1
Tri nemačke politike partije (SDP, FDP i Zeleni) zaključile su sporazum o novoj vladi, a Olaf Šolc je predložen za sledećeg kancelara. Pregovori su dugo trajali, a izbori koji su održani 26. septembra smatrali su se istorijskim, jer je Angela Merkel ranije najavila da odlazi u penziju posle 16 godina provedenih na poziciji kancelara.
PROČITAJTE JOŠ:
Sporazum koji predstavlja viziju vlade za njen četvorogodišnji mandat sada će ići na razmatranje ostalim članovima partija. Olaf Šolc bi trebao da položi zakletvu početkom sledećeg meseca. Buduća vlada označava kraj ere Angele Merkel i šalje njenu Hrišćansko-demokratsku uniju u opoziciji nakon 16 godina na vlasti. Evo koji su bitni elementi sporazuma nove nemačke vlade.
1. Politika koju će slediti Šolcova vlada
Nakon što je u Berlinu potvrđen dogovor o koalicionoj vladi, koju će predvoditi socijaldemokrat Olaf Šolc, objavljen je i plan buduće nemačke vlade na 177 strana. Socijaldemokrate, zeleni i liberali žele da ubrzaju tranziciju ka zelenoj ekonomiji i digitalizaciji, ali da u isto vreme održe fiskalnu disciplinu.
Agencija Rojters navodi da se buduća Šolcova vlada suočava sa neposrednim izazovima – Evropom posle Bregzita, krizi na granicama EU sa migrantima i povećanjem kovid slučajeva. Tri partije su se dogovorile da ojačaju ekonomsku i monetarnu uniju EU, signalizirajući da su otvoreni za fiskalna pravila EU, poznata kao i Pakt za stabilnost i rast.
Takođe su se dogovorili da će Nemačka ostati deo nuklearnog štita NATO-a, što će sprečiti nesuglasice unutar zapadne vojne alijanse.
Britanska agencija navodi da će nova koalicija morati da balansira usled poziva zelenih za čvršći odnos prema Rusiji i Kini zbog ljudskih prava, dok Šolc preferira da ne rizikuje sa dve velesile oko pitanja kao što su Tajvan i Ukrajina.
Koalicija se dogovorila i da dozvoli dvojna državljanstva i legalizuje prodaju kanabisa za rekreativnu upotrebu u licenciranim prodavnicama, prenosi Tanjug.
2. Ko će biti ministri?
Nova „semafor“ koalicija u Nemačkoj, koja će formirati vladu, dogovorila je raspodelu ministarskih fotelja, prema kojom će šef SPD Olaf Šolc biti kancelar, liderka Zelenih Ananela Berbok šefica diplomatije, a lider FPD Kristijan Lindner biće ministar finansija.
Inače dogovoreno je da nova vlada ima dva potpredsednika, a to će biti Lindner i drugi šef Zelenih Robert Habek. Da bi mogla vlada dobiti dva potpredsednika bilo je neophodno primeniti pravni trik.
Naime Habek će biti potpredsednik prema Osnovnom zakonu, a Lidner po poslovniku Vlade. SPD u novoj vladi imaće, prema dnevniku „Bild“ šest ministara, a Zeleni pet, i FDP četiri.
Kada je reč o Zelenima Štefi Lemke dobiće resor poljoprivrede, Anton Hofrajter ekologiju, Katrin Gering-Ekard porodicu, Robert Habek biće nadležan za privredu i klimatske promene, a Berbok Ministarstvo spoljnih poslova.
Iz redova SPD ministarstvo građevinarstva mogla bi vodili Svenja Šulce, aktuelna ministarka ekonologije, Sabine Ditmar preuzela bi zdravstvo, Klara Gajvic bila bi nadležna za ekonomsku saradnju i razvoj, Hubertus Hajl bi mogao bi ostati ministar rada, Simtje Meler dobila bi resor odbrane, a Kristine Lambreht prešla bi sa mesta ministarke pravde na funkciju ministarke unutrašnjih poslova.
U vladu, kao ministar pri kancelaru, ulazi i Volfgang Šmit dugogodišnji bliski saradnik Šolca.
Što se FDP tiče Lidner je dogovorio preuzimanje Ministarstva finansija, Folker Vising, generalni sekretar FDP preuzima resor saobraćaja i digitalizacije, Maarko Bušman preuzeće pravosuđe, a Betina Štark-Vacinger obrazovanje.
3. Obavezna vakcinacija?
Glavna obaveza sa kojom se suočava nova nemačka vlada jeste aktuelna pandemija koronavirusa. Nemačka se bori sa sve rastućim brojem slučajeva. Šolc je rekao novinarima da će nova koalicija razmotriti obaveznu vakcinaciju jer je kako kaže „vakcinacija izlaz iz ove pandemije“.
Broj slučajeva je posebno izražen u istočnim nemačkim državama, a zdravstveni zvaničnici su upozorili da su bolnice prebukirane i da bi uskoro mogli da ostanu bez kreveta za pacijente na intenzivnoj nezi, prenosi CNN.
4. Klimatska politika
S ozbirom na centralnu ulogu Zelenih u koaliciji, nije iznenađujuće to što je klimatska politika dominantna.
Stranke su saopštile da će nastojati da prestanu sa sagorevanjem uglja do 2030. godine i obećali su da će povećati doprinos obnovljive energije u snabedevanju Nemačke električnom energijom na 80 odsto do 2030. godine. Obnovljivi izvori energije čine trenutno samo 35 odsto proizvodnje električne energije. S obzirom da Nemačka treba da isključio poslednju neklearnu elektranu 2022. godine novi ciljevi su izuzetno ambiciozni, tim pre kada se uzme u obzir da cena prirodnog gasa raste, prenosi Politiko.
5. Čuvajte se Bundesrata i ostale nepoznanice
Bundesrat je nemački savezni gornji dom, gde 16 saveznih dražva ima reč o važnim zakonima. Bez toga, nova vlada nije ništa drugo nego san. Problem je što tri stranke tamo nemaju ništa blizu većine, što znači da će im trebati konzervativni hrišćani na njihovoj strani kada su veliki projekti u pitanju. Zajedno CDU i njena sestrinska bavaska stranka CSU drže 10 od 16 regionalnih vladapa će to imati uticaj na dnevni red vladajuće koalicije.
Ono što Merkelin naslednik treba da nauči jeste da u nemačkoj politici ništa ne ide po planu. Nijedno pitanje koje je dominiralo tokom Merkelinog mandata – bilo da se radi o bankarskoj krizi, evropskoj dužničkoj krizi ili izbeglicama – nije spomenuto ni u jednom pažljivo pripremljenom koalicionom sporazumu, prenosi Politiko.
BONUS VIDEO: Izbori u Nemačkoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
