1
Brazilska Amazonija je od 1985. godine izgubila 52 miliona hektara prirodnog zemljišta – površinu veću od Španije, pokazuje izveštaj inicijative MapBiomas objavljen juče.
Na nivou cele zemlje, gubitak u poslednje četiri decenije iznosi čak 111,7 miliona hektara – što je više od tri puta površina Nemačke. Mreža MapBiomas okuplja univerzitete, nevladine organizacije i tehnološke kompanije, a analize bazira pre svega na satelitskim snimcima.
PROČITAJTE JOŠ:
Do 1985. godine, Brazil je tokom gotovo pet vekova preinačio 60% zemljišta koje se danas koristi za poljoprivredu, rudarstvo, gradove i infrastrukturu. „Preostalih 40% te prenamene dogodilo se u svega četiri decenije – od 1985. do 2024. godine“, istakao je koordinator MapBiomasa Taso Azevedo.
Najintenzivnije krčenje šuma zabeleženo je između 1995. i 2004. godine. Ipak, u poslednjih deset godina trend se ponovo ubrzao – usled degradacije zemljišta, klimatskih promena i širenja poljoprivrede, navela je naučna koordinatorka MapBiomasa Žulija Šimbo. Prema izveštaju, udeo prirodnih područja u Brazilu pao je sa 80% u 1985. na 65% u 2024. godini.
U Pantanalu – najvećem svetskom močvarnom području – poplavni ciklusi postaju sve kraći iz decenije u deceniju. Godina 2024. bila je najsušnija u poslednjih 40 godina, a površina pod vodom bila je čak 73% manja od proseka zabeleženog između 1985. i 2024. godine. Smanjena vlažnost dodatno je pogodovala širenju razornih požara.
U Cerradu – vlažnim savanama na jugoistoku Brazila – u poslednje četiri decenije uništeno je oko 40 miliona hektara prirodne vegetacije, što predstavlja pad od 28%.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva obećao je da će Brazil do 2030. potpuno obustaviti krčenje šuma. Na 30. konferenciji UN o klimatskim promenama (COP30), koja će u novembru biti održana u gradu Belemi, u srcu amazonskog regiona, razgovaraće se o klimatskim akcijama i merama za suzbijanje uništavanja šuma.