1
Prve preliminarne rezultate izbora u Francuskoj njihovo Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je svega nekoliko sati po zatvaranju biračkih mesta. Srpska Republička izborna komisija je 3. aprila uveče zaključala vrata, a prve preliminarne rezultate dobili smo 24 sata kasnije. Broj birača u Francuskoj iznosi 47,8 miliona, dok ih je u Srbiji gotovo osam puta manje. Na pitanje kako je moguće da Francuzi toliko brže broje, jedini mogući odgovor je - imaju institucije koje rade svoj posao.
Birališta u Francuskoj zatvorena su u nedelju u 20 časova. Dva minuta kasnije objavljene su prve ankete, a nekoliko sati kasnije i prvi preliminarni podaci Ministarstva unutrašnih poslova.
Samo dva minuta nakon što je završeno glasanje, Francuzi su znali da je Emanuel Makron pobedio.
U to vreme 3. aprila u Srbiji, RIK je objavio da će pustiti stvari da “prespavaju”, pa su se građanima Srbije sa preliminarnim rezultatima obratili sutradan. Prve preliminarne brojke objavili su CeSID/IPSOS i predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić.
Programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raša Nedeljkov za portal Nova.rs kaže da se u Srbiji ovakve stavri dešavaju jer ni jedna institucija nema odgovornost za izbore.
“Kada ishod izbora nije neizvestan (npr. na granici cenzusa) i kad postoji zainteresovanost institucija da komuniciraju sa građanima pravovremeno, za očekivati je da preliminarne rezultate javnost sazna ubrzo nakon zatvaranja biračkih mesta. Kod nas su zvanične projekcije konačnih rezultata, neposredno po zatvaranju biračkih mesta gotovo nemoguće. Pre svega jer je izborna administracija značajno usložnjena i to bez ikakvog ulaganja u kapacitete službi, tehničku i tehnološku opremljenost, ali i profesionalizaciju kadrova. Ipak, najveći problem je to što institucije u svom vidokrugu uopste nemaju građane i njihova očekivanja, u smislu da što pre saopšte preliminarne rezultate ili da objasne okolnosti zbog kojih podataka još nema”, kaže Nedeljkov za Nova.rs i dodaje:
“Na primer, RIK ili GIK Beograda kažu da neće objaviti preliminarne rezultate 3. aprila, a da ne objasne zašto ih neće imati (jer postoje sasvim opravdani razlozi) i time smanje prostor za spekulisanje u javnosti. Za unapređenje izbornih uslova i izbora u celosti (kontinuiranog informisanja građana, obrazovanja budućih članova biračkih odbora, jačanja izbornih komisija, poboljšanja tehničkih aspekata izbornog procesa) u Srbiji ne postoji odgovorno telo nakon okončanja konkretnih izbora. RIK, praktično, onog trenutka kada objavi konačne rezultate, prestaje sa radom. Svi uočeni problemi, neregularnosti i manjkavosti prenose se u sledeći izborni proces. Ne postoji institucija koja se time bavi, niko nema odgovornost da se bavi izborima i to je problem”.
Izbori u Srbiji su zato, navodi dalje Nedeljkov, spali na entuzijazam nekoliko ljudi u RIK, gde sve zavisi od njihove snage i upornosti.
“To nije sistem, to je naš poraz. Činjenica je da bi izbornim procesom trebalo da se bave i Vlada i resorna ministrastva, parlament, političke stranke, akademska javnost i civilno društvo, ali bi dokle god ne postoji institucija koja bi preuzela odgovornost i koja bi podnosila izveštaj građanima na čemu su radili i kako su rešavali uočene manjkavosti, mi ćemo se vrteti u krug, a izborni problemi će se samo usložnjavati”, navodi Nedeljkov.
U ovom trenutku za nas deluju nezamisliva rešenja koja se sprovode u svetu, sa ciljem da se omoguće slobodni i fer izbori.
“Da li znate ko je u Francuskoj saopštio rezultate izbora ili izlaznost tokom dana glasanja? Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe je MUP Francuske u predizbornoj kampanji bilo zaduženo, recimo, za štampanje letaka i plakata, koji su svi istog formata, bez isticanja nacionalnih simbola ili francuske trobojke. Uveden je red u taj segment komunikacije stranaka i birača. Zato ne može da se desi da građanin dođe u nedoumicu da li mu se Makron obraća kao predsednik države ili stranke. A vi recimo imate u predizbornoj kampanji u Srbiji aktiviste vladajućih stranaka u uniformamma sa zastavom i grbom Srbije, koje vrlo podsećaju na one koje nosi komunalna milicija. To su samo ilustrativni primeri koji govore da se neko u Francuskoj decenijama, sistemski, bavio da izborni proces dovede na taj nivo da svi politički akteri imaju što ravnopravnije uslove, da građani mogu slobodno i informisano da donose odluku za koga će glasati. I siguran sam da imaju još puno stvari koje mogu da unapređuju…”, zaključuje Nedeljkov.
BONUS VIDEO: Glasanje bez kraja – Do kada će trajati izbori
Pratite nas i na društvenim mrežama:
