Pre tačno 365 dana dogodilo se nezamislivo. Usred Evrope buknuo je rat - i to jedan od najnemilosrdnijih u novijoj istoriji, koji se vodi do poslenje kapi krvi. Od tada pa do sada svakodnevno svedočimo prizorima koji razaraju dušu - na fotografijama koje se poput epidemije šire svetom jasno se vide krv, suze i sva patnja koju proživljavaju oni "obični" ljudi, kojima se život nepovratno promenio u deliću sekunde.
Ovo su neke od fotografija koje su obeležile prethodnih 365 dana ruske invazije na Ukrajinu.
Ukrajinska učiteljica iz Harkova Olena Kurilo, koja je privremeno oslepela nakon ruskog raketnog napada, tri meseca nakon operacije ponovo vidi. Danas živi u Poljskoj gde je pobegla iz svoje zemlje nakon ranjavanja. U Poljskoj nastavila je da se bavi humanitarnim radom i pomaže onima kojima je to najpotrebnije.
Nakon granatiranja bolnice u Marijupolju, jedna trudnica fotografisana je kako napušta objekat. Sa ranama na licu i pogledom punim tuge i straha, ona je pozirala fotografu AP-a koji se našao na licu mesta.
Nakon što je ruska vojska napustila Buču, ukrajinski vojnici pronašli su leševe na ulicama tog grada, kao i masovne grobnice.
Tog, 16. marta, ruski avioni bacili su dve bombe od 500 kilograma na gradsko pozorište koje su istovremeno detonirale, koji je Amnesti internešenel osudio kao jasan ratni zločin.
Civili su zgradu koristili kao utočište od opsade, a ispred pozorišta na ruskom je bio ispisan veliki natpis „deca“.
Oko 1.200 ljudi nalazilo se u zgradi kada su bombe pale. Mnoga tela pronađena su u podrumu.
Od nekadašnjih 73.000 stanovnika Bahmuta u Ukrajini preostalo ih je manje od 8.000. Ti ljudi ne žele da se evakuišu. Na ulicama u Bahmutu nema žive duše. Projektili lete svakih nekoliko minuta i eksplodiraju negde u blizini. Zapadni deo grada gotovo je neprepoznatljiv, sve je u ruševinama. Zgrade su postale planine od cigala s ostacima krovova na vrhu. Na frontu na obodima grada već tri meseca se vode iscrpljujuće, krvave borbe.
Nakon što je Rusija brutalno granatirala Kijev, ovaj grad zadesila je potpuna apokalipsa. Građani nisu imali ni struje ni vode nekoliko nedelja, a ispred fontana po čitavom gradu formirale su se kolone građana, duge i po nekoliko kilometara.
Nakon brutalnog ruskog napada na tek oslobođeni Herson, na ulicama su ležali krvavi leševi.
Činjenica da ni deca nisu pošteđena od rata, posebno je užasavajuća. Neretko se dešavalo da decu pogodi granata ispaljena na civilne objekte. Takođe, na desetine njih je raseljeno, i uplakano van toplih domova svakog dana iznova preživljava neizvesnost i suočava se sa strahom.
Ipak, za godinu dana, bilo je i pozitivnih momenata. Jedan od njih je oslobađanje Hesrona sredinom novembra. Naime, nakon osam meseci ruske trupe su se prošlog petka povukle iz Hersona na istočnu stranu Dnjepra koji je postao nova linija fronta. Za sobom su ostavili minska polja, grad bez struje i vode i urušeni Antonovski most. Uz sve poteškoće za njegove stanovnike, grad je postao simbol pobedonosne ukrajinske kontraofanzive.
Jedan od najupečatljivijih prizora jeste i poseta predsednika SAD Džozefa Bajdena koji je proveo više od pet sati u nenajavljenoj poseti Kijevu, gde je izrazio podršku Ukrajini uoči prve godišnjice ruskog napada na tu zemlju.
BONUS VIDEO Ukrajinski vojnici u rovovima oko Vuledara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar