0
Okružni tužilac okruga Fulton - Fani Vilis otvorila je istragu o bivšem američkom predsedniku nakon objavljivanja snimka telefonskog razgovora između Donalda Trampa i državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera iz januara 2021. godine. Tramp je tokom poziva sugerisao da bi Rafensperger, republikanac i najviši državni izborni zvaničnik, mogao da pomogne da se "pronađu" glasovi koji su potrebni kako bi se preokrenuo Trampov poraz od demokrate Džozefa Bajdena.
Više od dve godine kasnije, optužnica koju je u ponedeljak podigla velika porota daleko je prevazišla taj telefonski poziv, navodeći mrežu zločina koje su počinili Tramp i njegovi saradnici. Vilis je iskoristila Zakon protiv organizacija pod uticajem reketiranja i korupcije (RIKO) kako bi optužila bivšeg predsednika za navodno učešće u zaveri o poništavanju rezultata izbora 2020. godine.
RICO Zakon je nastao 1970. godine kao sredstvo za borbu protiv organizovanog kriminala. On je omogućio tužiocima da ciljaju ljude koji su na vlasti, a za koje se takođe sumnja da su umeštani u kriminalne organizacije. Dakle, ne važi samo za ljude nižeg statusa koji obavljaju „prljav posao“.
Međutim, upotreba tog zakona nikada nije bila ograničena isključivo na organizovani kriminal. Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država 1989. godine je odlučio da je zakon „dovoljno obiman da obuhvati širok spektar kriminalnih aktivnosti“.
U roku od nekoliko godina od stupanja na snagu, države su počele da donose sopstvene RICO zakone. Uopšteno govoreći, RICO zakoni dozvoljavaju tužiocima da optuže više ljudi koji su počinili odvojene zločine.
Ovaj zakon usvojen je 1980. godine, a pod zločinom podrazumeva da neko preduzeće stekne ili drži neku kompaniju pod kontrolom putem „obrasca reketiranja“.
To „preduzeće“ može da bude jedna osoba ili grupa povezanih pojedinaca sa zajedničkim ciljem. „Obrazac reketiranja“ znači da neko pokuša, podstakne, prinudi ili zastraši nekoga da izvrši – jedan od više od tri desetina državnih zločina koji su navedeni u zakonu. Najmanje dve takve radnje su potrebne da bi se ispunio „obrazac reketiranja“, što znači da tužioci moraju da dokažu da je neko lice učestvovalo u dva ili više povezanih krivičnih dela da bi RICO Zakon mogao da se primeni.
„Ja sam obožavalac ovog zakona (RICO)“, rekla je Vilis još u avgustu 2022. godine, kada je najavila optužnicu protiv nekoliko navodnih članova bande.
Vilis je rekla da porotnici žele da znaju sve činjenice iza navodnog zločina i da RICO optužnica omogućava tužiocima da pruže potpuniju sliku navodnih nezakonitih aktivnosti. Narativni uvod omogućava tužiocima da ispričaju priču koja podrazumeva detaljne informacije koje se možda ne odnose na određene zločine, ali su relevantne kako bi se shvatila šira priča slučaja.
U Džordžiji korišćenje RICO zakona može da dovede do zatvorske kazne od pet do 20 godina, novčane kazne od 25.000 dolara ili trostruki iznos novca stečen kriminalnom radnjom, šta god je veće – ili jedno od ova dva navedena ili i zatvorska i novčana kazna.
Kada je bila pomoćnica okružnog tužioca u Fultonu, Vilis je bila glavni tužilac u slučaju RICO protiv grupe prosvetnih radnika u državnim školama u Atlanti – u pitanju je bio slučaj koji se ticao skandala sa varanjem na ispitu. Posle višemesečnog suđenja, porota je u aprilu 2015. osudila 11 bivših prosvetnih radnika za „reketiranje“ zbog njihove uloge oko nameštanja ispita.
Pročitajte još...
Od kada je u januaru 2021. postala okružni tužilac, podigla je nekoliko RICO optužnica protiv navodnih članova bande, uključujući nekoliko visokoprofilisanih rep muzičara.
Advokat Džon Flojd, nacionalno poznati stručnjak za RICO u Atlanti, pomogao je Vilis u slučaju prevare u školi. Ubrzo nakon što je otvorila istragu o potencijalnom nezakonitom mešanju u izbore 2020. u Džordžiji, angažovala je Flojda da kao specijalnog pomoćnika kako bi pomogao u slučajevima reketiranja koje bi njena kancelarija mogla da vodi.
BONUS VIDEO Bajden na NATO samitu
