0
Vanredno stanje u Srbiji nije uvedeno da bi se državni vrh borio protiv slobode kretanja i govora, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije, povodom kritike grupe poslanika Evropskog parlamenta da su srpske vlasti vanredno stanje uvele da ogranice slobodu kretanja i govora, a ne zbog borbe protiv virusakorona.
Stroge mere rezultat su, kaže Zečević, rezultat svesti i zabrinutosti političkog vrha da naš zdravstveni sistem neće izdržati pritisak virusa korona.
On neosnovanim smatra i navode poslanika EU da je srpski predsednik rekao da „nije bilo solidarnosti EU“.
„To nije rekao samo Vučić, već su na početku krize to rekli mnogi zvaničnici zemalja članica EU“, podseća Zečević.
Međutim, Zečević smatra da postoje delovi kritika evropskih parlamentaraca o kojima će se tek raspravljati, jer, dodaje, parlamentarci ističu da pojedine mere koje je sprovela naša zemlja odstupaju od standarda EU.
„Mi smo se dosta oslonili na neki model koji su kineski stručnjaci doneli u Beograd, a taj model nije adaptiran za evropska društva i evropski način života. Kina to sebi može da dozvoli jer ima jednopartijski sistem i vođu Si Ðinpinga, dok se u Evropi o svemu diskutuje u javnosti, medijima, strankama“, navodi Zečević.
U Evropi, dodaje Zečević, mora da postoji potpuna sloboda štampe, govora, kritike, rada opozicionih stanaka, dodajući da je u Srbiji bilo pojedinih „iskakanja“ vezano za slobodu štampe, kao i slobodu kritike na račun zdravstvenih institucija i vladine politike.
„Kritike su u Evropi normalne. Ja pratim i evropsku štampu i svi političari u Evropi su sada izloženi takvim kritikama. Svako ugrožavanje takvih kritika je negativno i daje negativan rezultat“, kaže Zečević za Tanjug.
Primedbe što se ne okuplja Skupština Srbije Zečević smatra pogrešnim, ukoliko se misli na fizičko zasedanje, jer, ističe, okupljanje 250 ljudi na jednom mestu predstavlja zdravstvenu opasnost za te ljude.
„Međutim, to ne isključuje mogućnost da se skupšina putem video linka okuplja i da se omogući slobodna rasprava o pandemiji i merama“, smatra Zečević.
Po njemu „najškakljivija“ kritika evropskih parlamentaraca vezana je za „doziranje“ mera vanrednog stanja, a to su policijski čas i zabrana starijim od 65 godina da mesec dana izlaze na ulicu.
„To je nešto o čemu će se mnogo diskutovati u našoj zemlji u narednom period – da li je uskraćivanje prava tim ljudima bilo proporcionalno i da li je moglo da bude blaže u ovim uslovima?“, ukazao je Zečević.
Ističe da u EU jesu svuda uvedene mere izolacije, ali ne i strogog policijskog časa.
Zbog toga, kaže, treba biti jako oprezan kada je reč o merama u okviru vanrednog stanja, a one se moraju meriti „apotekarskom vagom“, kao ne bi ugrozile prava i slobode građana.
Na pitanje da li zbog takvih mera Srbija može da snosi posledice od EU, Zečević kaže da ukoliko bi neko na nivou EU konstatovao da je Srbija ugrozila osnovna ljudska prava, ta evropska zajednica mogla bi, navodi, na neki način da sankcioniše Srbiju.
„Ne znam da li će EU u ovoj situaciji ići dotle da na taj način kažnjava Srbiju, ali će se svakako raspravljati o proporcionalnosti uvedenih mera u odnosu na krizu izazvanu Kovidom19 i o tome da li su mere bile preterane“, smatra Zečević.
Dodaje da politički vrh u našoj zemlji zbog uvedenih mera ne može da snosi pravne posledice, zato što su, kako ističe, imali pravo da uvedu vanredno stanje i poštovali su sve procedure.
Međutim, kaže Zečević, mogu da snose političke posledice, jer će krajnji „sudija“ uvedenih mera biti građani, koji će na predstojećim izborima oceniti da li su mere bile dobre ili prestroge i ugrozile pojedina građanska prava.
„To je sada na javnosti da proceni da li ocenjuje pozitivno ili negativno mere“, ističe Zečević.
Upitan zašto su kritike pristigle sada, mesec dana posle uvođenja vanrednog stanja, Zečević odgovara: „Zato što sistem EU nije efikasan“.
„I EU je sa ovom zdravstvenom krizom dovedena u egzistencijalnu krizu, pitanje opstanka. Kada je reč o Italiji, nije bila efikasna, kada je reč o Srbiji nije bila efikasna…“, navodi Zečević i kaže da će se i na nivou EU tek raspravljati da li su joj potrebne nove reforme i unutrašnje jačanje, kako bi bila efikasnija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
