Rusija bi mogla da se nađe u ozbiljnim problemima ako se potvrde najave da Ukrajina dobija moćne rakete iz Sjedinjenih Američkih Država.
Bela kuća je otvorena za slanje projektila dugog dometa JASSM (Joint Air-to-Surface Standoff Missile) Ukrajini, što bi moglo značajno da poboljša poziciju Ukrajinaca u sukobu s Rusijom.
Zvaničnici vlade Džoa Bajdena otkrili su da još nije donesena konačna odluka o slanju JASSM-a, ali Pentagon trenutno „radi na detaljima“. Isporuka ovih projektila Ukrajini mogla bi značajno da promeni strateški okvir sukoba, stavljajući veći deo Rusije u domet moćnih, precizno navođenih projektila, posebno kada Ukrajina počne sa korišćenjem nekoliko desetina najavljenih F-16, od kojih svaki može da nosi po dve ovakve rakete.
Vojni analitičari smatraju da bi uvođenje projektila JASSM, koji su nevidljivi za protivraketnu odbranu i mogu da pogode dalje od većine drugih projektila u trenutnom vojnom inventaru Ukrajine, ozbiljno zakomplikovalo sposobnost Rusije da održava svoje ofanzivne operacije i potencijalno pružilo stratešku prednost ukrajinskim oružanim snagama.
Lansiranje sa položaja u blizini ukrajinske severne granice sa Rusijom moglo bi da omogući napade vojnih objekata čak do Voronježa i Brjanska, a na jugu napade na aerodrome ili pomorske objekte na Krimu.
Domet osnovne verzije JASSM-a je 370 kilometara i sadrži bojevnu glavu od 450 kilograma. Te specifikacije stavljaju ga u istu klasu kao anglo-francuski projektil “storm šedou” koji je Ukrajina već
koristila, posebno u napadu 2023. godine na sedište ruske crnomorske flote na Krimu.
Uticaj ovog oružja zavisi od toga da li će Vašington dozvoliti da se ono koristi unutar Rusije. Vojni analitičar Filips P. O‘Brajan objasnio je za Radio Slobodna Evropa kako je za Ameriku najveći problem to što „ne želi da tehnologija JASSM-a završi u pogrešnim rukama“. JASSM u ukrajinskim rukama značio bi da ta zemlja ima napredno napadno oružje koje može da probije najbolju rusku odbranu. To bi bio veliki problem Rusiji, posebno kada su u pitanju ključni ciljevi na Krimu, ali i glavna vojna skladišta, komandni bunkeri, centri za obuku, čak i ako se nalaze duboko iza linija fronta u Ukrajini. Niti jedna bespilotna letelica dugog dometa koju Ukrajina poseduje nije ni približno toliko precizna, niti ima sličnu razornu moć.
Međutim, velika briga u slučaju korišćenja JASSM-a u ukrajinsko-ruskom sukobu je mogućnost da neki od projektila “padnu Rusima u ruke”. To se želi izbeći po svaku cenu, jer američka vojna strategija, u slučaju rata s Kinom, predviđa masovnu upotrebu ovih projektila i u Vašingtonu ne žele da Kinezi i Rusi otkriju tehnološke karakteristike JASSM-a. Rešenje bi mogla biti isporuka starijih modela Ukrajini.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare