U susret najavljenoj poseti ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i nemačkog kancelara Olafa Šolca, hrvatski "Jutranji list" u tekstu pod naslovom "Dođe li Lavrov sutra u Srbiju, Vučić bi u sredu mogao dobiti udarac od kojeg se neće oporaviti" analizira koje opcije su na stolu i kakve bi posledice ove posete, ako se dogode, mogle da imaju.
Tekst Jutarnjeg lista prenosimo u celosti:
„U ponedeljak 6. juna u Beograd bi trebalo da dođe ruski ministar spoljnihz poslova Sergej Lavrov. Posetu je najavio opširnim intervjuom za Radio Televiziju Republike Srpske koji bi mogao proći pod naslovom „Moj obračun sa svima, osim s Miloradom Dodikom“, liderom Srba u BiH.
Beograd je najdalje što bivši vrsni ruski ambasador u UN-u u Njujorku može da dođe na Zapad jer su se ostale zemlje složile sa sankcijama koje mu je nametnuo EU. No, ta poseta više nije neupitna i dobija interesantne okvire. Indikativno je da Lavrov pre dolaska u Beograd ne daje intervju nijednom mediju u Republici Srbiji, a sasvim je sigurno da bi ga gotovo svi rado objavili. Konačno, Lavrov je nedavno govorio i za francuske medije. Javljanje preko „javne“ televizije Republike Srpske može se shvatiti kao signal Beogradu.
U petak 3. juna portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, kojoj su takođe određene EU sankcije, objavila je da će Lavrov 6. i 7. juna biti u poseti Srbiji. Predviđeni su susreti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, političkim vrhom i patrijarhom Porfirijem.
„U planu je detaljna rasprava o pitanjima bilateralne političke i ekonomske saradnje, razmena mišljenja o situaciji u regiji Balkana i aktuelnim međunarodnim pitanjima“, stoji u saopštenju.
Istog dana Vučić izjavljuje kako ne isključuje mogućnost da bi Lavrov u Beogradu mogao da ugrozi posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji se očekuje 10. juna.
„Moguće je da će sve biti u redu, moguće je i da ne bude“, rekao je tada Vučić.
Olaf Šolc Foto:Michael Kappeler/DPA via APŠolc dolazi na putu prema Kosovu i Grčkoj i ne bi dobro odjeknulo da zaobiđe Beograd. U ovom je trenutku, dok se ne oglasi Beograd, moguće nekoliko scenarija.
Da Lavrov dođe u Beograd, a ne dođe Šolc, koji zbog domaće javnosti neće moći da bude gost tri dana nakon jednog od ruskih jastrebova.
Drugo, da ne dođe Lavrov, a dođe Šolc.
I, konačno, ne treba isključiti da ipak dođu obojica.
Lavrov nastupa s pozicije sile i prema transkriptu intervjua na mrežnoj stranici ministarstva za Dodika kaže da je „prijatelj Ruske Federacije i mi smo njegovi prijatelji“. Dodajući kako Zapad ne može da zamisli da neka zemlja na Balkanu bude nezavisna (ako misli na Republiku Srpsku, to nije zemlja, nego entitet), da neki političar na Balkanu bude nezavisan, zato što je Zapad navikao da koristi različite Kristijane Šmitove (visoki predstavnik u BiH, kojeg Rusija ne priznaje) kako bi svima upravljao i kako bi sve ucenjivao i postavljao ultimatume. A cilj je Zapada, tvrdi Lavrov, da manipuliše Bosnom na svoju korist te je napravi još jednom platformom za širenje NATO-a prema Balkanu.
O Vučiću govori malo, samo u kontekstu rasprave o Kosovu gde odbacuje da je Rusija izazvala Srbiji nevolje izjavom kako je Kosovo presedan koji opravdava rusko priznanje odmetnutih ukrajinskih oblasti.
„Usput, na Kosovu nije bilo referenduma, a na Krimu je bio (2014. godine, kad je provedena aneksija)“, tumači Lavrov međunarodnopravne okolnosti. Da bi se zatim sam zapleo u reči navodeći kako su postojali i posmatrači, ali ne „u ime država, nego odgovornih društvenih organizacija, naprosto časni ljudi koji su hteli da vide svojim očima“. Intervju završava rečima da će „razgovarati o bilo kojoj temi koja zanima naše srpske prijatelje“.
Ne treba očekivati da bi u bilo kojem od ishoda presecanja puteva Lavrova i Šolca Srbija teško stradala. Od početka ruske agresije na Ukrajinu prošlo je više od 100 dana, a Beograd i dalje ne usklađuje spoljnu politiku s EU.
S druge strane, iako je u nekoliko slučajeva glasao protiv Rusije u UN-u, ruski predsednik Vladimir Putin je 29. maja razgovarao s Vučićem i pristao na novi trogodišnji ugovor o prodaji gasa po povlašćenim cenama. Prema rečima srpskog predsednika, kvadratni metar gasa Srbiju će koštati i 10 do 12 puta manje nego u Evropi, uprkos tome što je Vučić u nekoliko navrata otvoreno potvrdio da će Srbiju i dalje voditi prema EU jer je to u ekonomskom interesu, objavljujući pritom podatke ne toliko poznate širokoj javnosti u Srbiji da se više od dve trećine trgovinske razmene obavlja s EU.
U taj kontekst treba staviti i odluku Srpske pravoslavne crkve (SPC) da prizna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve (MPC) – Ohridske arhiepiskopije. Time Beograd – regionalna se politika Beograda i SPC-a ne razlikuje – odustaje od religijskih pretenzija prema Severnoj Makedoniji, neuralgičnoj tački Balkana, potvrđujući da prati američku politiku prema jugu Balkana. U kojoj je Severna Makedonija nedodirljiva za svaku regionalnu silu. Srbija će pristati prodavati municiju američkim firmama koje ga zatim izvoze u Ukrajinu. To je što znamo, verovgatno ima i saradnje za koju ne znamo.
Beograd uspešno balansira na poziciji lidera važnog za stabilnost regije, što je dubinski pogrešna, ali prevladavajuća ideja u EU i u SAD-u. Rusija je svesna da gubitkom Srbije ostaje bez ijednog realnog saveznika na Balkanu jer Dodika i oni koriste kao „korisnog idiota“ (reč je o pojmu koji nema konotacije na psihijatrijskom ili psihološkom nivou, već je politološke naravi) koji bez Beograda gubi snagu. I zato će obe strane nastaviti politiku koja omogućava Srbiji vođenje politike sedenja na dve stolice. Iznenađenja su moguća, čak i poželjna. Ali interesi su u prvom planu!“
BONUS VIDEO Ponoš o sankcijama, Lavrovu i Šolcu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare