Invazija Rusije na Ukrajinu traje već 1000. dana. Za sada nijedna strana ne pokazuje spremnost za pregovore. Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi mogao brzo okončati rat, iako nije jasno kako bi to učinio niti u čiju bi korist mogao preokrenuti situaciju.
Ovde ćemo se podsetiti na neke od najbitnijih dešavanja u dosadašnjem toku rata.
Moskva započinje napad vazdušnim udarima na Kijev, crnomorsku luku Odesu i Harkov, drugi najveći grad Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin najavljuje da mu je cilj „demilitarizacija“ i „denacifikacija“ Ukrajine, koristeći propagandnu retoriku kako bi invaziju predstavio kao odbranu protiv fašističkog režima. Ovo je bio „emocionalni apel“, posebno prema starijim generacijama Rusa koji pamte Drugi svetski rat i sovjetske gubitke, piše Kijev post.
Dok su vazdušni udari širom zemlje trajali, ruske snage su napale aerodrom Hostomel, u blizini Kijeva, i zauzele okolinu 25. februara. Tog dana, trojica ruskih sabotera prerušena u ukrajinske vojnike upala su u severni kvart Obolon, ali su ubrzo ubijeni od strane ukrajinskih trupa.
Te noći, Kijev je bio pod teškim oružanim napadima, ali su ukrajinske snage tvrdile da su eliminisale oko 60 ruskih sabotera. Na kraju, Kijev je potpuno oslobođen do početka aprila, iako je Kremlj očekivao da će ga zauzeti za samo nekoliko dana. Prema procurilim podacima iz FSB-a, Vladimir Putin je u početku verovao da bi Rusija mogla poraziti Ukrajinu i svrgnuti njenu vladu za samo tri dana.
Dana 27. februara 2022. ruske snage su ušle u grad Buča, čineći ga jednim od prvih osvojenih predgrađa Kijeva. Ruski vojnici su masakrirali civile, mnoge držali kao taoce u podrumima, dok su njihovi bližnji umirali u istim prostorijama.
Gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk, izjavio je 7. marta: „Ne možemo čak ni da pokupimo tela zbog neprekidnog granatiranja. Psi raznose tela po ulicama. Ovde u Buči vidimo sve užase koje smo slušali o nacističkim zločinima tokom Drugog svetskog rata.“ UN procenjuje da je između 73 i 138 civila ubijeno tokom ruske opsade Buče.
Jedan od glavnih brodova ruske crnomorske flote, „Moskva“, potopljen je ukrajinskim raketama „Neptun“. Pentagon je kasnije potvrdio da je brod potonuo nakon eksplozije izazvane ukrajinskim projektilima, dok je Rusija tvrdila da je potonuo u „oluji“. Ovo je bio najznačajniji gubitak ruskog ratnog broda od Drugog svetskog rata.
Međunarodni crveni krst opisao je rusku opsadu Mariupolja kao „apokaliptičnu“. UN je izvestio o najmanje 1.348 civilnih žrtava, uz upozorenje da bi stvarni broj mogao biti mnogo veći. Grad je gotovo uništen usled intenzivnog bombardovanja.
Čeličana Azovstal postala je simbol otpora, ali je pala u ruke Rusa 20. maja 2022.
Ukrajinske snage su oslobodile grad Herson i veći deo Mikolajivske oblasti. Građani su dočekali ukrajinske tenkove mašući zastavama, dok su se ruski vojnici povlačili na haotičan način preko pontonskog mosta.
Bitka za Bahmut bila je jedna od najkrvavijih u ratu, s oko 20.000 poginulih ruskih vojnika, uglavnom iz grupe Vagner. Grad je pao 20. maja 2023, ali je ukrajinski otpor dugo držao ključne linije fronta.
Oko 200 civila je ubijeno tokom tog perioda. Bitka je zbog svoje intenzivnosti i visokih stopa gubitaka upoređena sa opsadom Staljingrada tokom Drugog svetskog rata.
Do 20. maja 2023. godine, ruske snage su zauzele gotovo čitav grad, osim malog pojasa zemlje duž jednog od puteva koji vode izvan grada.
Raketama „Storm Shadow“, ispaljenim iz ukrajinskih bombardera Su-24, uništena su dva ruska pomorska cilja u brodogradilištu Sevastopolj 13. septembra 2023. godine: desantni brod Minsk i podmornica klase Kilo Rostov-na-Donu.
Sledećeg dana, ukrajinski mornarički dron teško je oštetio potpuno novi patrolni brod projekta 22160, Sergej Kotov. Brod je bio popravljen, ali je pet meseci kasnije ponovo napadnut ukrajinskim površinskim UAV-ovima i ovog puta potopljen.
Do novembra 2024. godine, zvanični ukrajinski podaci navodili su da je tokom rata uništeno 28 ruskih brodova.
Ukrajinci su praktično proterali rusku mornaricu iz Krima, i to praktično bez sopstvene mornarice.
Poput Bahmuta, bitka za Avdijevku bila je jedna od najkrvavijih u pogledu ljudskih žrtava, a strateški još značajnija jer je ovaj industrijski grad bio ključna transportna raskrsnica i važno ukrajinsko uporište u Donjeckom regionu.
Iako je u Avdijevki bilo povremenih borbi još od 2014. godine, Rusija je 10. oktobra 2023. pokrenula veliku ofanzivu koja je započela brutalnu četvoromesečnu borbu za kontrolu nad rudnicima i glavnim putevima. Kijev je procenio da je u borbama poginulo oko 17.000 ruskih vojnika, kao i 154 civila. Dve škole uništene su upotrebom municije sa belim fosforom.
Poslednji ukrajinski branioci povukli su se sa svojih pozicija 17. februara 2024. godine.
Nakon otprilike četiri meseca blokade od strane republikanaca u Predstavničkom domu, Kongres SAD konačno je usvojio zakon o pomoći Ukrajini, u iznosu od oko 61 milijarde dolara, kako bi se nadoknadilo donirano američko oružje iz zaliha, uz dodatnu opremu i finansiranje.
Tokom ovog perioda zastoja, ukrajinska kontraofanziva, započeta prethodnog leta, usporila je delimično zbog nestašice municije.
Od početka rata, SAD su poslale Ukrajini ukupno oko 111 milijardi dolara u oružju, opremi, humanitarnoj pomoći i drugim vrstama podrške, dok su evropske zemlje kroz različite inicijative doprinele približno istim iznosom.
Ruske rakete pogodile su bolnicu Ohmadit u Kijevu, ubivši 42 civila, uključujući petoro dece. UN je procenio da je do juna 2024. godine u ratu stradalo najmanje 9.560 civila, uključujući 594 dece, dok je više od 21.450 ljudi povređeno.
Ukrajinske trupe prešle su granicu s Rusijom i zauzele oko 400 kvadratnih kilometara teritorije u Kurskoj oblasti. Istovremeno, dronovima su izveli uspešne napade duboko unutar Rusije, uništavajući skladišta municije i vojne objekte. Istovremeno sa svojom invazijom, Ukrajina je izvela brojne uspešne napade dronovima duboko u teritoriji Rusije, uništavajući skladišta municije, rezerve goriva, aerodrome i drugu energetsku i vojnu infrastrukturu širom zemlje.
U rat su na strani Rusije ušle severnokorejske trupe. Ministarstvo odbrane SAD-a potvrdilo je raspoređivanje više od 11.000 severnokorejskih vojnika u rusku Kursku oblast, koja graniči sa Ukrajinom. Ukrajinski mediji su naveli da je već došlo do okršaja severnokorejskih trupa sa ukrajinskim i da su pretrpeli prve gubitke.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare