0
Za tačno mesec dana, Francuzi izlaze na birališta gde će glasati u prvom krugu predsedničkih izbora. Ponuda kandidata je šarenolika, a na glasačkom listiću biće 12 imena čije je kandidature potvrdio Ustavni savet Francuske. Ukoliko ne bude pobednika u prvom krugu, a ankete predviđaju da neće biti, drugi krug glasanja zakazan je za 24. april.
Aktuelni predsednik Emanuel Makron, koji je tek pre nekoliko dana potvrdio kandidaturu, ubedljivo vodi u anketama – 29 odsto.
Zanimljivo je da Makronova podrška raste od početka ruske invazije na Ukrajinu – skočila je za tri odsto, sa 26 na 29. Prvi čovek Francuske ponudio se kao pregovarač između Kijeva, Moskve i Vašingtona pre nego što su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu, čak delovalo je da je uspeo da uradi nemoguće – da dogovori sastanak Džozefa Bajdena i Vladimira Putina.
Nakon početka rata, sastanak nije bilo moguće organizovati, ali Makron nije odustajao. Trenutno, jedan je od retkih zapadnih lidera sa kojima Putin ima kontakt.
Čini se da je, uprkos gubitku radnih mesta izazvanih višemesečnim lokdaunom u Francuskoj, protestima Žutih prsluka koji su obeležili njegov prvi mandat, kao i optužbama da štiti interese bogatih, Makron najbliži pobedi.
Mesto broj dva, prema anketama, pripada Marin le Pen, koja je i na izborima 2017. godine ušla u drugi krug sa Makronom. Tada je, međutim, stajala daleko bolje – oko 22 odsto, tek jedan ili dva odsto iza Makrona. Ovog puta ne samo da je razlika veća, već je i na toj strani političkog sprekta mnogo veća gužva, pa glasove deli sa Erikom Zemurom i Nikolom Dipon-Enjanom.
Prvi, nekada novinar i pisac, poznat je po antimigranstkim i antisemitskim stavovima zbog koji je čak i osuđivan. Ankete Zemuru daju oko 12 odsto podrške. Dipon-Enjan, evroskpetični šef stranke „Ustani Francusko“, ima tek oko dva odsto podrške, ali dovoljno da „otkine“ deo glasova le Penovoj.
Kandidat od kog le Pen strahuje je Valeri Pekres, šefica regiona Il i kandidat konzervativne stranke „Republikanci“. Ankete joj daju oko 12 odsto, koliko i Zemuru, ali u Francuskoj je smatraju ozbiljnom pretnjom po Makrona, ako se nađu u drugom krugu.
Pekres, za razliku od Zemura i le Pen koje Eropa ne bi mogla da prihvati, bila bi „svarljivija“ za Brisel, iako ne najbolje rešenje. Kod kuće, ova bivša ministarka iz ere Nikole Sarkozija popularnost je stekla kritikujući Makrona zbog „fiskalnog rasipništva“ i popustljivosti prema kriminalu.
Na levoj strani je većina kandidata čija će se imena naći na glasačkom listiću.
Oni se i najslabije kotiraju i niko nema šanse za pobedu, pa čak ni za drugi krug. Tu su gradonačenica Pariza An Idalgo i bivši aktivista Grinpisa Janik Žado koji zajedno imaju tek sedam odsto podrške.
PROČITAJTE JOŠ:
Zatim, Fabijen Rusel vođa „Komunističke partije“, Filip Putu, bivši radnik u fabrici „Forda“ koji je dobio otkaz 2019. godine. Za radnička prava bori se i Natali Arto, bivša nastavnica koja izlazi na izbore ispred „Partije radničke borbe“ i Žan Lasal, poslanik iz regiona Bijarn i bivši pastir poznat po tome što je štajkovao glađu kako bi sprečio zatvaranje fabrike.
Ubedljivo najjači kandidat sa ove strane je veteran Žan-Lik Melanšon, lider partije „Nepokorna Francuska“, koji se kandidovao i na prethodnim izborima.
Tada je dobio 20 odsto, što je rezultat kojem sada teško da može da se nada. Ankete mu daju oko 12 odsto, ali to je najveći rezultat koji je zabeležio mesecima unazad.
BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
