hojermanom, istraga je počela da se zahuktava. Inspektori su počeli da istražuju svaki aspekt njegovog života, koristeći 300 sudskih poziva i naloga za pretres.
Kako je navedeno u sudskim dokumentima, pregledan je njegov Tinder nalog i nekoliko imejl adresa – sve su bila izmišljena imena – pomoću njih, istražitelji su došli do novih telefona za jednokratnu upotrebu, koje je Hojerman koristio da kontaktira salone za masažu i žene koje rade kao eskort pratnje.
Pošto je prošlo nekoliko godina od ubistava, precizni podaci o lokaciji Hojermanovog ličnog mobilnog telefona više nisu postojali, ali pomogli su podaci o plaćanju.
Istraga je pokazala da se nekoliko ubistava dogodilo kada su Hojermenova žena i deca bili van grada – jedno se dogodilo u vreme kada je njegova žena bila na Islandu, drugo kada je bila u Merilendu, a treće kada je bila u Nju Džersiju.
Međutim, problem je bio što nisu imali dokaze koji Hojermana direktno povezuju sa zločinima.
Istragom je najmanje pet dlaka pronađeno na žrtvama. Inspektor je iskoristio kutiju za picu koju je Hojerman bacio u đubre. Na ostacima pice, forenzičari su pronašli ono što im je trebalo i verovali su da sada imaju direktne dokaze koji povezuju Hojermana sa ubistvima.
Tirni je zaključio da je Hojerman nalazio žene putem salona za masažu koje je gotovo svakodnevno kontaktirao.
Pročitajte još...
U četvrtak uveče, 13. jula, Hojerman je uhapšen na izlazu iz svoje kancelarije.
Posle više od deset godina potrage, Tirni kaže da je Hojerman bio – potpuno iznenađen.
BONUS VIDEO Horor na ulicama Pariza
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
