Prosečna temperatura prešla opasnu granicu: 2024. je bila najtoplija godina ikad zabeležena, evo šta nas čeka 2025.

Klimatska služba Evropske unije „Kopernikus“ (C3S) potvrdila je u svom najnovijem izveštaju „Global Climate Highlights“ da je 2024. bila najtoplija zabeležena godina, s porastom od 1,6 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je definisano kao period između 1850. i 1900. godine. Pre toga, 2023. je bila najtoplija godina u istoriji.

Na međunarodnoj klimatskoj konferenciji u Parizu 2015. godine, 196 svetskih lidera dogovorilo se da se ograniči globalno zagrevanje na najviše dva stepena Celzijusa, s ciljem dodatnog nastojanja da temperature ostanu ispod 1,5 stepeni.

Samanta Burges, zamenica direktora službe C3S, izjavila je za DW da se svet sada „nalazi na ivici prelaska granice od 1,5 stepeni“.

Dodala je da, iako je prosek tokom poslednje dve godine već premašio prag, to ne znači da je Pariski sporazum prekršen, jer se sporazum bazira na proseku izračunatom tokom decenija, a ne pojedinačnih godina. Ali, kako dodaje, to „pokazuje putanju kojom idemo“. Ona je upozorila na posledice. „Znamo iz našeg razumevanja klimatskog sistema da što je atmosfera toplija, to je verovatnije da ćemo imati ove opasne ekstremne vremenske događaje, a upravo to najviše pogađa ljude i ekosisteme“, rekla je.

Uticaji rasta temperatura na vreme

Do sada su globalne prosečne temperature, merene tokom decenija, dosegle 1,3 stepeni, što je povećanje koje je već izazvalo razorne posledice.

Godine 2024. požari su opustošili delove močvara Pantanal u Brazilu i uticali na nekoliko zemalja u regionu, dok su delove Sudana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Španije pogodile velike poplave. Toplotni talasi pogodili su Evropu i zapadnu Afriku, a tropske oluje zahvatile delove Sjedinjenih Američkih Država i Filipina.

Naučnici iz organizacije „World Weather Attribution“, koja proučava veze između ekstremnih vremenskih uslova i klimatskih promena, otkrili su da je 26 događaja koje su prošle godine analizirali pogoršano ili postalo verovatnije zbog rasta temperatura.

Sagorevanje fosilnih goriva za aktivnosti poput grejanja, pored industrije i transporta glavni je pokretač globalnog zagrevanja, ali prirodni fenomeni poput El Ninja takođe su doprineli porastu temperatura u poslednje dve godine, kažu naučnici iz C3S.

Zagrevanje okeana i temperature u 2025. godini

El Ninjo, koji se obično pojavljuje svake dve do sedam godina, povezan je sa zagrevanjem centralnog i istočnog tropskog dela Tihog okeana, što dovodi do prosečne temperature morske površine koja je 0,51 stepen Celzijusa viša od proseka 1991–2020.

Temperature morske površine posebno zabrinjavaju naučnike jer okeani čuvaju oko 90 odsto toplote povezane s globalnim zagrevanjem.

„Okeani su tokom poslednjih pola veka, ili 70 godina, delovali kao neka vrsta tampona. Sada premašujemo taj kapacitet tampona, i to osećamo kroz ekstremne događaje na kopnu“, kaže Brenda Ekvurcel, direktorka sektora za naučnu izvrsnost u organizaciji „Union of Concerned Scientists“, koja nije bila uključena u prikupljanje podataka C3S.

Iako je faza El Ninja završila 2024. godine, Burges kaže da okean zadržava više toplote nego u prethodnim ciklusima, što bi moglo da utiče na nivo toplote u nadolazećoj godini. „Dok ne vidimo da se ta toplota efikasno smešta u duboki okean, verovatno ćemo nastaviti da beležimo veoma visoke temperature, ali možda ne i rekordne“, rekla je.

Ograničavanje globalnih temperatura

Uprkos sve većoj zabrinutosti zbog porasta globalnih temperatura, nivo emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi nastavlja da raste. Služba C3S je izvestila da je stopa porasta ugljen-dioksida bila viša od one zabeležene u poslednjim godinama. Taj gas, koji ostaje u atmosferi 300 do 1.000 godina, najviše je povezan s porastom temperatura.

Džon Noel, viši klimatski aktivista organizacije „Grinpis“ iz SAD, za „sumornu prekretnicu“, kako on naziva najtopliju godinu, optužio je „namernu opstrukciju“ odgovornih u sektoru industrije fosilnih goriva i njihovih političkih saveznika.

„Moramo da razbijemo opasnu korporativnu iluziju da se širenje upotrebe fosilnih goriva može nastaviti bez posledica. Umesto toga, moramo da iskoristimo ovu jedinstvenu priliku za izgradnju infrastrukture s nultom emisijom ugljenika potrebne kako bi se obezbedila sigurna budućnost za sve“, rekao je.

U međuvremenu, Burges za DW kaže da bez hitnih mera verovatno neće biti moguće održati dugoročne prosečne temperature ispod granice od 1,5 stepeni. Ali, kako je dodala, svet ne bi trebalo da odustane od tih ciljeva, jer svaki delić stepena čini razliku.

„

Klimatske promene] nisu problem budućnosti s kojima bi trebalo da se suočava buduće, to je problem o kojem moramo da razgovaramo sada i moramo da obezbedimo da oni za koje glasamo preduzimaju mere po pitanjima koja su nam važna kako bismo ublažili buduće klimatske promene i prilagodili se postojećoj klimi“, poručila je Samanta Burges.