Američka misija u punom pogonu: Ovo je plan za Gazu posle Hamasa, da li će "sultan" reći "evet" ili "hayır"

Sjedinjene Države su gotovo odmah nakon napada Hamasa krenule u misiju na Bliskom istoku, kako bi sprečile dalje širenje rata u ovom regionu. Državni sekretar Entoni Blinken dva puta je posetio Tel Aviv, da bi presedan napravio i američki predsednik Džozef Bajden koji je došao u ratom zahvaćenu zemlju.

Diplomatska ofanziva

Ove odluke nikako nisu donete olako, imajući u vidu da je Amerika prethodnih decenija zabeležila niz diplomatskih poraza na Bliskom istoku. Upravo zato je ova misija od životne važnosti, a čini se da je većinski poverena Blinkenu.

On je prethodnih dana obišao Izrael, Zapadnu obalu, Jordan, Irak, a naposletku i Tursku, sve kako bi pronašao odgovor na jedno pitanje - šta sa Gazom nakon Hamasa?Odgovor na to pitanje se možda krije na susednoj Zapadnoj obali. Ona predstavlja drugo područje na kom žive Palestinci, pored Pojasa Gaze. Kako Gazom vlada teroristička organizacija Hamas, ona je već decenijama izložena granatiranju i napadima od strane Izraela. Ti napadi su značajno pojačani nakon upada Hamasa na teritoriju Izraela, pri čemu je ubijeno oko 1.400 civila. Tel Aviv je odmah pokrenuo odmazdu, koja je zasad odnela oko 10.000 života. Među njima je i 4.000 dece.

Abas kao moguće rešenje

Za razliku od Gaze, na Zapadnoj obali nalazi se Palestinska uprava i Fatah - dominantna politička frakcija koja je suprostavljena Hamasu.Šef Palestinske uprave je Mahmud Abas, koji već decenijama želi da postane predsednik države Palestine, kada ona bude ponovo formirana.

Abas, koji živi na Zapadnoj obali, sada je ključna figura kojoj se Amerika okreće. Abas i američki državni sekretar Blinken nedavno su se sastali po prvi put nakon što je počeo najdrastičniji sukob Izraela i Hamasa.Predsednik Palestinske uprave (PA) izjavio je tokom sastanka u Ramali da je PA spremna da preuzme punu odgovornost za Pojas Gaze u okviru sveobuhvatnog političkog rešenja koje će uključivati Zapadnu obalu, Istočni Jerusalim i Gazu nakon završetka rata Izraela protiv militantne grupe Hamas.Abas je naglasio da se bezbednost i mir mogu postići samo ukidanjem izraelske vojne vladavine nad teritorijama „države Palestine“ i priznavanjem Istočnog Jerusalima kao njegovog glavnog grada.Abas je ponovio da je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO), koja vodi PA, jedini legitimni predstavnik palestinskog naroda i njen jedini donosilac odluka, čime se poništava rivalski Hamas, militantna grupa koja kontroliše Pojas Gaze od izbacivanja PA u krvavom državnom udaru 2007. godine.

Sa Abasom je saglasan i američki državni sekretar, zbog čega se čini da Amerika želi da upravo Palestinska uprava preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, kada se za to stvore uslovi.PA se, kao i Hamas, zalaže za formiranje države Palestine, ali je njihov pristup daleko pragmatičniji. Militanti Hamasa su 2007. godine nasilno preuzeli vlast u Pojasu Gaze i praktično proterali PA samo na teritoriju Zapadne obale. Od tada traje "rat unutar rata" među Palestincima.

"Hayır" ili "Evet"

Pored Amerike i Rusije, bitno je naglasiti i ulogu koju Turska ima na Bliskom istoku. Ona je najbolje prikazana kroz postupak Blinkena, koji je odmah nakon sastanka sa Abasom otišao u Tursku, kako bi razgovarao sa tamošnjim zvaničnicima.

On se sastao sa turskim šefom diplomatije Hakanom Fidanom, kom je, između ostalog, obećao veću humanitarnu pomoć Pojasu Gaze. Iako nije otkriveno o čemu su tačno zvaničnici razgovarali, može se naslutiti da je Blinken otiša u Ankaru kako bi na neki način umirio turskog "sultana" Redžepa Tajipa Erdogana.Erdogan otvoreno podržava Hamas i nezavisnost Palestine, vođe ove militantne organizacije neretko borave u Ankari, dok "sultan" ne preza od toga da javno prozove zapadne zemlje, naročito Ameriku zbog "licemerja na Bliskom istoku".Takve izjave su od novog sukoba Hamasa i Izraela učestale i sve glasnije. Iz tog razloga, Amerika mora da interveniše kako bi makar delimično uspela da nagovori Erdogana da popusti u odnosu prema Izraelu, ali i da ne zaustavlja formiranje eventualne vlasti u Gazi, na čelu sa Palestinskom upravom.