0
Uprkos višenedeljnom protivljenju, Viktor Orban je popustio i podržao je finansijsku pomoć koju EU planira za Ukrajinu. Prelomni su bili sastanci sa liderima EU nakon kojih je mađarski premijer dao zeleno svetlo za paket od 50 milijardi evra za Kijev. Ipak, ovaj pomak je samo jedna tačka na listi sporova između EU i Mađarske. Politiko se osvrnuo na neka od najspornijih pitanja u odnosima Brisela i Budimpešte.
Veliki deo trvenja između Mađarske i ostatka bloka potiče od Orbanove bliskosti sa Vladimirom Putinom, što mađarski premijer nije ni pokušao da sakrije. Pošto je Ukrajina bila zaglavljena u iscrpljujućoj kontraofanzivi prošlog oktobra, Orban je prkosio konsenzusu EU putujući u Peking na sastanak sa ruskim predsednikom. Diplomate EU rekle su da su uzalud pokušavala da spreče mađarskog lidera da se pojavi na sastanku Inicijative Pojas i put (BRI) i stane pored Putina, ističe Politiko.
Na njihovom sastanku, Orban je rekao Putinu da „Mađarska nikada nije pokušavala da se suprotstavi Rusiji“. Tačno je suprotno: Mađarska je uvek težila izgradnji i širenju najbolje komunikacije.
Sastanak je završen rukovanjem Orbana i Putina pred kamerama – javnim iskazivanjem prijateljstva koje je izazvalo bes u drugim evropskim prestonicama, jer se smatralo da podriva jedinstvenu podršku bloka Ukrajini.
Orbanova veza sa Putinom nije samo za pokazivanje: njegova zemlja takođe ima duboke ekonomske veze sa Moskvom, posebno u energetskom sektoru. Stoga nije ni čudo što je Mađarska odugovlačila na svakom koraku pregovarajući o raznim rundama sankcija koje je EU uvela protiv Rusije otkako je Kremlj pokrenuo svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
Ako najnoviji paket sankcija EU protiv Rusije, usvojen u decembru, ne uključuje ograničenja nuklearne energije, to je uglavnom zbog protivljenja Budimpešte takvom potezu.
Orban je rekao da će staviti veto na sankcije protiv ruskog nuklearnog sektora, jer se njegova zemlja oslanja na atomsko gorivo iz Rusije, pa čak i širi svoju jedinu nuklearnu elektranu uz pomoć moskovske državne kompanije za nuklearnu energiju Rosatom. S obzirom da zemlje EU trenutno pregovaraju o 13. paketu sankcija, za koji se priča da uključuje sankcije za aluminijum, mađarske vlasti su još jednom upozorile da nuklearni sektor smatraju crvenom linijom.
„Mađarska neće podržati takve sankcije“ ako se uključi nuklearna energija, rekao je prošle nedelje mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Osim što je blokirala niz dokumenata EU, Mađarska je i jedina članica Severnoatlantskog saveza (NATO) koja još nije odobrila kandidaturu Švedske da se pridruži vojnom savezu.
Orban je zvanično podržao kandidaturu Švedske, koju treba da potvrdi mađarski parlament.
Glasanje bi trebalo da bude formalnost: vladajuća desničarska partija Fides ima udobnu većinu u mađarskoj nacionalnoj skupštini, a Orban je rekao da će se glasanje održati „prvom mogućom prilikom“. Ali Laslo Kever, predsednik mađarskog parlamenta i Orbanov bliski saveznik, ne žuri da stavi glasanje na dnevni red Doma. Prošle nedelje, Kever je nagovestio da neće zahtevati vanrednu skupštinsku sednicu pre nego što se parlament ponovo sazove za prolećno zasedanje, što je tek 26. februara.
„Ne osećam da postoji hitnost i ne mislim da postoji neka izuzetna situacija“, rekao je Kever lokalnim medijima.
Istovremeno, Orban je zatražio sastanak sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom kako bi „razmenili mišljenja o svim pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući… našu buduću saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane kao saveznika i partnera“.
Dvojica lidera bi mogla da se sastanu na marginama ovonedeljnog evropskog samita – ali sporost Mađarske da da zeleno svetlo za pristupanje Švedske vojnom bloku već je izazvala kritike drugih zemalja članica EU.
Mađarska je jedna od zemalja EU koja zadržava evropske sankcije protiv ekstremističkih izraelskih naseljenika, kao što je zabrana viza za zabranu putovanja u Evropu, usred naleta nasilja na Zapadnoj obali od napada Hamasa 7. oktobra.
Ideju o sankcijama prvobitno je u decembru predložio visoki diplomata EU Žozep Borelj.
Ali zemlje članice su duboko podeljene po ovoj temi. Mađarska je, posebno, među najčvršćim saveznicima Izraela u bloku – zajedno sa Austrijom i Češkom.
Sankcije ekstremističkim naseljenicima verovatno neće uskoro ugledati svetlost dana, rekla su dvojica diplomata EU, iako su SAD već u decembru najavile zabranu izdavanja viza za ekstremističke izraelske naseljenike. „Teško da ih neko može optužiti da su antiizraelski nastrojeni“, rekao je jedan od diplomata.
Budimpešta ima „dugogodišnji stav“ prema kojem „Mađarska ne isporučuje oružje Ukrajini“, rekao je mađarski ambasador u EU svojim kolegama tokom sastanka prošle srede.
I već duže vreme, Mađarska je odugovlačila sa osmom tranšom vojne pomoći Ukrajini, oko 500 miliona evra za delimično nadoknađivanje oružja koje je Kijevu dobilo preko Evropskog mirovnog fonda, vanbudžetskog fonda EU.
Ali prošle nedelje, Mađarska je ublažila svoju liniju u vezi sa osnivanjem Fonda za pomoć Ukrajini (UAF) za slanje oružja Ukrajini, namenskog alata u okviru EPF.
Mađarska je bila među najžešćim protivnicima novog pravilnika EU koji ima za cilj zaštitu medijskih sloboda.
Mađarska, gde Orbanova partija Fides kontroliše 80 odsto medija u zemlji, prema Reporterima bez granica, među glavnim je ciljevima predstojeće uredbe koja ima za cilj da obezbedi nezavisnost medija od političkog pritiska.
Nova pravila ne uključuju novčane kazne za zemlje koje ih ne poštuju.
Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova rekla je da bi mogle biti „visoke kazne“ za zemlje članice koje se ne pridržavaju, nagoveštavajući da bi izvršno telo EU moglo da ih privede Sudu pravde kroz tzv. Komisiju koja može pokrenuti postupak protiv zemalja koje ne poštuju zakone EU.
Nova pravila su odobrile institucije EU i u potpunosti će stupiti na snagu 2025. godine.
Orbanov prkos EU nije ograničen samo na Ukrajinu – premijer, koji je na vlasti od 2010, takođe je umešan u dugogodišnji spor sa Briselom oko vladavine prava u Mađarskoj. Evropska komisija je u decembru 2022. zamrznula oko 22 milijarde evra kohezionih fondova EU namenjenih Mađarskoj.
Od toga je 10,2 milijarde evra oslobođeno prošlog decembra, kada je izvršna vlast EU ocenila da je Budimpešta sprovela neke od reformi pravosuđa koje je postavila kao preduslov za oslobađanje novca.
Ali oko 11,7 milijardi evra ostaje zamrznuto zbog zabrinutosti Brisela o demokratskom nazadovanju i vladavini zakona u zemlji. Ovo uključuje pitanja u vezi sa dodelom javnih ugovora, ograničenja akademskih sloboda, „zakon o zaštiti dece“ koji se široko smatra homofobičnim i tretman tražilaca azila.
Spor oko takozvanog zakona o zaštiti dece prerastao je u sudski postupak, jer su se 15 zemalja članica i Evropski parlament pridružili tužbi Komisije protiv Mađarske pred Sudom pravde Evropske unije, zbog toga što propis je u suprotnosti sa vrednostima EU.
Povrh svega, Mađarska čeka da dobije 10,4 milijarde evra grantova i jeftinih kredita iz fonda EU za oporavak posle pandemije, za šta će morati da primeni niz antikorupcijskih mera.
Pročitajte još...
0
0
0
Zajedno sa Poljskom i Slovačkom, Mađarska se prošlog septembra pobunila protiv odluke Komisije da ukloni ograničenja na uvoz žitarica iz ratom razorene Ukrajine. Tri zemlje, koje se sve graniče sa Ukrajinom, tada su tvrdile da odluka EU ugrožava egzistenciju njihovih poljoprivrednika, koji su bili suočeni sa iznenadnim prilivom jeftinijih ukrajinskih proizvoda.
„Ukrajinski poljoprivredni proizvodi namenjeni Africi preplavljuju centralnoevropska tržišta“, napisao je Orban tada na platformi X.
„Birokrate u Briselu ponovo zatvaraju oči pred problemima evropskih farmera, pa Mađarska, Poljska i Slovačka produžavaju zabranu [ukrajinskog] uvoza na nacionalnoj osnovi“, dodao je premijer.
Budimpešta je od tada zadržala svoju poziciju, uprkos pritisku i Komisije i Ukrajine — koja je podnela tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) — da ukine zabranu.