Foto:EPA-EFE/NIAID/NATIONAL INSTITUTES OF HEALTH

Ne čudi što je svet zaleđen strahom pred bolešću kakva je korona, odnosno virus Covid-19, kada je poznato da se simptomi ove podmukle infekcije ralikuju od svih do sada poznatih. Zapravo čovek se može razboleti, a da nema apsolutno nikakve simptome i da tako postaje "hodajuća zaraza", odnosno opasnost.

Ono što nas kod korone najviše plaši, smatraju lekari, upravo je to što često i ne znamo da smo bolesni ili da smo bolest preležali. U mnogim zemljama, veliki broj ljudi preležao je ovaj virus, a da nisu dobili pozitivnu dijagnozu, piše Guardian.

Na pitanja: da li je moguće saznati i kako se treba ponašati ako samo mislite da ste možda zaraženi, odgovaraju američki lekari u šest tačaka.

Postoji li način da saznamo da li je neko preležao virus korona (Covid-19) u prošlosti?

Doktor Viliam Hilman, iz Opšte bolnice u Masačusetsu, kaže:

„Testovi na antitela se razvijaju, ali još uvek nisu u širokoj kliničkoj upotrebi. Testiranje na antitela omogućilo bi nam međutim da proverimo uzorke krvi za antitela protiv koronavirusa i da utvrdimo da li ih je neko nekada imao. Verujem da čitavo čovečanstvo sa nestrpljenjem očekuje da ova vrsta testiranja što pre postane dostupna.“

Foto: EPA-EFE/MARISCAL

Da li je zaista moguće da je neko preležao virus koronu, bez ikakvih simptoma?

„Koronavirus je zapravo prilično značajan spektar različitih simptoma. Oni idu od ljudi koji su potpuno asimptomatski i apsolutno ne znaju da su bolesni, do onih sa vrlo blagim, prehladnim simptomima kao što su curenje iz nosa, povremeno otežano disanje, grlobolja, do naravno obolelih sa jačim simptomima nalik gripu, koji imaju teške groznice, bolove u mišićima, kratak dah i neprestani kašalj. Gubitak mirisa i ukusa takođe su važni simptomi, po kojima se može prepoznati korona. Naravno, najteži slučajevi su ljudi sa teškim oboljenjima, koje viđamo u bolnicama na respiratorima i koji moraju biti na intenzivnoj nezi“, objašnjava dr Hilman.

Pročitajte još:

Trenutno je nemoguće reći koja je prava prevalenca bolesti, odnosno ukupan broj obolelih u SAD-u, ističe on.

„Još uvek dajemo prioritet testiranju ljudi koji imaju simptome ili su zdravstveni radnici. Ne radimo šira ispitivanja kao što rade u Južnoj Koreji i nekim evropskim zemljama, mada tako bismo shvatili koliko je ljudi asimptomatsko ili imaju tako minimalne simptome da to pripisuju alergijama ili nekoj drugoj blažoj infekciji“, kaže Hilman,

Da li su i osobe koje su asimptomatske takođe zarazne?

„Značajan procenat ljudi koji su potpuno asimptomatični je zarazan samo jedan deo vremena. Na žalost, ne znamo koliko dugo, jer nemamo na raspolaganju testove na asimptomatske infekcije. Kada su ljudi simptomatski, oni su zarazni i to je jasno . Dan ili dva pre nego što se jave prvi simptomi, postaju zarazni. Virus se skuplja i počinje da sili organizam, a potom nakon što simptomi nestanu, ljudi još uvek mogu biti zarazni nekoliko dana. Imamo dokaze o širenju virusa čak i nekoliko nedelja nakon što su simptomi nestali. Teško je znati da li je to stvarni živi virus koji još uvek može nekoga zaraziti ili je u pitanju samo mrtvi virus koji telo izbacuje.

Foto: EPA-EFE/MAHMOUD KHALED

Da li bi trebalo da se ponašamo na određeni način ako samo mislimo, a ne znamo sigurno, da smo imali koronu?

Doc. dr Dejvid Bučolz, sa Odeljenja pedijatrije u Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija, naglašava da svi moramo biti uzori.

„Ako smo svi zajedno u ovome, svi bismo trebali da radimo na društvenoj distanci i da se sklanjamo od drugih bilo da imamo simptome ili ne, dok pandemija ne prođe. Svi treba da se ponašamo kao prenosioci zaraze.“

Njegov kolega dr Hilman kaže da, budući da u ovom trenutku ne postoji pravi način da se sazna ko ima virus, osim onih koji imaju simptome, svi treba da se ponašaju isto.

„Nastavite da radite sve one stvari koje bi svi u ovom trenutku trebalo da radimo, a to znači društveno distanciranje i održavanje higijene ruku. Mislim da je univerzalno nošenje maski u javnosti razumna preporuka zasnovana na onome što znamo o širokom spektru simptoma i na činjenici da ljudi mogu biti asimptomatski i dalje prenositi virus“ naglašava Hilman.

Foto: EPA-EFE/Marcial Guillen

Ako mislimo da smo možda preležali koronavirus, imamo li etičku obavezu da to kažemo ljudima sa kojima smo u kontaktu? Čak i ako je to zapravo bila samo prehlada?

„Apsolutno. U Njujorku je virus bio prisutan duže vreme, a da to niko nije znao, pa se tako raširio u zajednici jako brzo. Upozorio bih članove porodice i bliske prijatelje, možda i kolege da sam imao simptome virusa. Mislim da bih ih samo upozorio, posebno ako je to bilo u poslednjih 14 dana. Da je prošlo više od 14 dana, već bi se i oni razboleli, tako da od upozorenja tada ne bi imali koristi“ , kaže dr Bučols

Od svakog pojedinca zavisi šta misli da je ispravno da uradi i kako da se ponaša, smatra Hilman.

„Kad se to kaže, sa naletom infekcija koje viđamo na mestima poput Njujorka, ako ste u jednom trenutku bili simptomski, ali niste bili testirani, a bili ste u bliskom kontaktu sa nekim, mislim da bi trebalo pod hitno svima da kažete“, naglašava dr Hilman.

Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Ako je neko već preležao virus, može li se ponovo zaraziti?

„Ne postoje dokazi da se neko zarazio više puta. Neko sa normalnim imunim sistemom koji može reagovati na virus i ojačati, trebalo bi da ima imunitet duže vreme nakon što preleži bolest, bar godinu dana, ako ne i ceo život. Iz Kine su objavljeni izveštaji da su pojedini ljudi dva puta pozitivno testirani na koronavirus. Većina naučnika međutim smatra, da je problem netačno ispitivanje, a ne da ljudi imaju dva odvojena slučaja bolesti, odnosno da su se dva puta zarazili istim virusom“ objašnjava dr Bučols.