Američki hirurzi su na kolenima, alarmantni podaci šokirali ceo svet - Keri otkriva šta se zapravo dešava

"Bila sam najbolja juniorska teniserka u Sjedinjenim Američkim Državama, vanredni sam profesor hirurgije na Harvardu, ali takođe sam i čovek. Bolujem od depresije i imam napade anksioznosti, a sada ne mogu da kontrolišem ni upotrebu psihoaktinvih supstanci", rekla je ona.Nastala je tišina. Kaningem je znala da se sa tim problemom bore gotovo svi u prostoriji. Od 697 samoubistava lekara koji su prijavljeni Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, između 2003. i 2017. godine, veći deo njih se odnosi na hirurge.

Godinama niko u hirurgiji nije javno govorio o psihičkim problemima sa kojim se oni suočavaju. Hirurzi imaju tu "kulturu ćutanja" kada je u pitanju njihov lični bol. Naučeni su da se distanciraju od prirodnih znakova svog tela - potrebe pacijenata su uvek na prvom mestu - to je ono što čini dobrog hirurga. Međutim, takav pristup može da ima posledice po mentalno zdravlje lekara.Kaningem je već izgubila prijatelja zbog samoubistva. Sa 12 godina imala je svog psihologa i nutricionistu. Bila je stavljena na dijetu od 3.330 kalorija dnevno, i to sve zbog tenisa.Već sa 16 godina postala je najbolja juniorska teniserka godine. Psiholog ju je učio da sakriva osećanja od svojih protivnika. Tako je Kaningem savladala umetnost prikrivanja svojih emocija. Sa 18 godina, izgubila je na prvenstvu u Francuskoj. Poraz ju je poslao pravo u depresiju.https://www.youtube.com/watch?v=9Ga3HB0-0ssNeposredno nakon što je napunila 20 godina, povredila je zglob i upisala fakultet. Ušla je u još jedan depresivni period - opet, bez dijagnoze.Kaže da ne veruje da je njenu depresiju bilo ko primetio. Imala je visoke ocene, izlazila i išla na žurke, ali se često osećala usamljeno.Medicinu je diplomirala 2001. godine i iste veštine koje su je učinile teniskim fenomenom učinile su je i odličnim lekarom. Spolja, Kaningem je izgledala pobednički, ali ono što je osećala u sebi, bila je sasvim druga priča.

"U medicinskoj školi i na specijalizaciji, lekari danonoćno rade. Jedu i spavaju kada mogu. Često su gurnuti izvan svojih granica. Osećaju se jadno. Hirurgija je posebno okrutna. Ti lekari su obučeni po modelu šegrtovanja koji traje najmanje pet godina. Vidite jedno, i to onda uradite i naučite. To je način na koji hirurzi razvijaju svoje veštine", kaže psihijatar sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu Džesika Gold.Takav sistem obuke razvio je Vilijam Halsted, hirurg koji je radio u bolnici Džon Hopkins krajem 19. i početkom 20. veka. Halsted se borio protiv zavisnosti, čak i dok je napravio revoluciju, razvijajući nove tehnike i unapređujući anesteziju. Kokain je počeo da zloupotrebljava 1884. dok je sprovodio eksperimente sa drogom. Da bi to uspeo, koristio je morfijum i razvio novu zavisnost koja ga je do smrti mučila.

"Taj čovek je stvorio kulturu u kojoj živite u bolnici. Radiš svoj posao, ćutiš i pretvaraš se da si u redu kada u stvari nisi", kaže Majkl Madaus, penzionisani hirurg koji je postao zavistan od narkotika dok je predavao na Univerzitetu u Minesoti.Hirurgija je zanimanje koje može da ima velike posledice - životi pacijenata vise o koncu i najmanja greška može da ima katastrofalni ishod.U studiji iz 2017. godine, hirurg koji nije hteo da otkrije identitet opisao je posledice svoje greške - "Svi krijemo svoju tugu, patimo u tišini. Bol može iscrpljujuć".

Kaningem je svoju koleginicu i prijateljicu Kristinu Barkli izgubila 2012. godine. Bolovala je od manične depresije i tri dana nakon otpuštanja iz bolnice, okončala je svoj život.Tokom naredne decenije, karijera Keri Kaningem je napredovala. Postala je vanredni profesor hirurgije na Harvardu i dobila je priznanje od Nacionalnog instituta za zdravlje za istraživanje raka štitne žlezde. Rodila je dvoje dece i imala užasan pobačaj, što je navelo na suicid.Kada se osećala loše, okrenula bi se poslu.

"Što više imam posla, to bolje. Odlazak na odmor je za mene mučenje", kazala je ona.Onda je pandemija donela preokret u njenom životu. Razvela se nakon 25 godina braka, što je dosta uticalo na njen život - mislila je da nije uspela kao majka. Imala je česte napade panike, koje je krila od svojih kolega.Noću bi dolazila sa posla i otvarala bocu vina - alkohol je sprečavao da razmišlja o onome što je boli.

Američko medicinsko udruženje sprovelo je istraživanje i saopštilo da su psihijatrijski poremećaji, alkoholizam i droga široko rasprostranjen problem u medicini. Lekari imaju stopu zavisnosti od narkotika 30 do 100 puta veću od opšte populacije. Veliki broj lekara krije svoju bolest, jer se brine da će izgubiti licencu ili poštovanje zajednice.Doktorka iz Njujorka Lorna Brin ubila se u aprilu 2020. godine, nakon što je rekla svojoj porodici da je zabrinuta da će izgubiti lekarsku licencu ili da će je kolege odbaciti zbog mentalnih problema.Kaningem je prelomila - provela je četiri nedelje na rehabilitaciji, to je bio prvi put u 20 godina da je uzela više od nedelju dana odmora. Bila je u opasnosti da izgubi lekarsku licencu. Svoju bolest i rehabilitaciju čuvala je u tajnosti.Na kraju, Kaningem je kolegama ispričala svoju priču u potpunosti, opisujući svoju tenisku karijeru i depresiju. Naglasila je da lično zdravlje mora da bude na prvom mestu."I dalje moram da se suočim sa činjenicom da ću uvek imati teške dane. Da ću napade depresije imati tokom celog života. To je bolest, a ne mana. To me ne definiše", kazala je ona.KAKO POTRAŽITI POMOĆAko nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistvaTelefon: 011/7777000PRVA POMOĆPsihocentralaCrnogorska 2/16, Savski Venac, BeogradTelefon: 064 2288885Email: [email protected] SrceTelefon: 0800-300-303Email: [email protected] za psihijatrijske bolesti Dr Laza LazarevićVišegradska 26, BeogradCentrala 011/3636400Institut za mentalno zdravljePalmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555