6
I dok zvanična kampanja još nije počela kako za političke organizacije koje izlaze tako ni za one koji bojkotuju izbore, nameće se pitanje šta će ovog puta biti osnovna tema predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je krajem prošle godine sa premijerkom Anom Brnabić najavio plan preporoda Srbije do 2025. godine. Zna se – ekonomija: bolji život, veće plate, zapošljavanje, investicije...
Politički analitičar Dušan Spasojević kaže za Nova.rs da nema dileme da će ekonomska priča biti glavna u kampanji.
„Na kraju krajeva to je za vlast i najbezbednija tema, tako da ne verujem da će odustati od plana ‘Srbija 2025′“, kaže Spasojević.
Na pitanje u kojoj meri će ta priča „piti vodu“ kod glasača, Spasojević kaže da misli da će verovati bar još neko vreme i da sigurno u ovoj kampanji naprednjaci neće imati problema da „prodaju“ svoju verziju budućnosti Srbije.
„Mi konstantno očekujemo da dođe na naplatu ekonomska kriza. Ako gledate medije iz 2016. godine, tad se tvrdilo da se ide na izbore i da će 2017. godina biti paklena, pa se to nije desilo. Naravno, sad je problem veći, teže ga je ignorisati, ali mi se čini da što se tiče kampanje, pa čak ako ona bude i u septembru, neće biti nikakvih problema delom zato što su mediji pod kontrolom, delom zato što naprosto ima rezervi, uzeće zajmove i pokriće se bar još neko vreme“, objasnio je za Nova.rs Spasojević.
Ipak, ekonomista iz Beograda Ljubomir Madžar za naš portal kaže da su Vučićeva obećanja u okviru programa „Srbija 2025“ utopija.
„Taj program nije bio realan niti je bio analitički zasnovan ni pre korone, to je bio spisak nekakvih, ne mogu to da nazovem ni željama, već spisak fantazija koje nikakve naučne osnove nije imao“, rekao je Madžar za Nova.rs.
On dodaje da tek sada kad se desila korona pogotovu nema nikakvog smisla ozbiljno uzimati tu utopijsku sliku koju je Vučić naslikao očigledno vođen, kako ekonomista kaže, političkim motivima i znajući da ima dovoljno naivnih ljudi u zemlji Srbiji koji će u to dobrim delom i poverovati.
„Dakle, to je program koji nije valjao ni u trenutku kada je lansiran a koji su potonji događaji totalno demantovali“, ističe Madžar.
Sa ekonomistom je saglasan i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NiN Milan Ćulibrk koji očekuje da će plate u Srbiji do 2025. godine biti 900 evra sa rastom od 6 do 7 odsto u međuvremenu, što je načelno i plan Vučića i Brnabić.
„Samo da zaboravimo na koronu i da prođe ova godina jer je pandemija razlog koji sada može da opravda sve. Većini ekonomista je definitivno bilo jasno da taj program je na jako dugom štapu jer rast od 80 odsto uz rast domaćeg bruto proizvoda od jedno 25 odsto u najboljem mogućem slučaju da nije bilo nikakve krize u međuvremenu je nemoguć, tako da će korona biti krivac za projekcije koje inače i nisu bile realne i nisu se mogle ostvariti“, ocenio je Ćulibrk za Nova.rs.
Madžar: Nikada nije bilo ovako neizvesno
Madžar na pitanje da li će biti otpuštanja radnika i šta možemo očekivati u narednom periodu, on navodi da ništa precizno ne možemo predvideti sem što možemo zaključiti da će se situacija pogoršavati i dalje, a ne znamo koliko će trajati taj period pogoršavanja.
„Ništa preciznije ne možemo reći jer ne znamo koliko će ova pošast, korona potrajati. Nezavisno od drugog talasa, ni sada ne znamo koliko će prvi trajati a da ne spominjemo i eventualnu pojavu trećeg. Nikada nije bila ovako neizvesna situacija kao što je sada, tako da nekakve prognoze nisu moguće mada znam i da su svetska banka i MMF davali prognoze i da postoje nekakva uverenja da će Srbija najmanje stradati u smislu opadanja BDP, ali ja u to uopšte ne verujem“, objašnjava Madžar.
Prema njegovom mišljenju, kada je o subvencijama i investicijama reč i tu možemo da vidimo kako stvari stoje jer za izgradnju nove fabrike čokolada pojedinačna subvencija po jednom radnom mestu je bila 120.000 evra dok je drugu fabriku koja je dobila subvenciju takođe za 100 radnika prosečna subvencija je 140.000 evra iz državne kase za jedno radno mesto.
„Pod tim uslovima, naravno da će biti investicija, samo je pitanje kakve ćemo mi koristi imati od takvih investicija. Sad je sve neizvesno zato što se ne zna da li će biti drugog talasa zdravstvene krize. Cela Evropa, Nemačka planira pad od 7,5, Italija od 9 odsto svog BDP a Srbija četvrtinu izvozi što znači – svaki četvrti evro od izvoza ostvaruje izvozom u Nemačku i Italiju, a ako oni smanje svoju proizvodnju, i njima će biti potrebno manje robe, manje delova za njihove fabrike a ne možemo mi da rastemo ako oni padaju“, kaže glodur NiN.
On ne vidi način da u ovoj godini dođe do povećanja plata i penzija. Naprotiv, kako kaže, plaši se da može biti i smanjenja i na neki način i otpuštanja jer pitanje je šta će biti nakon ova tri meseca kada je država obezbedila minimalne zarade za milion i nešto radnika.
„Pitanje je šta će biti sa tim firmama kad ne bude te pomoći države. Ne vidim da se na domaćoj tražnji može tretirati bilo kakav rast a bez povećanja izvoza, ne vidim kako to mi možemo biti jedini u Evropi koji će imati privredni rast“, kazao je Ćulibrk.
Da li će nastaviti sa idejom da našu zemlju učini boljim mestom za život posle pandemije koronavirusa, kako je ranije izjavila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavljujući da će u projekte biti uložene nešto manje od 14 milijardi evra, ne znamo jer odgovor nismo dobili iz njenog kabineta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare