0
Više od 200 hiljada domaćinstava u Bosni i Hercegovini ostalo je bez struje zbog kvarova zbog obilnih snežnih padavina i kvarova na dalekovodima.
U Federaciji BiH je bez električne energije ostalo je oko 140 hiljada domaćinstava, dok više od 50 hiljada domaćinstava na zapadu Republike Srpske nema struju.
Iz Elektroprivrede BiH najteža situacija je u Unsko-sanskom kantonu (USK), Tuzlanskom kantonu (TK) i Zeničko-dobojskom kantonu (ZDK).
Iz banjalučke Elektrokrajine saopšteno je da struju nema više od 50 hiljada domaćinstava u 21 opštini u zapadnom delu ovog bh. entiteta, navodeći da je situacija posebno teška u višim brdsko-planinskim i šumovitim područjima gde se velika stabla i grane obrušavaju na vodove i stubove.
Struju danas nemaju ni pojedina gradska, prigradska i seoska naselja na području Banjaluke.
Pročitajte još:
Zbog snega je danas u svim osnovnim školama na području Banjaluke obustavljena nastava, dok prekid nastave u srednjim školama zavisi od procene direktora da li je moguće obezbediti dolazak učenika u školu.
Obilne snežne padavine u protekla dva dana zahvatile su Bosnu i Hercegovinu, a prema podacima Federalnog hidrometeorološkog zavoda (FHMZ) najviše snega je palo na Bjelašnici, 174 centimetara, dok je u Sarajevu palo oko 28 cm.
U glavnom gradu BiH je otežano odvijanje saobraćaja, kao i kretanje pešaka.
U Drvaru je zbog snega, čija je visina dva metra, proglašeno je stanje elementarne nepogode, a svi izlazi iz tog mesta su blokirani.
Najteža situacija je na širem području Drvara, gde je na putu ka Bosanskom Petrovcu tokom noći između ponedeljka i utorka snežna oluja zavejala kolonu vozila u kojoj je bilo 70 ljudi, uključujući decu.
Dok su okolna mesta i sela zametena snegom i imaju problema sa snabdevanjem električnom energijom, u centru Gradiške na severozapadu Bosne i Hercegovine, sneg se ne zadržava na tlu.
Na Fejsbuk stranici „Bosnia Storm Chasers – prva bh. zajednica lovaca na oluje“ navedeno je da se ovaj meteorološki fenomen može objasniti specifičnim mikroklimatskim uslovima koji vladaju u ovom gradu, zbog blizine reke Save i pitkozarno-reljefnih faktora, koji doprinose formiranju lokalnih klimatskih karakteristika koje mogu uticati na distribuciju padavina.
U slučaju Gradiške, dodaje se, moguće je da su ovi uslovi stvorili barijeru, koja je sprečila dolazak snežnih oblaka ili dovela do njihovog raspršivanja pre nego što su stigli do područja grada.
U Gradiški poslednjih godina skoro da uopšte nema snega, a ekstremne vremenske razlike su i leti, kada su temperature u tom gradu značajno više u odnosu na obližnje gradove.
