Zašto Skupština može da zaseda za koji dan, a nije do sada?

Ne vidim kakva je razlika između narednog ponedeljka i onog prethodnog i zašto bi Skupština Srbije mogla da zaseda za koji dan, a nije mogla u prethodnih mesec dana, upitao je aktivista za ljudska prava i izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija Milan Antonijević.

Dodaje da pitanje ljudskih prava ne sme da bude zapostavljeno u vanrednom stanju, da posle ne bismo trpeli posledice.

Skupština Srbije od početka vanrednog stanja, pre više od mesec dana, nije zasedala. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi naredna sednica parlamenta, u zavisnosti od epidemiološke situacije, mogla da bude održana u ponedeljak ili utorak. Istovremeno, evroparlamentarci poručuju da su zabrinuti za parlamentarizam i demokratiju u Srbiji. Iz OEBS-a je stigla poruka da je važno da parlament nastavi da funkcioniše tokom krize.

„Mi smo odavno govorili o tome da je Narodna skupština mogla da napravi okolnosti da bi mogla da se sastane, naravno, uz zaštitu koju bi obezbedila za poslanike. I nakon proglašenja vanrednog stanja, trebalo je u kratkom roku omogućiti da skupština zaseda. Ne da bi donosila zakone, nego da preuzme svoju kontrolnu funkciju i da sve mere koje se sprovode na neki način preispituje, i kada govorimo o ljudskim pravima“, kazao je Antonijević u emisiji Dan uživo na N1.

Predsednica Skupštine Maja Gojković izjavila je ranije da zasedanja nisu moguća zbog zabrane okupljanja više od 50 ljudi na jednom mestu.

„Mi smo Maju Gojković videli na samom proglašenju vanrednog stanja. Ali nakon 48 sati trebalo je da se omogući skupštini da zaseda. Ovo je nešto što ste mogli da uradite, jer govorimo o značajnoj grani vlasti, koja bi trebalo da uz izvršnu i sudsku vlast čini taj sistem koji bi trebalo da nas vodi kroz ovu krizu. Na žalost, to nismo videli u ovih mesec dana“, naglasio je Antonijević.

Ali smo zato videli oštre reakcije iz Evropskog parlamenta.

„Njihova zabrinutost jeste opravdana. Jer, vi kada imate samo izvršnu vlast koja sprovodi neke mere, postavlja se pitanje balansa, šta je sa ostale dve grane vlasti. I ti oštri tonovi se odnose i na stanje u medijima, i to je negde ono i na šta organizacije civilnog društva upozoravaju“, dodao je sagovornik N1.

Prema njegovim rečima, neke od organizacija podnosili su Ustavnom sudu zahteve za ocenom ustavnostiu pojedinih mera, ali na njih iz tog suda odgovore nisu dobili.

„I ne vidim kakva je razlika između narednog ponedeljka i prošlog, kada govorimo o mogućnosti da se obezbede uslovi u Narodnoj skupštini da može da se održi sednica“, kazao je.

Za nevladine organizacije u ovom trenutku ljudska prava moraju biti, kako je rekao, na prvoj liniji, uz medicinsku struku koja nam okuplja pažnju.

„Ljudska prava ne bi trebalo da budu zapostavljena…Mada je u praksi situacija drugačija“, rekao je Antonijević.

On je upozorio da možemo da dođemo u situaciju da, kao 2003. godine, kao posledicu imamo postupke i zahteve za odštetu zbog kršenja ljudskih prava i da bi zbog toga, kako je rekao, trebalo da danas o tim pravima vodimo računa.

O tome kako bi izgledale rasprave u Skupštini kada bude prestalo vanredno stanje, Antonijević kaže: „Morate govoriti o tome kako su izglkedale rasprave i pre nego sto je prestalo zasedanje. Javnost može očekivati uključivanje pitanje ljudskih prava, skupština može kontrolisati i rad izvršne vlasti, to je njena funkcija. A mnogo pitanja koja postavljamo na konferencijama za novinare Kriznom štabu, mogu se postavljati i pred skupštinom, možemo očekivati da odgovori vlade budu izuzetno zanimljivi na ta pitanja“.

Na pitanje kako će se nastaviti izborni proces nakon prestanka važenja vanrednog stanja, Antonijević kaže da će se on, očigledno, nastaviti tamo gde je stao.

„Jasna je poruka RIK-a da će se nakon okončanja vanredno stanja ući u proces izbora, nastaviti tamo gde je stao. Ali postavlja se pitanje mogućnosti nastavka, pre svega u smislu prikupljanja potpisa, takođe i po pitanju odluke Evropskog parlamenta o posmatranju izbora. Ta odluka bila je doneta pre pandemije, ali će oni takođe razmatrati da li je moguće biti u Srbiji i nadgledati izbore. Tu su još i pitanja u vezi sa slobodnim okupljanjem građana i nemogućnošću političkih aktera da budu u ravnopravnoj zastupljenosti“, naglasio je Antonijević.