1
"Ako Vučić uspe da sankcije upakuje na način koji nije ponižavajući za Rusiju, Кremlj će to da prihvati". "Vučićev glavni cilj je da (odluku o uvođenju sankcija) ne predstavi kao izdaju, već kao usiljeni korak koji je morao da napravi zbog pritiska sa Zapada bez presedana", ocenio je Maksim Samorukov, gostujući istraživač u BCBP-u i istraživač u Кarnegi zadužbini za međunarodni mir u video podkastu „Svetionik“ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Za rat u Ukrajini, koji naziva "jugoslovenski ratovi na steroidima", Samorukov predviđa da će da traje godinama i da su šanse da će da eskalira u svetski, ili nuklearni rat, minimalne.
Samorukov kaže da „čak i ako Ukrajina uspe da povrati sve teritorije okupirane od strane Rusije“ od 2014., uključujući i Кrim, „to ne znači da će Rusija da se zaustavi“, kao i da „dokle god je Putin na vlasti, s obzirom da je opsednut Ukrajinskim pitanjem, on će da nastavi sa konfliktom“.
Takođe Samorukov ne misli da će rastuća cena ukrajinskog rata da izazove smenu vlasti u Rusiji.
Za rat u Ukrajini, koji naziva „jugoslovenski ratovi na steroidima“, Samorukov predviđa da će da traje godinama i da su šanse da će da eskalira u svetski, ili nuklearni rat, minimalne.
Samorukov smatra da rat u Ukrajini smanjuje sposobnost Rusije da utiče na dešavanja na Zapadnom Balkanu.
„S obzirom da je „struktura vlasti u Rusiji vertikalna“, ako čovek na vrhu piramide vlasti ne izda konkretno naređenje, niže rangirani na hijerarhijskoj lestvici neće samostalno da deluju. „S obzirom da je Putin u potpunosti zaokupljen ratom o Ukrajini on nema kapacitet da blisko prati šta se dešava u drugim regionima sveta. Šta možemo da vidimo je da ljudi zaduženi za rusku politiku na Balkanu ponavljaju stari predratni diskurs, kao da se u Ukrajini ne dešava ništa, kao da Rusija i Evropa nisu u ekonomskom ratu, kao da nema sankcija“.
Na pitanje kako bi Rusija reagovala kada bi joj Srbija uvela sankcije, Samorukov je rekao da „sve zavisi od načina na koji će Vučić uspeti da predstavi takvu odluku“. S obzirom da uvođenje sankcija Rusiji predstavlja „čisto simboličan korak“ i da se „de fakto Srbija već usaglasila sa sankcijama zbog toga što je srpska ekonomija u potpunosti integrisana u Evropsku“, uzimajući u obzir da srpske kompanije ne mogu da se ponašaju kao da sankcije ne postoje, kaže Samorukov, „ako Vučić uspe da sankcije upakuje na način koji nije ponižavajući za Rusiju, Кremlj će to da prihvati“. „Vučićev glavni cilj je da (odluku o uvođenju sankcija) ne predstavi kao izdaju, već kao usiljeni korak koji je morao da napravi zbog pritiska sa Zapada bez presedana“. Objašnjavajući ovu dinamiku, Samorukov je rekao da Balkan nikada nije bio na listi prioriteta Moskve i da je za Кremlj u pitanju, pre svega, pitanje ugleda u svetu i da „Rusija mora da se predstavi kao moćna i uticajna, i kao zemlja koju još uvek vole, barem u Srbiji“. Politikom korak po korak, kada je u pitanju usaglašavanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU prema Rusiji, Srbija umanjuje psihološku štetu od donošenja ovakve odluke za Rusiju.
Govoreći o budućnosti Naftne industrije Srbije i ruskog vlasništva nad domaćom naftnom industrijom, Samorukov je rekao da NiS „živi na pozajmljenom vremenu“ i da je vlasništvo Gasproma nad ovom kompanijom pitanje meseci ili najduže nekoliko godina i da će Rusi kad tad morati da prodaju NiS.
Na pitanje Srđana Cvijića „da li Moskva vidi srpskog predsednika Vučića kao prijatelja, neprijatelja i pro-zapadnog političara, ili je situacija, kako kažu na Fejsbuku komplikovanija“, Samorukov je odgovorio da je na osnovu signala iz Moskve „Кremlj prilično zadovoljan sa Vučićem“ i da iako u Кremlju ne veruju da je Vučić njihov „iskreni prijatelj“, s obzirom da u svetu i nemaju iskrene prijatelje, da im Vučić omogućava da „u regionu spasu obraz“, da on „sve, čak i anti-ruske poteze usaglašava sa Кremljom“, da sa Vučićem nema negativnih iznenađenja, i da se to u Moskvi veoma ceni. „Ako Vučić nastavi na ovakav način, ja ne vidim nikakve negativne posledice iz Rusije“, zaključio je Samorukov.
Gost prve emisije nove sezone video podkasta „Svetionik“ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) bio je Maksim Samorukov, gostujući istraživač u BCBP-u i istraživač u Кarnegi zadužbini za međunarodni mir. Sa Srđanom Cvijićem, novim voditeljem podkasta, inače predsednikom Međunarodnog savetodavnog odbora BCBP-a, Samorukov je razgovarao o ratu u Ukrajini, ekonomskim i društvenim posledicama rata u Rusiji, ruskoj politici na Zapadnom Balkanu, popularnosti Putina u Srbiji, ali i o životu rastuće ruske zajednice u Srbiji.
Prvu emisiju video podkasta „Svetionik“ Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) možete da pogledate u videu ispod
