„Politika je sve, a unutar toga svega postoje projekti, ljudi koji planiraju budućnost, patriotizam i empatija… Ali, nažalost toga ovde najmanje imamo“, primetio je komunikolog Voja Žanetić gostujući u podcastu Snaga uma kod Miljane Nešković na Nova.rs i govoreći na temu uzroka dubokih podela u društvu, koje definišu današnjicu. Kako je istakao, stanje u društvu najviše zavisi od infrastrukture, jer „ne lupaju ljudi izloge da kradu patike svaki dan“, nego samo kada se desi neki protest, pa je sve već polupano, što znači da oni mogu da iskoriste trenutak da ukradu patike kad su već tu.
„To se odnosi na ljudsku prirodu, ljude i neregulisanost. Imamo tri decenije organizovane kleptokratije. Možda i više, ako bismo uzeli da vidimo koliko se ljudi od 1945. na ovamo uselilo u tuđe kuće, koliko je ljudi bilo na dobrim položajima jer im je neko bio u nekoj jedinici, a neko drugi nije… I tako dalje. Ja sam predlagao da se promeni himna Srbije i da se uvede stih – Šta ga boli? Bože pravde, šta ga boli? Imate odjednom nekog čoveka koji se nasabrao nekog kapitala, a komentar je – ma šta ga boli? To je taj gubitaj zajedništva“, objasnio je Žanetić i istakao da gubitak zajedništva nije problem samo kod nas, ali da je važan uzrok polarizacije koja nam se dešava.
„Gubitak zajedništva se video na Bregzitu, vidi se u Američkim svađama, među oligarsima u Rusiji. Ta ideja o tome da ne postoji zajedničko je problematična. A posebno kad je prebacimo na kontekst da ne postoji zajedničko u okviru generacija. Mi trošimo ove resurse ovde kao da niko posle nas neće postojati, kao da nećemo imati unuke, ništa. Nema čak ni ideje da se svet pravi za one koji dolaze posle nas. Jok bre, svet postoji sad za mene ovde. Drpaj! Uzimaj! I opet je to posledica činjenice da živimo u svetu u kom je jako teško biti fokusiran na te činjenice. Živite u konzumerizmu, koji je sam po sebi društveno uređenje bazirano na potrošaču, a ne na građaninu. Živite u medijskog ekspanziji koja vam svaki čas šalje nekoga ko hoće da kaže i saopštava…“, objasnio je Žanetić i osvrnuo se na sve informacije koje dolaze svakodnevno do nas ne samo putem zvaničnih medija, već i preko društvenih mreža, raznih aplikacija i ostalih kanala što je ocenio kao komunikacijsku pohlepu, usled koje nismo u stanju, od svih ometanja, da se fokusiramo na to šta će biti sa našim unicima.
Žanetić se osvrnuo na dominantnu podelu našeg društva, na takozvanu Prvu i Drugu Srbiju, koju je objasnio kao posledicu višedecenijskog kaskanja u mestu:
„Infrastruktura je da smo uvek ili mi ili oni. Moja je teorija da ovde vlada Državna partija Srbije već pedeset godina, samo se menja njen sastav. Nisu ovi oni, nego su drugi. Nismo izašli iz jednopartijskog sistema, imamo dodatne partije koje služe kao ukras, kao onaj čamac na jahti koji nikad niko neće upotrebiti, niti znaš čemu služi. To su sve pitanja na koja nismo odgovarali jer se dvadeset godina bavimo, i više, nečim što ja zovem ostavinska rasprava Osme sedmice. Imamo društvo koje je zasnovano na podeli komunističke partije od pre trideset godina, gde su jedni nacionalniji, a drugi su antinacionalniji. Ekonomijom se baš i ne bave, sem što neke pare trpaju u svoje džepove. Obrazovanjem se ne bave zato, sem što tu neke firme proizvode neke udžbenike pa tu bude neka provizijica… Mi se u stvari u toj podeli društva na prvu i drugu Srbiju i dalje bavimo raspadom Saveza komunista, suštinski. I zato se nismo pomerili ni milimetar u suštinskom smislu. Imamo svašta nešto novo, te puteve, pa taj i voz, svašta je tu nešto novo. Ali kad pogledaš tu šasiju na kojoj ovo leži, taj društveni i ideološki osnov na kom počiva ovo društvo, to je jedna limarski zakrpljena socijalistička Srbija“, primetio je Voja Žanetić i osvrnuo se na posledice korupcije koje su na neki način deo našeg sistema, u kom ništa više ne uspeva.
„Mi smo jedno bušno, korumpirano sito, na kom nema pčela, jer ne može. Kažete – obrazovanje, a ko proizvodi udžbenike? Strane kompanije. Kažete – voda, a ko drži vodu u Srbiji, sem vodovoda? Dok se i to ne proda. Kažete – putevi. Ko ih je gradio? Ko ih je finansirao? Čiji su radnici to radili i koliko ćemo godina još da ih otplaćujemo? Mi imamo taj estradni nacionalizam. Tako izađeš na televiziju, pa pljuješ po nekim amerikancima, nemcima… Imaš i estradni građanizam. Tu uzmeš i pljuješ po Rusima. Od te silne estrade, od toga da se i patriotizam televiziovao i postao neka vrsta rijalitija, ti nemaš realni patriotizam. Koji je zasnovan na empatiji sa generacijama i ljudima oko tebe, solidarnosti sa generacijama posle tebe… A zašto? Zato što je infrastruktura – ili mi ili oni.“, rekao je Žanetić u novoj epizodi podcasta Snaga uma i zaključio da bi nama sada trebala neka vrsta asketske sekte državnih funkcionera posvećenih dovođenju stvari u red, koju mi sada nemamo.
BONUS VIDEO: Pogledajte podcast „Sanga uma“ sa Vojom Žanetićem
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare