0
Većina Amerikanaca tek sada upoznaje 66-godišnju kongresmenku Karen Bas iz Los Anđelesa koja se poslednjih nedelja pojavila kao kandidat za potpredsednicu Džoa Bajdena, ukoliko se on u januaru 2021. useli u Belu kuću.
Bas je u Kaliforniji već izgradila reputaciju progresivne i pragmatične političarke, koja se nametnula kao oganizatorka zajednice koja se bori protiv policijske brutalnosti u Los Anđelesu. Pragmatizam Karen Bas vidi se u tome što je 2008. pomogla državi da se izbavi iz istorijske fiskalne krize.
„Kongresmenka Bas je žena koja može da izleči našu zemlju, ne samo od pandemije, već i od rasnih i ekonomskih podela“, navela je čuvena aktivistkinja za radna i građanska prava Dolores Uerta za Gardijan.
Kada se bivši potpredsednik SAD Džo Bajden ranije ove godine obavezao da će izabrati ženu koja će se pridružiti njegovoj listi i biti na kandidatkinja za potpredsednicu, spekulislao se da će to biti Kamala Haris, kalifornijska senatorka koji se protiv njega borila u trci za kandidata Demokrata. Takođe je bilo reči da će na to mesto doći Suzan Rajs, nekadašnja savetnica za nacionalnu bezbednost Obamine administracije i Val Demings, kongresmenka sa Floride.
Međutim, poslednjih nedelja su se ljudi iz Kalifornije koji su radili sa Basovom, uključujući i Uertu, otvoreno zalagali za nju kao potpredsednicu, terajući je da uđe u sam vrh Bajdenove liste.
Pristalice Karen Bas pozdravljaju njenu žestoku posvećenost unapređenju socijalne pravde i lagani šarm koji poseduje, a koji joj je pomogao da pobedi liberale i konzervativce. Međutim, drugi se brinu da je njena politika daleko od toga da se dopadne umerenim glasačima, dok je postupak za eventualno imenovanje za potpredsednicu pobudio neke od njenih političkih kontroverzi, uključujući i nekadašnje komentare o kubanskom diktatoru Fidelu Kastru, kada je 70-ih godina bila aktivna u radnoj brigadi „Venceremos“, koja je gradila stambene objekte za siromašne Kubance.
Basova je odrasla u afroameričkoj četvrti Los Anđelesa, u porodici srednje klase. Dugo je radila u hitnoj medicinskoj službi. Kako je epidemija pogodila Los Anđeles, tako je ona započela radu u Centru za zloupotrebu droge i lečenje od narkotika. To je neprofitna organizacija koja je u međuvremenu postala uticajna u Los Anđelesu.
Pročitajte još:
Osvojila je mesto u skupštini Kalifornije još 2004, da bi dve godine kasnije izabrana za predsednicu tog tela, postajući tako prva crna žena na pomenutoj funkciji.
Poverenje građana koje je Basova izgradila u Los Anđelesu i Sakramentu, glavnom gradu Kalifornije, preporučilo ju je Kongresu 2010. Tada je izabrana da vodi jednu od rasno najrazličitijih četvrti u Kaliforniji. Ta četvrt je 25 odsto bela, 25 odsto crna, 40 procenata su Latinoamerikanci, dok je 8 odsto Azijata.
„U trenutku kada moramo da pomognemo obnovi naše zemlje od krize, Karen ujedinjuje i gradi koalicije“, kaže Uerta.
Basova je 2018. izabrana za predsedavajuću afroameričkog kokusa u Kongresu.
Iako se neki njeni stavovi kose sa gledištima aktuelnog predsedničkog kandidata, njih dvoje imaju mnogo zajedničkog u ličnoj sferi. Manje od dve godine nakon što je inaugurisana u parlamentu Kalifornije 2006. u saobraćajnoj nesreći je poginula njena 23-godišnja ćerka Emilija i zet Majkl.
Često je razgovarala o svojoj tragediji sa Bajdenom, čije su supruga i jednogodišnja ćerka stradale u saobraćajnoj nesreći daleke 1972. godine.
Poput Bajdena, Basova je govorila da je i nakon toliko velike tuge nastavila da se bori za bolju Ameriku.
„Sećanje na moju ćerku dozvolilo mi je da nastavim sa borbom. Ona bi se jako uzrujala zbog mene da sam stala“, kaže kongresmenka.
Pročitajte još:
Oboje političara takođe dele posvećenost dvopartizmu u kome nalaze motivaciju da konstruktivno raspravljaju sa onima sa kojima se ne slažu i traže zajedničke vrednosti.
Kolege i prijatelji hvale razoružavajući šarm Karen Bas.
„Možete je smestiti bilo gde, čak i u najnepristupačniji, ultrakonzervativni okrug, ona će uspeti da razgovara sa ljudima“, kaže Fabijan Nunjes, koji je pre nje bio predsedavajući skupštine u Kaliforniji.
