Najgori smo u Evropi na novoj važnoj listi, a za Vučića smo „ekonomski tigar“

Srbija kao ekonomski tigar, kako predsednik Aleksandar Vučić uporno tvrdi, zauzela je još jedno neslavno prvo mesto u Evropi. Naime, prema podacima Eurostata, kancelarije EU zadužene za statistiku, Srbija je za godinu dana zabeležila najveći rast cene hrane u Evropi. Za to ima više razloga, a jedan od glavnih je slaba ekonomija Srbije, koja ne može da ublaži taj udar poskupljenja. Razvijena Evropa to rešava ogromnim subvencijama.

Kada se uporede cene hrane u Srbiji u januaru 2021. godine sa cenama iz istog meseca ove godine, dođe se do podatka da je u Srbiji za godinu dana hrana poskupela za 14, 5 odsto. To je zvaničan podatak koji je objavio Eurostat.

Koliko građani Srbije plaćaju skuplje hranu u odnosu na zemlje članice EU, možda najbolje govori podatak da je prosečan rast cena hrane u EU manji od pet odsto, odnosno 4,9.

Poskupljenje hrane januar ’21/januar ’22

ZEMLJA                         RAST CENA %
Srbija                                   14,5
Litvanija                              12,8
Bugarska                             11,1
Mađarska                            10,9
Hrvatska                              10,2
Makedonija                          9,6
Estonija                                9,2
Grčka                                   5,5
Austrija                                5,0
Nemačka                            4,9
Slovenija                             4,7
Italija                                   3,9

Izvor: Eurostat

Ako se pogleda tabela, Srbija je na čelu sa poskupljenjem od 14,5 odsto. Odmah iza nas je Litvanija. U ovoj zemlji je, recimo, u istom periodu hrana poskupela za 12,8 odsto, sledi Bugarska sa 11,1, Mađarska sa 10,9 odsto, Hrvatska sa poskupljenjem od 10,2 odsto, a zatim severna Makedonija sa 9,6 i Estonija sa 9,2 odsto.

S druge strane, recimo u Italiji, Sloveniji, Austriji, Grčkoj i Nemačkoj hrana je poskupela za godinu dana od 3,9 do 5,5 odsto.

Da može i drugačije, pokazuju primeri Norveške i Švajcarske. U ovim zemljama je zabeležen pad cena hrane. Tako je, recimo, u Norveškoj pojeftinila za jedan odsto, a u Švajcarskoj 1,5 odsto.

Zemlje u kojima je hrana pojeftinila

Norveška – 1,0
Švajcarska – 1,5

Izvor: Eurostat

Profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović za list „Nova“ objašnjava zašto je u Srbiji zabeležen najveći rast cene hrane za godinu dana.

Glavni razlog je, kako kaže, slaba ekonomija s jedne strane i velike subvencije koje zapadna Evropa daje.

– Nije baš za poređenje, jer zemlje EU imaju ogromne subvencje, u velikom procentu izdvajaju novac iz budžeta. To kod nas nije slučaj – objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da su svi štampali više novca, i razvijena Evropa kao i Srbija.

– Aleksandar Vučić je možda štampao više zbog izbora, ali su svi pribegli istom. Razlika je u tome što su zapadne ekonomije jače i one su udar krize ublažile velikim subvencijama. Građani Srbije su s druge strane platili najveću cenu zbog slabe ekonomije koja ne može da ublaži taj udar – objašnjava profesorka Popović.

A sve je krenulo sa uljem od prve polovine prošle godine da bi već u oktobru cena dostigla iznos od 200 dinara. I dok se najviše pričalo o ulju, jer je kod njega zabeležen rast od čak 45 odsto, u Srbiji su počele da rastu cene svih prehrambenih proizvoda. Meso, povrće, voće…
Nekako paralelno sa tim usledila je i energetska kriza i uvoz struje, čija je cena na svetskim berzama otišla u „nebesa“.

Reakcija države je bilo zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica.

Prva odluka Vlade je doneta na samom kraju novembra.

Tako je ograničena cena kristal šećera, brašna, ulja, svinjskog buta i mleka sa 2,8 procenata mlečne masti.

Uredba je važila 60 dana.

Po isteku,Vlada Srbije donela je novu krajem januara, tako da će cene ovih proizvoda ostati na istom nivou do kraja aprila. Taman do posle izbora.

Istovremeno sa intervencijom oko koštanja osnovnih životnih namirnica, Vlada je reagovala i na tržištu naftnih derivata. Tako je cena goriva od 95 oktana ograničena na 171 dinar.

Ovakav potez vlasti mnogi ekonomisti su negativno ocenili. Za jedne je to mera iz praistorije, a za druge populistički mehanizam kontrole.

Ovo je i put do stvaranja nestašica, iako to mnogo efikasnije čini sam predsednik svojim paničnim izjavama u kojima građane uverava da Srbija svega ima. Ulja, brašna, graška, goriva…

Nije prošlo ni 24 sata nakon te njegove izjave, a radnje su ostale upravo bez tih proizvoda.

Da li zbog straha ili nepoverenja, ili zbog oboje.

Bonus video:  Vućić se zbog rata u Ukrajini svaki dan moli Bogu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram