Kada je Marinika Tepić započela štrajk glađu, osetio sam se kao da mi je opalila dva šamara. Poznajemo se dovoljno dugo, a razumemo dovoljno dobro, da sam, tako išamaran, odmah shvatio da nam je Marinika ostavila vrlo sužen manevarski prostor ukoliko se usudimo da se javno bavimo ovom temom.
Tepić je jedno od najpametnijih ljudskih bića koja poznajem i tačno je znala u šta se upušta, a uz to poseduje previše ličnog intergiteta da bi joj se moglo sugerisati bilo šta. Onog trenutka kada je štrajk počeo, Marinika je ostala sama sa Srbijom.
U novogodišnjoj epizodi DLZ, Sloba Georgiev ponovio je javni poziv Mariniki da prestane sa štrajkom. Sloba nije jedini. Kako dani odmiču, sve više njih javno podseća Mariniku da nemamo dve Marinike i da ovaj režim nije vredan tako skupe žrtve. Režim nije, ali Marinika smatra da Srbija jeste.
Svi mi, s ove strane bojnog polja, voleli bismo da Marinika, kao politički vođa, ne predvodi samo opoziciju i pobunjene građane, već jednog dana i Srbiju. Voleli bismo, jasno, da ona to radi živa i zdrava, a ne kao uspomena na Mariniku, koja se u kalkulantskim vremenima odlučila na ekstreman i nekalkulantski vid političke borbe.
Bojim se da će javni, pa i privatni pozivi Mariniki na prekid štrajka dovesti do kontraefekta. Smatram da nismo pozvani, da iz svog komfora, javno smatramo u kom smeru njen štrajk treba da ide, a javljati joj javno da je vreme da stane, ne pomaže ni njoj, niti cilju za koji se bori.
Cilj nije Vučićeva milost, niti priznavanje izborne krađe. Cilj štrajka glađu Marinike Tepić jeste da nam na zastrašujuć i jasan način stavi do znanja da nam u ovakvoj Srbiji nema života. U kukavičkim vremenima nismo navikli na herojska dela, već uglavnom da, idući linijom manjeg otpora, potražimo neki, ne tako rizičan način za borbu protiv bande nemilosrdnih zlikovaca, koja vlada Srbijom.
Dok je, iz dana u dan, gledamo kako kopni, slušamo kako sve tiše i teže govori, nemamo pravo da apelujemo na nju kako da nastavi. Poznavajući je, ona će to dozvoliti eventualno svojoj porodici. Marinika Tepić stavila nas je pred svršen čin. Dala nam je ne tako težak zadatak da razmislimo šta možemo da učinimo za Srbiju, ako je već ona odlučila da za nju rizikuje život.
Možemo joj pomoći tako što će što više nas, što pre, ustati protiv diktatorskog režima. Umesto avansnog javnog oplakivanja Marinike Tepić, kojim se, makar to bilo iz najbolje namere, ponižavaju i ona i njena borba, možemo da utičemo na njenu sudbinu, tako što ćemo stalno, svima, stavljati do znanja šta Marinika radi sebi zbog Srbije, a onda da, siti i naspavani, svakog dana, izađemo na ulice svojih gradova i borimo se za slobodu.
Ako ste se pitali zašto su se pojavili i drugi štrajkači glađu, to nije zato da bismo kukumavčili nad njihovom sudbinom, već pre zato što Marinikinu poruku nismo baš dobro razumeli.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare