0
Rat u Ukrajini traje tačno 500 dana. Ovaj sukob, koji je počeo 24. februara kada je Rusija započela svoju agresiju, zauvek je promenio svet i okrenuo ga naglavačke. Iako se odnos snaga na frontu mesecima unazad ne menja, krv, suze i razaranja ne prestaju, i iz dana u dan posledice ovog sukoba postaju sve pogubnije. Dok se, sa druge strane, ni kraj, ni pobednik, ne naziru.
Sve je počelo time što je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio „specijalnu vojnu operaciju“, i to u delovima Donbasa. Međutim, istog dana ruski tenkovi ušli su u gradove širom ukrajinske teritorije, i za manje od 24 sata se našli „pred kapijom“ KIjeva.
I tada su svi očekivali da će istom brzinom ostvariti svoj cilj – ali to se nije desilo.
Blickrig je propao, a ceo svet je preko noći počeo da priča o ukrajinskom otporu i čoveku koji se nalazi na „čelu“ – Vladimiru Zelenskom.
Narednih meseci borbe su besnele duž celog fronta, a Rusija je svoju agresiju nastavila i iz vazduha uništavajući brojne ukrajinske gradove.
U godini za nama u Marijupolju, Harkovu, Zaporožju, Krivom Rogu, Hersonu, Žitomiru i brojnim drugim gradovima devastirani su domovi brojnih porodica, a svi ovi gradovi više ne liče na one iz vremena pre invazije.
Ipak, u jednom trenutku ukrajinske snage dobile su neophodnu oružanu pomoć zapadnih zemalja, i uspele da krenu u pohod na izgubljene teritorije. Najzapaženija jeste brza kontraofanziva u oblastima Harkova i Hersona u drugoj polovini prošle godine.
Gradove su oslobađali jedan za drugim, satravši ruske trupe ka jugositoku.
Nakon višemesečnih iscrpnih borbi linija fronta se značajno smanjila, a žarište sukoba postali su gradovi poput Bahmuta i Soledara – koji se nalaze u blizini Donbasa, teritorija u kojima pretežno žive Rusi.
Zatim je, Ukrajina pompezno počela da najavljuje veliku kontraofanzivu koja ima za cilj da povrati sve teritorije, uključujući i poluostrvo Krim koje se nalazi pod ruskom kontrolom od 2014. godine.
Prema prvim informacijama, koje je neretko saopštavao i sam Zelenski, kao i ostali visoki ukrajinski zvaničnici, njen početak je trebalo da se dogodi na proleće.
Ipak, njen zvanični početak dogodio se tek na leto. Razlog tome je to što ukrajinske jedinice sve do sredine juna nisu bile dobro uigrane, ali i to što su kasnile isporuke moćnog zapadnog oružja – tenkova, artiljerije, oklopnih vozila, bespilotnih letelica, projektila.
Čini se da se stvari ni sada nisu značajnije popravile, budući da Ukrajina napreduje veoma sporo i trpi značajne gubitke.
Sa druge strane postoje i oni Ukrajina se trenutno suočava sa dva velika problema. Prvi je taj što, i sa opremom koju joj je dao Zapad, još nema potpunu komandu nad nebom. Drugo, Rusija je imala na raspolaganju mesece da iskopa rovove i postavi mine i zamke, sa ciljem da blokira bilo kakvo ukrajinsko napredovanje.
Uz to, Rusija je takođe popunila redove svojih jedinica, na liniji fronta ili drugde, s nekim od, kako procenjuje, 300.000 rezervista pozvanih tokom velike mobilizacije koju je Putin dekretom naložio u septembru.
Iz tog razloga, vojni stručnjaci predviđaju da će Ukrajini biti izuzetno teško da probije ruske linije, posebno ako je jedan od ciljeva proboj na jug prema Azovskom moru u pokušaju da se prekine „kopneni most“ koji omogućava Ruski kopneni pristup okupiranom poluostrvu Krim.
Još jedan signal da Kijevu ne ide onako kako je očekivao, prema mišljenju mnogih predstavlja to što se vodeći zapovednici ukrajisnkih snaga – general Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe i glavnokomandujući general Valerij Zalužni već neko vreme nisu pojavili u javnosti, niti su se oglašavali o trenutnoj situaciji.
Ali, postoje oni koji zagrovaraju teoriju da tišina ukazuje na to da spremaju udar na Putina, kakav on ne može ni da zamisli.
Za razliku od njih, Zelenski svojim svakodnevnim postupcima jasno stavlja do znanja da veruje u kontraofanzivu, čime podupire teoriju da sadašnje operacije Ukrajine ne predstavljaju glavni udar, već da se radi o operacijama „ispitivanja“ ili „oblikovanja“ koje imaju za cilj pronalaženje slabih tačaka u odbrani.
Naime, ukrajinski predsednik je danas, na 500. dan rata, posetio je Zmijsko ostrvo u Crnom moru – jedan od simbola ukrajinskog otpora.
Pročitajte još:
0
0
0
„Slobodno ostrvo slobodne Ukrajine. Zahvalni smo svima koji su se ovde borili protiv okupatora. Odali smo poštu herojima koji su dali svoje živote u ovoj bici – jednoj od najvažnijih tokom rata punih razmera. Slava svima koji su se borili za bezbednost u našem Crnom moru!“, naveo je Zelenski.
Ukrajinski predsednik je dodao da sa toga mesta pobede želi da zahvali svakom ukrajinskom vojniku za 500 dana pružanja otpora ruskim snagama i izrazio uverenje da će Ukrajina pobediti u ratu.
Podsetimo, Zmijsko ostrvo je jedna od najvažnijih strateških lokacija u Crnom moru, koju su ruske snage zauzele u februaru 2022. godine, a Ukrajina je povratila kontrolu nad ostrvom 30. juna 2022. godine.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare