45
U istom danu Beograd su posetili pomoćnik generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Boris Ruge i čelni čovek američke obaveštajne agencije CIA Vilijam Berns. Dok je Bernsova poseta obavijena velom tajne, jedan do ključnih ljudi NATO Alijanse srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću preneo je jasnu poruku - očekuje se da Srbija pomogne da se obezbedi puna odgovornost za dešavanja na Kosovu u maju prošle godine, a potom i za oružani sukob u Banjskoj koji se dogodio u septembru.
Danima unazad mediji su izveštavali o poseti šefa CIA Vilijama Bernsa ovom delu Balkana. Od Sarajeva, preko Beograda, do Prištine direktor najmoćnije obaveštajne agencije na svetu susretao se i sa političkim zvaničnicima, što, složni su poznavaoci prilika, do sada nije bila praksa.
Nakon što je posetio Sarajevo, Berns se uputio u Beograd, a šta je ovde radio i sa kim se sastao – ne znamo. Zanimljivo je da je u istom danu predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio Borisa Rugea, pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za poltičku i bezbednosnu politiku.
Vučić je o tome izvestio javnost na svom zvaničnom Instagram profilu, uz reči da je to bio dobar sastanak o najvažnijim pitanjima, situaciji u regionu, bezbednosti na Kosovu i Metohiji i mogućim implikacijama nastavka jednostranih poteza Kurtijevog režima.
U nešto drugačijem tonu, o sastanku sa Vučićem oglasio se Ruge.
„Razgovarali smo i o regionalnim pitanjima, uključujući trajnu bezbednost na Kosovu. NATO očekuje da Srbija pomogne da se obezbedi puna odgovornost za nasilna dela u maju i septembru 2023“, naveo je Ruge na svom profilu.
Inače, u maju 2023. godine, kada je Kosovska policija uz šok bombe i suzavac u tri većinski srpske opštine uvela albanske gradonačelnike, došlo je i do sukoba vojnika KFOR-a i lokalnih Srba.
KFOR je tada soapštio da je od dolaska njihove misije na Kosovo, upravo u Zvečanu povređen najveći broj njihovih pripadnika – tačnije 93 vojnika KFOR-a.
Nekoliko meseci kasnije, 24. septembra iste godine u selu Banjska došlo je do oružanog sukoba. Po sopstvenom priznanju organizovao ga je nekadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić. Stradao je albanski policajac Afrim Bunjaku, a ubijena su i trojica Srba sa KiM.
Zanimljivo je da poseta Rugea, ali i Bernsona, dolaze u trenutku kada je najavljen i dolazak francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji će u Srbiji boraviiti 29. i 30. avgusta.
Nedavno je predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković rekla da je „hapšenje Milana Radoičića jedan od uslova za posetu predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu“. Takođe, gotovo istovremeno, kosovska vlada odbila je zahtev Srbije za saradnju u vezi sa slučajem Banjska i obezbeđivanjem dokaza za Milana Radoičića.
Radoičećevom hapšenju nadao se i američki amabsador u Prištini Džefri Hovinijer koji je ranije izjavio da očekuje da će Priština odgovoriti na zahtev srpske strane, što se nije desilo.
PROČITAJTE JOŠ
Komentarišući ranije posetu šefa CIA Srbiji, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović bili su saglasni da je Kosovo označeno kao važna tema.
Petrović je čak pojasnio da su Kosovo i Bosna i Hercegovina označeni kao moguće problematične tačke, u godišnjoj proceni pretnji koju je za 2024. godinu izradila američka obaveštajna zajednica.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
