0
Odnosi Nemačke i Vučića u ovoj godini bili su veoma zaoštreni, domaći spoljnopolitički analitičari ocenjivali su kao najgore u poslednjih 10 godina. Dok je nemačkim medijima česta tema tokom cele godine bio upravo Vučić, on se hvalio “Švabom” u svom kabinetu. Međutim, izgleda da ni izvesni Jorg Heskens nije uspeo da pomiri nekadašnje najbolje partnera, a ni da izdejstvuje blaže kritike na račun održanih izbora u Srbiji.
Da su odnosi “zahladnili” između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačkih vlasti pohvalio se lično Vučić još u julu.
“Ja imam u svom kabinetu imam Jorga Heskensa, Švabu, baš Švabu iz Švabije i on je izvanredan u privlačenju investicija i zajedno sa Cicmilom i sa mnogim drugima odlično obavljaju posao. Ali on takođe radi i za nemačku Vladu, on je ta spona sa nemačkom Vladom i odlično to radimo. E sad, veliki je jaz, posebno taj odnos ministarstva spoljnih poslova Nemačke prema nama”, rekao je predsednik Srbije.
Međutim, reklo bi se da je spona zakazala kada je reč upravo o Ministarki spoljnih poslova Nemačke Analeni Berbok, koja je bila u Srbiji pre više od godinu dana. Tom prilikom jasno je stavila do znanja Vučiću da se od njega očekuje uvođenje sankcija Rusiji, ali važna tema sastanka bila je i vladavina prava.
Uoči ovogodišnjih izbora u Srbiji Berbok je poručila “pažljivo gledamo”.
I bi tako. Pažljivo su ispratili, posebno izborni dan, a ocene tih izbora nisu baš najviše, kako bi voleo “najbolji student prava”. Umesto čestitki na račun ubedljive i apsolutne pobede kako je Vučić naziva, stigle su kritike od čitave vladajuće koalicije u Nemačkoj.
Pre svih oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke na zvaničnom “X” nalogu.
“Srbija je glasala, ali OEBS i ODIHR prijavljuju zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje birača i slučajeve kupovine glasova. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“, rekli su iz ovog Ministarstva.
Oštriji su bile Socijaldemokrate kancelara Nemačke, Olafa Šolca, koji su rekli da je potrebno sprovesti istragu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
“Krađa glasova, mito i korupcija ne sme biti dozvoljena u demokratskom svetu. Srbi zaslužuju pravdu i demokratiju, ne lažne izborne procese sa nasiljem i polarizacijom”, ukazale su socijaldemokrate.
Zbog izbornih neregularnosti najoštriji bio je Tomas Hakre iz Stranke slobodnih demokrata Nemačke (FDP), koji je poručio da bi bilo moguće razmatriti stav o pristupnim pregovorima Srbije u EU.
“Ako se tvrdnje nastave potkrepljivati, EU bi bilo dobro savetovati da konačno ispita svoj odnos sa Srbijom i razmotri ozbiljne posledice u pogledu pristupnih pregovora“, naglasio je Haker u saopštenju.
U piku loših odnosa, Bratislav Gašić, ministar policije u tehničkom mandatu optužio je Nemačku da štiti ubicu Olivera Ivanovića.
„Mi tačno znamo ko je ubica. Imamo snimak sa aerodroma u Tirani, imamo slike iz Prištine, imamo slike kada je ulazio u stan“, rekao je Gašić i dodao da je „slučaj rešen na način kako to profesionalci rade“, ali i da nisu dobili satelitske snimke sa mesta događaja koje su tražili od međunarodnih partnera, uz obrazloženje „da je bila magla“.
Zatim je kazao i da se ubica Olivera Ivanovića nalazi „pod zaštitom“ nemačkih organa, te da Berlin ne dostavlja tražene podatke Srbiji.
Usledio je momentalni demanti i nemačke ambasade u Beogradu, ali i Vlade Nemačke koja je u odbacila „insinuacije“ srpskog ministra. Berlin je zatražio hitno objašnjenje od srpskih vlasti.
Tim povodom Viola fon Kramon rekla je da će Gašićeve optužbe zaoštriti bilateralne odnose Nemačke i Srbije.
“Nećemo dozvoliti da nas okrive za nešto što nema veze sa istinom. Kao stalni izvestilac za Kosovo, pratim situaciju i tamo i u Srbiji i to je za mene nešto što zahteva objašnjenje. To će biti na mom dnevnom redu prvi put kada se vratim u Beograd”, rekla je fon Kramon tada za naš portal.
Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put kaže za portal Nova.rs da je Nemačka iz 2012. ili 2016. godine nije ista kao danas i da suštinsku razliku pravi politika Zelenih koji su deo sadašnje, vladajuće nomenklature.
„Vlade demohrišćana su videle stabilnost i ekonomsku saradnju sa Srbijom kao prioritete. Rešavanje kosovskog pitanja uz što manji rizik je takođe imalo visoku važnost. Dok je sadašnja vlast i prevashodno Zeleni pokazali kao dosta manje zainteresovani za stabilnost po svaku cenu ili ekonomske odnose, koliko za unutrašnja pitanja u Srbiji, vrednosni aspekt i spoljnu politiku Srbije. Sa početkom rata u Ukrajini, pitanje spoljne politike Beograda postalo je još kontroverznija tema za Berlin, a primetno je da se u kosovskoj strani vidi pouzdaniji partner po pitanju spoljne politike od Srbije“, objašnjava Milić.
Poslanik u Bundestagu, Josip Juratović, rakao je u intervjuu za portal Nova.rs da budućna saradnja Nemačke sa aktuelnim režimom u Srbiji nije moguća.
“Nemacka je pouzdan partner Srbije ali sa ovakvom političkom postavom dalje surađivati je ne samo od strane Nemačke već Evrope i sveta više gotovo pa nemoguće. Međunarodna zajednica želi jaku i politički stabilnu Srbiju i to je moguće samo na temeljima demokratskih vrednosti koje su u Srbiji vidno narušene” zaključuje Juratović.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare