1
Ponedeljak, 27. februar, nedeljama unazad predstavljan je kao Dan D za Beograd i Prištinu, a uoči sastanka srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu, bilo je i poruka iz EU u kojima se spominju sankcije. U slučaju da jedna strana ne prihvati nemačko-francuski plan za Kosovo. Kad je reč o mogućim “kaznenim merama”, sagovornici lista “Nova” kažu da njihov spisak nije dugačak, ali se može smatrati vrlo efikasnim. Od smene vlasti, do zavrtanja slavina na evropskim fondovima…
Iako su iz Evropske unije sporadično stizale izjave da niko pred Beograd i Prištinu neće postavljati ultimatum i pretnje, izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon rekla je nešto sasvim drugačije. U intervjuu za Albanijan post fon Kramon je kazala da premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobro znaju da će strana koja odbije francusko-nemački sporazum ili strana koja nije konstruktivna biti sve više međunarodno izolovana i da će biti okrivljena za neuspeh.
Nešto slično rekao je i sam Vučić posle sastanka sa evropskom petorkom u januaru.
“Došla je petroka i na tom sastanku druga rečenica koja mi je saopštena je da ako ne prihvatite plan, suočićete se sa prekidom procesa evropskih integracija, povlačenjem investicija, sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koja će naneti veliku štetu Srbiji’“, rekao je tada Vučić.
Mišljenja o tome kakve bismo sankcije mogli očekivati se razlikuju.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević za novine “Nova” kaže da je nemačko-francuski plan načelno prihvaćen, kao osnova za dalji dijalog Beograda i Prištine, ali da od sastanka Vučić – Kurti nije trebalo očekivati da to bude dan preseka, u stilu “uzmi ili ostavi”.
“Ako bismo govorili o mehanizmima koje EU ima, a koje bi mogla da iskoristi protiv Srbije u slučaju da odbije evropski plan, prva moguća sankcija jeste zastoj u pristupnim pregovorima Srbije. To u načelu i sad imamo, ali sad bi moglo biti i formalizovano. Da nam kažu da nema otvaranja klastera, sve dok ne prihvatimo plan. Dalje, mogu da dovedu pod znak pitanja neka agažovanja vezana za finansiranje, ali bi prethodno svi sporazumi morali da se revidiraju, EU bi morala da donese političku odluku kojom se to predviđa. Na posletku i da nas skinu sa liste za neke projekte i pomoć EU, recimo oko snabdevanja naftom, gasom…”, navodi Milivojević.
Politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu za Novu kaže da bi se na Beograd i Prištinu u slučaju da odbiju plan išlo različitim mehanizmima.
“Ne verujem da bi se protiv Prištine išlo izolacijom, mislim da bi kazna bila smena vlasti. EU I SAD su to u stanju da urade i to vrlo brzo, a naredna vlast bi sasvim sigurno bila poslušna. Što se Srbije tiče, mislim da im to ne bi pošlo za rukom, ne mogu tako lako da promene vlast u Beogradu, pa bi se onda mogao očekivati neki vid sankcija. A s obzirom na to da je Srbija sada okružena zemljama EU i NATO sa svih strana, to bi je stavilo u vrlo nezgodnu situaciju. Možda i lošiju nego u Miloševićevo vreme”, zaključuje Spahiu.
U non-pejperu koji je nedavno objavio Albanian post istaknuto je da je Kosovo slobodno da ne osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom i može u potpunosti da se povuče iz Sporazuma iz 2013, ali tada mora da “snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuća. A to bi, na primer, mogli biti slobodno kretanje, pozivni broj Kosova +383, integracija severnog dela, kontrola dva administrativna prelaza sa Srbijom…
Što se Srbije tiče, navodi se da ne bi mogla da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir.
BONUS VIDEO: Izjava Kristofera Hila povodom sastanka Kurtija i Vučića u Briselu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
