Abramovič, Deripaska, Fridman: Ko su oligarsi koji okreću leđa Putinu

Odluka ruskog oligarha Romana Abramoviča da proda svoju imovinu u Velikoj Britaniji, ali i fudbalski klub "Čelsi" izazvala je broje reakcije širom sveta. Naizgled običan poslovni potez u svetu najbogatijih ima sasvim drugu pozadinu - Abramovič pokušava da se izbegne sankcije, ali i da se udalji od Kremlja i odluke Vladimira Putina da napadne Ukrajinu.

„Gardijan“ tvrdi da Abramovič prodaje i londonski fudbalski klub, ali i brojne nekretnine koje poseduje u Velikoj Britaniji da bi izbegao sankcije koje Britanija uvodi zbog ruske agresije na Ukrajinu.

Abramovič trenutno nije na listi oligarha koje je sankcionisala EU i Velika Britanija, ali bi mogao da bude, navode britanski mediji, podsećajući da London tek treba da saopšti novu listu na kojoj je 20 imena poslovnih ljudi iz Rusije koji će biti meta novih sankcija.

Prašinu je podigla i njegova odluka da deo novca od prodaje kluba nameniti žrtvama u Ukrajini. Abramovič, verovatno najpoznatiji oligarh povezivan sa Kremljom, navodno je imao ulogu i u pregovorima Ukrajine i Rusije koji su vođeni u Belorusiji.

Ovi potezi tumače se kao pokušaj ruskog tajkuna da se udalji od Kremlja upravo zbog sankcija čija je meta bio posle trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije 4. marta 2018. godine u engleskom gradu Solsberiju. Abramovič je tada ostao bez radne vize u Britaniji, zbog čega je pokušavao da dobije državljanstva drugih država – Izraela, Švajcarske i Portugala.

Iako nije javno govorio ili osudio odluku Vladimira Putina da napadne Ukrajinu, Abramovič je svojim potezima jasno stavio do znanja šta misli o tome.

Među ruskom poslovnom elitom malo je onih koji se otvoreno suprostavljaju predsedniku, ali napad na Ukrajinu naterao je neke od njih da se javno oglase i kažu da su protiv.

Tinkov: Trošite novac na istraživanje raka, a ne na rat

Milijarder i osnivač ruske Tinkof banke koji se trenutno leči od raka, opisao je sukob „nezamislivim i neprihvatljivim“, pozivajući države da troše novac na istraživanje raka, „a ne na rat“.

Fridman: Ovo je krvoproliće

Mihail Fridman, osnivač najveće ruske privatne banke Alfa banke i jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, bio je prvi ruski biznismen koji se 25. februara oglasio protiv sukoba, pozivajući na prekid „krvoprolića“.

Fridman, koji je rođen u gradu Lavovu u zapadnoj Ukrajini gde se danas sliva najveći broj izbeglica koji pokušava da pobegnu iz Ukrajine, naveo je u pismu zaposlenima u njegovoj kompaniji „LetterOne“ u Londonu da je „trenutni sukob tragedija za oba naroda“.

„Moji roditelji su građani Ukrajine i žive u Lavovu, mom omiljenom gradu. Takođe, proveo sam veći deo svog života kao građanin Rusije, gradeći i razvijajući poslove. Duboko sam vezan za ukrajinski i ruski narod i vidim trenutni sukob kao tragediju i za jedne i za druge“, napisao je Fridman u pismu u koje je „Fajnenšl tajms“ imao uvid.

Dalje, navodi da će „ova kriza oštetiti dva naroda koji su stotinama godina bili braća“.

„Ne dajem političke izjave. Ja sam biznismen sa odgovornostima prema hiljadama zaposlenih u Rusiji i Ukrajini. Međutim, uveren sam da rat nikada ne može biti odgovor. Iako se rešenje čini zastrašujuće daleko, mogu samo da se pridružim onima čija je žarka želja da se krvoproliće završi“, naveo je biznismen koji prema Blumbergovom indeksu milijardera raspolaže bogatstvom od 11,4 milijarde dolara.

Deripaska: Pregovori treba da počnu što pre

Fridmanov poziv na mir ponovio je Oleg Deripaska, milijarder koji se obogatio na aluminijumu.

„Mir je veoma važan! Pregovori treba da počnu što pre!“, napisao je Deripaska u nedelju na Telegramu.

On se takođe osvrnuo na ekonomsku situaciju u Rusiji u nizu objava od ponedeljka, nakon što je rublja nastavila da tone, a ruska berza nije mogla da se otvori za trgovanje.

„Zaista želim pojašnjenja i razumljive komentare ekonomske politike za naredna tri meseca“, rekao je Deripaska i dodao da je odluka centralne banke da dramatično poveća kamatne stope i primora kompanije da prodaju devize „prvi test ko će zapravo plaćati ovaj banket“.

„Neophodno je promeniti ekonomsku politiku, treba da stanemo na kraj sa svim ovim državnim kapitalizmom“, dodao je on.

„Pojam rata Rusije i Ukrajine bio je nezamisliv“

Nik Storonski (37), ruski milijarder i suosnivač Revoluta, takođe je protiv rata. Slično Abramoviču, on je odlučio da  pomogne žrtve u Ukrajini tako što će njegova kompanija uplatiti dva miliona dolara ukrajinskom Crevnom krstu.

“Kad sam odrastao, pojam rata između Rusije i Ukrajine bio je nezamisliv. Ne samo zato što su rat i gubitak nevinih života uvek pogrešni, već zato što su mi Ukrajinci i Rusi srodnici”, napisao je Storonski u pismu na Revolutovoj web stranici u utorak.

„Moj otac je Ukrajinac. Imam porodicu i prijatelje širom Ukrajine – ljude do kojih mi je duboko stalo i za koje sam izuzetno zabrinut“, dodao je.

Protiv Putina, ali ne mogu ništa da promene

Iako se protive (neki javno neki tajno) ruski oligarski nemoćni su da se suprotstave Vladimiru Putinu jer na svaku kritiku ruski predsjednik odgovara represijom, piše „Fajnenšl tajms“.

List podseća na sastanak koji je prvi čovek Rusije održao u Kremlju sa najmoćniji biznismenima tokom prvih dana agresije u Ukrajini. Tema sastnka bila je ekonomski udar koji će poslovni ljudi, ali i ruska ekonomija u celini, morati da podnesu zbog sankcija koje su EU, SAD i niz drugih zemalja tada tek najavljivale.

Na pomenutom sastanku, Putin je rekao da nije imao drugu opciju nego da ruske trupe uđu u Ukrajinu.

„Fajnenšl tajms“ je napravio i zanimljivo poređenje sa, sada već čuvenim, sastankom sa oligarsima početkom 2000. godine, održanim nekoliko meseci nakon dolaska na vlast. Putin je tada ponudio dogovor bogatim biznismenima – da zadrže bogatstvo koje su ostvarili privatizacijom ruske državne imovine nakon raspada Sovjetskog Saveza u zamenu za obećanje na vernost i sklanjanje od politike.

Od tada, Putin nameće svoju volju oligarsima tako što je na svaku kritiku odgovarao odmazdom, ostavljajući im znatno smanjen uticaj – a nekima i zatvor, zaključuje list.

Podsećamo, rat u Ukrajini počeo je 24. februara, nakon odluke Vladimira Putina da započne, kako u Kremlju nazivaju agresiju na Ukrajinu, „specijalnu vojnu operaciju“ sa ciljem „denacifikacije i demilirtarizacije“ te zemlje.

Zaplenjena jahta Ališera Usmanova

Nemačke vlastinavodno su zaplenile superjahtu vrednu 600 miliona dolara kojapripada ruskom milijarderu i oligarhu Ališeru Usmanovu, a koja senalazi u hamburškom brodogradilištu od kraja oktobra. Usmanov je nalisti milijardera koji će se suočiti sankcijama EU. U izveštajuForbsa zasnovanom na tri izvora, navodi se da su nemačke vlasti usredu zaplenile njegovu 156 dugu jahtu „Dilbar“, koja se smatranajvećom motornom jahtom na svetu. Usmanov je kupio jahtu 2016.godine, a izrada ovog broda je trajala 52 meseca.

Od tada do danas, ruske trupe napale su više ukrajinskih gradova tvrdeći da su im mete isključivo vojni ciljevi. Međutim, svet su obišle fotografije zgrada iz stambenih naselja u kojima nema vojnih objekata koje su granatirane. Ukrajinska strana tvrdi da Rusija namerno gađa civile i da je u tokom sedam dana rata stradalo više od 2.000 civila.

BONUS VIDEO Harkov – borba vatrogasaca sa vatrenom stihijom u razrušenom centru grada

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram