5
Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin sastaće se sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Vladivostoku, i to svega par dana nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona u Srbiji kada je, između ostalog, zaključena i kupovina “rafala”, francuskih borbenih aviona. Ovo je još jedan pokazatelj da Beograd nastavlja politiku balansiranja između Istoka i Zapada, ali otvara se pitanje koliko će Vulinova poseta uticati na naš odnos sa najmoćnijim evropskim državama.
Nekoliko je spornih tačaka kada je reč o održavanju bliskih odnosa sa Rusijom – naime, Vučić je nedavno izjavio da sa Putinom nije razgovarao dve i po godine, i da Srbija u tom smislu nije na dve strane, već da je na putu ka EU, ali da ima tradicionalno dobre veze sa Rusijom.
PROČITAJTE JOŠ....
5
2
76
Ipak, Aleksandar Vulin, jedan od najbližih Vučićevih saradnika, ministar u nekoliko njegovih vlada i nekadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije, sutra će se sastati sa Putinom na Istočnom ekonomskom forumu. Pritom, njegov odlazak dešava se neposredno nakon kupovine 12 borbenih aviona “rafal” od Francuza, koja je svakako uticala na percepciju Srbije u očima zapada.
Aleksandra Vulina su tokom njegove političke karijere pratile silne afere. Međutim, iako su američke vlasti uvele sankcije protiv njega i to zbog umešanosti u međunarodni kriminal, ilegalne operacije povezane sa narkoticima, korupciju i širenje ruskog uticaja na Balkanu, on je vraćen u Vladu kao potpredsednik bez jasnog resora.
Isto tako, skoro je bio ponovo u centru pažnje javnosti zbog slučaja “Severina”, jer je priznao da je pravio spiskove nepodobnih i tim nastupom potvrdio da je, bez obzira na silne afere koje ga prate, jedan od ključnih ljudi režima Aleksandra Vučića.
Sa druge strane, Vučić ugošćava visoke strane zvaničnike sa Zapada, kupuje vojnu opremu i šalje oružje za Ukrajinu. Time ostavlja dojam široj javnosti da sarađuje sa Zapadom po maltene svakom pitanju.
Prema mišljenju Jelice Kurjak, bivše ambasadorke Srbije u Rusiji, Aleksandar Vulin predstavlja neku vrstu “transmisije, tačnije veze između Rusije i Srbije”, a njegov susret sa Putinom vidi kao potrebu srpskog rukovodstva da održava ravnotežu između zvanične Moskve i Zapada.
“Odnos sa Rusijom nikada nije dovođen u pitanje, ali za razliku od prvog perioda otkako je SNS na vlasti u kojem je uglavnom predsednik išao na sastanke u Rusiju, sada je za to određen Vulin. Mislim da naše rukovodstvo želi da održava tu ravnotežu između Istoka i Zapada, koja inače u ovom trenutku nije u odnosu 50-50, već je mnogo više na stranu EU. Međutim, nije poznato da postoji neka zabrinutost po pitanju slabljenja odnosa Srbije i Rusije. Smatram da Rusija makar za sada mirno posmatra i analizira”, rekla je Kurjak za Novu.rs.
Ona je naglasila da, iako ne može stopostotno da tvrdi da je Zapad promenio svoj stav po pitanju odnosa Srbije i Rusije, ipak vidi određene promene u načinu obraćanja našoj državi.
“Umesto da traži od Srbije da donese određene odluke, kao što su u prethodnom periodu zahtevane sankcije Rusiji i druge mere kao obaveze svake države koja kani da uđe u EU, sada Zapad to ne radi toliko agresivno i učestalo. Mislim da je srpsko rukovodstvo u dosluhu sa Zapadom napravilo nekakvu ravnotežu da je Srbija odradila neke druge poslove koje su u ovom trenutku zadovoljile Zapad, ali isto tako mislim da je Srbija sada otvorila vrata Nemačkoj i Francuskoj, i to za realizaciju onih momenata koji znače produžetak saradnje sa EU”, kazala je ona i dalje navela:
“Sada mi imamo na delu da u poslednjih par meseci postoje vrlo izrazite poteze koji nam govore da Srbija menja svoju orijentaciju. Međutim, veliko je pitanje kako će to biti u praksi, ali svakako dolazak nemačkog kancelara Šolca i predsednika Makrona daju veliku težini upravo jednoj takvoj orijentaciji koja, po meni, bi trebalo da podrazumeva i ozbiljnost naše orijentacije na delu i zahtev da se to i kapitalizuje, što i ugovori i memorandumi govore o tome”.
Podsetimo, tri svetska lidera su u kratkom roku posetila Srbiju. Naime, prvo je u maju dolazio kineski predsednik Si Đinping, a zatim je u julu u Beogradu bio nemački kancelar Olaf Šolc. Na kraju, prošle nedelje dolazio je i Makron.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare