Medalja za najveću laž u 2022. godini otišla je u ruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Baš kao i 2021. godine. Njegova izjava da nikad nije obećao objavljivanje nedostajućih dva minuta snimka nesreće kod Doljevca u kojoj je poginula Stanika Gligorijević, možda jeste najveća, ali ne i jedina izgovorena neistina. Ima ih dosta, a mi izdvajamo top deset…
Istinomer od 2016. godine bira laž godine. Ovog puta je Aleksandar Vučić pobedio u ovoj konkurenciji izjavom da nije obećao objavljivanje snimka sa naplatne rampe Doljevac.
Da nije govorio istinu lako je dokazivo.
U avgustu 2019. predsednik je ovim povodom rekao:
“Snimak je užasan, a pošto vidim da vi izražavate sumnju ja ću da molim kao predsednik republike, da zamolim nadležne državne organe da vam pokažu to i da vidite kakvim ste se sve lažima služili svih prethodnih meseci. Ja ću to da uradim”.
Onda tri godine kasnije, kaže:
“Ja nisam obećao građanima Srbije, rekao sam onima koji su zainteresovani i koji imaju pravo na to, mogu da steknu uvid…”.
Neistina na nivou one iz 2021. godine, kada je Vučić takođe poneo titulu Istinomera. Tad je u emisiji Ćirilica rekao:
“Ne gostujem često po televizijama, više odgovaram na pitanja novinara i ovakvu priliku kod vas na televiziji uvek želim da iskoristim”.
Naknadno je Istinomer izbrojao da je samo u toku 2020. godine Vučić čak 37 puta bio gost televizijskih emisija, ne računajući plaćene termine u predizbornoj kampanji ni višeminutne izjave.
Na spisku neistina koje je ove godine predsednik Srbije izrekao, svakako bi bile nove najave o povlačenju sa čela SNS. Važno je naglasiti, da se ovim najavama Vučić bavi od 2017. godine, te da je do sad to najavio pa pomerio blizu 20 puta.
Tokom 2022. prvo je o tome govorio na svečanoj akademiji naprednjaka, kada su obeležili svoju 13. godišnjicu. Tada je rekao da je tu do izbora, a da onda dolazi vreme za neke mlade ljude.
A onda je u intervjuu za Politiku izjavio da će biti tu pri izboru nove vlade, nakon čega se povlači sa čela stranke.
Isto je rekao i lideru SSP Draganu Đilasu, prilikom konsultacija o formiranju vlade.
Na konferenciji za medije na kraju izbornog dana 3. aprila Aleksandar Vučić se osvrnuo i na izbornu kampanju, uz komentar da je veoma srećan i ponosan:
“…A trudim se da sakrijem suze radosnice zato što nema smisla, mnogo sam mator da bih cmizdrio pred vama. Jer kao što rekoh, ovo je malo ko uspeo. I hoću i da se zahvalim svojoj porodici koja je istrpela svašta. I hoću da se zahvalim svim divnim ljudima koji su nam pružali podršku, ogromnu ljubav. I da kažem da sam ponosan na našu kampanju što je bila najčistija i najlepša u istoriji Srbije. Što nikoga nismo blatili”, rekao je Vučić i tako osvojio i drugo mesto na listi Istinomera.
U periodu od oktobra 2021. do februara 2022. godine, prema nalazima Posmatračke misije Crte, “za razliku od ranijih predizbornih perioda, a u okolnostima parlamenta bez opozicije, institucije države bile su izraženo uključene u vođenje kampanje pre kampanje do momenta raspisivanja izbora”.
Sličnu smo situaciju imali i prilikom formiranja Vlade Srbije, nakon izbora održanih u aprilu. Vučić je prvo najavio da će konsultacije o formiranju nove vlade početi u drugoj polovini maja ili početkom juna. Zatim je rok pomerio za jul. Kad je otkrio da će Ana Brnabić ponovo biti mandatar, rekao je da će nova vlada biti formirana za dvadesetak dana, što bi trebalo da znači sredinom avgusta.
I tako još nekoliko puta.
Nova Vlada Srbije formirana je tek 26. oktobra.
Projekat Rio Tinto je navodno obustavljen, nakon protesta i bokade puteva zbog Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Međutim, svako malo predsednik Srbije kaže da mu je popuštanje pred pritiscima građana najveća greška, te da nije trebalo odustati od iskopavanja litijuma i da bismo dosad plivali u milijardama. U međuvremenu iz Rio Tinta stižu informacije da od ovog projekta ne odustaju.
U tom kontekstu trebalo bi podsetiti i na ono Vučićevo obećanje iz januara 2022, kada je predsednik rekao da će o iskopavanju litijuma odlučivati građani.
“Narod će da odlučuje o tome. I mi smo rekli da nikakve odluke suštinske i strateške nećemo donositi bez toga da pitamo narod. Ne zato što se krijemo iza bilo koga, već zato što smatram da šta god da uradite i kakvu god odluku da donesete, uvek bi neko mogao da kaže da ste je donosili protivno interesima ljudi. Hoću da ljudi budu upoznati sa svim, da dobiju sve informacije i da sami donose odluku”, rekao je tada Vučić.
Dok su cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji divljale, predsednik nas je tešio, ubeđujući nas da nam “teče med i mleko”, dok se Evropa smrzava i grabi sa polupraznih rafova. Pogotovu Nemačka.
Gostujući na televiziji Pink Vučić je u novembru izvadio tefter sa zapisanim cenama i izdeklamovao:
“Cena litra ulja u Nemačkoj je između 4,33 i 5,72 evra. Kod nas između 1,8 i 1,87 evra – tri puta manje”, rekao je Vučić i dodao da je hleb u Nemačkoj do pet puta skuplji, a da su cene bitno veće i kada su u pitanju so, brašno, šećer.
Društvene mreže naknadno su se usijale od fotografija koje su naši građani slali iz nemačkih supermarketa, ali i onih širom Evrope, na kojima su rafovi puni, a cene znatno niže nego u Srbiji.
Posle jednog od sastanaka sa patrijarhom Porfirijem, pedsednik Srbije je rekao da je Srbija u mnogo težoj situaciji nego što to izgleda, da se nad našom zemljom „nadvijaju ogromni i gradonosni oblaci“, a da posle leta dolazi period možda najteži od 1944. godine do danas. On je od patrijarha zatražio pomoć SPC da građani razumeju poziciju u kojoj se zemlja nalazi.
Da podsetimo, 1944. na koju se Vučić poziva je godina u kojoj su građani imali ograničenja u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, nestašice, inflaciju, državno preuzimanje kontrole nad potrošnjom, samim tim i pojavu šverca i redove ispred prodavnica.
U julu je predsedniku Vučiću zabranjena poseta Jasenovcu. Tom prilikom izrečena je još jedna neistina.
„Niko kao srpski predsednik u mandatu svog predsednikovanja, nikada nije bio u Jasenovcu. Želim da odem za vreme mandata da pokažem postovanje prema srpskim zrtvama. Nikada nećemo zaboraviti žrtve koje su na monstruozan način ubijane. Želim da odem da položim cvet i ništa više”, rekao je tada Vučić.
Bivši predsednik Srbije Boris tadić odmah ga je demantovao i podsetio na to da je 2010 . godine bio na komemoraciji u Jasenovcu, povodom 65 godina od proboja logoraša. On je tom prilikom rekao da je počastvovan što ima priliku da prvi put kao predsednik Srbije oda počast žrtvama zločina koji nikada niko ne sme da zaboravi.
Predsednik Srbije pohvalio se i da je prvi koji je Kforu poslao zahtev za vraćanje srpske vojske i policije na KiM.
“Usaglasili smo tekst koji ćemo uputiti komandantu Kfora, kojim ćemo zatražiti povratak naših snaga bezbednosti na KiM”, najavio je Vučić i dodao:
“Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 potvrđeno je da će dogovorenom broju srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dopušteno da se vrate na KiM da bi obavljao funkcije, kako su navedene u aneksu 2. Do danas sa Kforom nisu vođeni razgovori o povratku vojske i policije Republike Srbije”, rekao je Vučić čitajući deo usaglašenog teksta zahteva.
Međutim, ovakav zahtev uputio je u februaru 2003. godine premijer Srbije Zoran Đinđić uputivši tadašnjem komandantu NATO za jugoistočnu Evropu admiralu Gregoriju Džonsonu pismo u kome traži povratak srpskih snaga na Kosovo i Metohiju.
Đinđić je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti da Unmik poveri neke poslove obezbedenja lokalnim vlastima kosovskih Albanaca, uz napomenu „da bi takav potez uticao na odluku o konačnom statusu pokrajine“.
„Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 predviđa ulogu Srbije i Jugoslavije u prelaznom periodu, time što nalaže međunarodnim organizacijama da stvore uslove za povratak kontingenta jugoslovenske vojske i policije. Stoga vas molim da u skladu sa mandatom koji imate obezbedite uslove za neodložno ispunjenje stava iz Rezolucije 1244 o povratku do hiljadu pripadnika bezbednosti matične države“, napisao je tada Đinđić.
Nedavno je predsednik najavio i novootkriveno rudno blago.
“Mi imamo i kalcit i taj kalcijum karbonat. Taj kalcit je najčistiji kod nas. Nalazi se negde od Gadžinog hana pa tamo, a nalazište zlata je na jednom drugom mestu. Samo nas troje zna tačnu lokaciju”, rekao je Vučić.
Rezerve kalcita o kojima je govorio stanovnicima opštine Gadžin Han kraj Niša poznate su, međutim, decenijama unazad. Poslednjih 30 godina, s vremena na vreme bi neko od opštinskih rukovodioca govorio o otvaranju rudnika tog minerala na Suvoj planini, u neposrednoj blizini sela Ćelija.
BONUS VIDEO: Laž godine je izrekao predsednik Vučić lično: Pogledajte kako je to izgledalo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare