0
Premijer Crne Gore Dritan Abazović je izjavio da nije zabrinut zbog poruka "zapadnih partnera" koji su najavili mogućnost zamrzavanja pregovora EU s Crnom Gorom ukoliko parlamentarna većina formira novu vladu na temelju spornih izmena Zakona o predsedniku Republike.
Abazović je ocenio da su „te poruke… malo zabrinjavajuće. Videćemo šta će biti. U ovom trenutku nisam preterano opterećen time“, rekao je on novinarima u Budvi.
Poslanici Abazovićevog pokreta URA, proruskog Demokratskog fronta i Demokrata dostavili su juče predsedniku Republike Milu Đukanoviću 41 potpis podrške kandidaturi Miodraga Lekića za mandatara za sastavljanje nove vlade.
Od Đukanovića traže da organizuje konsultacije s partijama i predloži Lekića za mandatara. Ako to Đukanović ne učini, madatara će predložiti parlamentarna većina.
Đukanović je međutim ranije kazao da neće učestvovati u konsultacijama na osnovu spornog zakona o šefu države kojim su mu uskraćena neka od ovlašćenja.
Parlamentarna većina posegla je za promenama Zakona o predsedniku jer je Đukanović iz formalnih razloga odbio da dodeli mandat za sastav nove vlade njenom kandidatu Miodragu Lekiću.
Skupština je danas usvojila Predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore Milo Đukanović povredio Ustav. ;Za je glasao 41 poslanik većine, nije bilo uzdržanih, niti glasova protiv. Glasanju nisu prisustvovali poslanici DPS-a i ostatka opozicije.
Predsednica Skupštine Danijela Đurović najavila je da će Predlog uputiti Ustavnom sudu, koji će se o inicijativi izjasniti čim bude u punom sastavu.
U Predlogu za pokretanje postupka za utvrđivanje da li je predsednik povredio Ustav, kojeg su potpisali poslanici većine, se navodi da je Đukanović povredio Ustav jer nije predložio mandatara, iako mu je to ustavna obaveza i na konsultacije za mandatara nije pozvao sve predstavnike političkih partija zastupljenih u parlamentu.
Crna Gora je mesecima u dubokoj političkoj i institucionalnoj krizi, posebno posle nedavnog ponovnog izglasavanja izmena Zakona o predsedniku kojim se ustavna ovlašćenja predsednika da predloži mandatara za sastav nove vlade prenose na Skupštinu i pošto su EU i SAD nagovestile da neće sarađivati s Vladom koja bude izabrana na osnovu tog zakona.
Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda, a procedura je zaglavila zbog podele u crnogorskom parlamentu.
Predstavnici EU su tražili hitan izbor sudija Ustavnog suda.
Sporne izmene Zakona o predsednku Republike su prihvaćene u ponovnom postupku pošto je prvi put Đukanović odbio da ih potpiše, i to uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se odustane od tih izmena.
***
BONUS VIDEO: Crna Gora: Tužilac Čađenović negira optužbe
