Na dan 25. decembra 1989. godine, okončana je mračna era Nikolaja i Elene Čaušesku i njihove dugogodišnje i brutalna vladavine Rumunijom. Ovaj događaj označio je kraj komunističkog režima u zemlji i jednu od najdramatičnijih epizoda moderne istorije Istočne Evrope.
Revolucija u Rumuniji započela je desetak dana ranije u Temišvaru, kao mirni protest građana protiv režima koji je godinama gušio osnovna ljudska prava. Međutim, mirna okupljanja brzo su prerasla u nasilne sukobe između demonstranata, snaga sigurnosti, vojske i brutalne tajne policije Sekuritatee.
U ovim obračunima, koji su zahvatili Bukurešt i brojne druge gradove, poginulo je više od 1.200 ljudi.
Protesti su kulminirali 21. decembra, kada je Čaušesku organizovao masovni miting u Bukureštu kako bi demonstrirao snagu režima. Ipak, umesto podrške, suočio se s masovnim uzvicima protiv sebe, što je izazvalo potpuni haos. Ovo je bio početak kraja njegove vladavine.
Suočeni s masovnim otporom i gubitkom kontrole, Nikolaj i Elena Čaušesku pokušali su da pobegnu iz Bukurešta helikopterom 22. decembra. Međutim, njihov pokušaj bekstva ubrzo je osujećen. Vojska ih je uhapsila u blizini grada Trgovište, udaljenog 80 kilometara od glavnog grada. Zadržani su u vojnom garnizonu, gde su proveli poslednje dane života.
Na Božić, 25. decembra 1989. godine, Čaušeskuovi su izvedeni pred Vanredni vojni sud. Suđenje je trajalo samo nekoliko sati i bilo je emitovano kako bi se simbolično obeležio kraj njihove tiranije. Optuženi su za genocid nad 60.000 ljudi, subverzivne aktivnosti, uništavanje nacionalne ekonomije i pokušaj bekstva sa milijardama dolara na tajnim računima u inostranstvu.
Presuda je bila nemilosrdna: smrtna kazna. Samo pet minuta nakon izricanja presude, bračni par Čaušesku izveden je u dvorište vojnog garnizona i streljan. Ceo proces, uključujući egzekuciju, zabeležen je kamerama, a snimci su ubrzo prikazani na državnoj televiziji, čime je označen zvaničan kraj njihove diktature.
Nakon njihove smrti, narod je izašao na ulice, slaveći kraj jednog od najrepresivnijih režima u istoriji zemlje. Tela Čaušeskuovih tajno su sahranjena tri dana kasnije na groblju u Bukureštu, bez ikakvih obeležja koja bi podsećala na njihovu nekadašnju vlast.
Kraj Čaušeskuovog režima označio je prekretnicu za Rumuniju. Otvoren je put ka demokratiji i političkim reformama, iako je tranzicija bila duga i teška. Ovaj događaj ostaje duboko urezan u kolektivno pamćenje Rumuna kao trenutak kada je narod ustao protiv tiranije i izborio se za slobodu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare