0
Lideri zemalja u razvoju, koji predstavljaju interese skoro polovine svetske populacije i četvrtine svetske privrede, sastaju se ovih dana u južnoafričkom gradu Johanesburgu na samitu BRIKS-a, a temama kojima će posvetiti najveću pažnju to će biti pitanje proširenja članstva dotične platforme i smanjenja zavisnosti od dolara na globalnom finansijskom tržištu. Ukoliko u tome uspeju, dosadašnji položaj Zapada mogao bi da bude i te kako ugrožen.
Među gostima će biti predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva, njegov indijski kolega Narendra Modi i kineski lider Si Đinping.
Gotovo je podjednako važno naglasiti ko neće biti tu – Vladimir Putin. Zašto?
Zbog toga što je država u kojoj se održava samit članica Međunarodnog krivičnog suda, a kako je Putin optužen za ratne zločine u Ukrajini, bila bi prinuđena da ga izruči Hagu.
Interese Rusije u Johanesburgu će zastupati šef diplomatije Sergej Lavrov, a sam Putin će se učesnicima obratiti putem video-linka, sa kilometarskog stola u Kremlju.
Zapadne zemlje sa velikim interesovanjem prate ovogodišnji samit BRIKS-a jer su svesne da Kina i Rusija koriste svaku priliku da ojačaju „antizapadno“ raspoloženje među zemljama u razvoju. Upravo zbog toga je predsednik Ramafosa pokušao da odagna sumnje putem televizijskog obraćanja.
„Glavni zadatak ovog samita je pronalaženje konstruktivnih rešenja za unapređenje naše ekonomske saradnje. Naše zemlje ne žele da budu prinuđene da biraju strane u sve polarizovanjem svetu“, rekao je.
Podsetimo, BRIKS je platforma osnovana 2009. godine sa glavnim zadatkom ekonomskog osnaživanja zemalja u razvoju, i tada su je činile Brazil, Rusija, Indija i Kina. Godinu dana kasnije, Južnoafrička Republika se pridružila savezu.
U tom kontekstu, BRIKS je postigao veliki uspeh. Prema izveštaju nadležnog tela UN, u periodu od 2010. do 2021. godine udeo globalnog ekonomskog outputa članica alijanse povećan je sa 18 na 26 odsto, a najveći uspeh platforme beleži u kontekstu izvoza među članicama, koji je znatno premašio svetski prosek. Rast je najvećim delom generisala Kina, koja je najveći trgovinski partner Brazila, Rusije i Južnoafričke Republike. Zanimljivo, uprkos BRIKS-u, Indija je i dalje preferirala SAD.
Kina je godinama kroz ekonomske projekte suptilno pokušavala da proširi pipke svog uticaja širom sveta, a od ruske invazije na Ukrajinu, koja je dovela do globalne izolacije Moskve i, kao rezultat, jačanja kinesko-ruskog partnerstva. Time je postignuta izvesna sinergija koja je omogućila Pekingu da kao viši partner tog tandema agresivnije gura svoje interese na svetsku scenu.
I tako je čak i BRIKS, prvobitno zamišljen kao geoekonomska platforma, sve teže počeo da se odupire geopolitičkim pritiscima, koji su ovoga puta posebno izraženi u pitanju prijema novih članica. Naime, alijansa još uvek ima nerešeno pitanje prijema novih članova, a zbog uspeha koji je BRIKS postigao za 14 godina postojanja, više od 20 članica otvoreno je izrazilo interesovanje za pristupanje platformi. Među zainteresovanima su Argentina, Meksiko, Egipat, ali i UAE, Saudijska Arabija i Iran.
Očekivano, Rusija i Kina insistiraju na proširenju članstva. Moskva već spremno nudi BRIKS-u prve kandidate koji bi trebalo da uđu u alijansu što je pre moguće – to su Belorusija, Iran i Venecuela.
„Koincidencija“ je što su sve tri zemlje veliki saveznici Putinovog režima u njegovoj agresiji na Ukrajinu.
Kina, ipak, želi da optereti BRIKS manjim zemljama u kojima ima strateške projekte. To bi Moskvi i Kini dalo marionete za jačanje sopstvenog uticaja, što Indija, Brazil i Južna Afrika priznaju, pa pokušavaju da uspore ceo proces.
I Indija, naravno, ima svoj interes u tome. Sa Kinom ima otvoren teritorijalni spor, dok sa Rusijom ima sve veći problem sa isporukom ugovorene vojne opreme, zbog čega je počela da se okreće SAD, sa kojima je saglasna da sarađuje u oblasti odbrane.
Pročitajte još:
0
1
0
Upravo zato nije preterano verovatno da će se tamo odblokirati pitanje novih članova. Oni optimističniji najavljuju da bi petorka mogla da izađe sa preliminarnim uslovima za prijem novih članova i mogućim rasporedom.
Međutim, konsenzus bi uspešnije mogao da se postigne smanjenjem zavisnosti od dolara u cilju promovisanja multivalutnog finansijskog sistema. Upravo to je u intervjuu za FT najavila predsednica Nove razvojne banke – pandan MMF-u, Dilma Rusef, govoreći o planovima za plasman između osam i 10 milijardi dolara kredita, od čega će 30 odsto iznosa biti ponuđeni u lokalnim valutama.
BONUS VIDEO Napad na Černigov