0
Bila je 2016. godina kad je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić u više navrata obećavao građanima Srbije da se neće kandidovati na predsedničkim izborima i da neće biti ni predsednik. Godinu dana kasnije Vučić je postao šef države. Sad, na isteku drugog mandata kad ga zakon sprečava da se ponovo kandiduje na tu funkciju, kaže da mu ne pada na pamet da menja Ustav. Dok se postavlja pitanje može li se Vučiću verovati, sagovornici RTS kažu da predsednik ima mnogo većih problema od razmišljanja o trećem mandatu.
Usred haosa koji u Srbiji traje mesecima, a koji je poslednjih dana kulminirao, predsednik države Aleksandar Vučić odlučio je da govori o svojoj funkciji.
Vučić je izjavio je da će izbori biti raspisani pre zakonskog roka, te da on ne može ponovo da se kandiduje za predsednika i da mu na „pamet ne pada“ da menja Ustav Srbije da bi to mogao.
„Da li ću da pomognem nekome i borim za to da oni za koje mislim da mogu da vode Srbiju u budućnost ostvare uspeh na izborima to ću svakako da učinim, a s koje pozicije u ovom trenutku niti je tema, niti bih mogao to i sam da izgovorim“, rekao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare s austrijskim kancelarom Kristijanom Štokerom u Palati Srbija.
Vučić je rekao da, „na sreću“, za raspisivanje izbora nisu nadležni „ni austrijski novinari, ni blokaderi“, već institucije Srbije i one će u skladu sa Ustavom i zakonima raspisati izbore, verovatno pre zakonskog roka. Na izborima će se videti „šta će narod da kaže i ko će da pobedi“.
Ova Vučićeva izjava, međutim, neodoljivo podseća na one koje je davao 2016. godine, obavljajući tada premijersku funkciju.
„Ne pada mi na pamet da budem predsednik Srbije. Neću da izlazim na predsedničke izbore. Meni je narod dao poverenje da budem predsednik vlade“, izjavio je Vučić u aprilu 2016.
Ponovio je svoje obećanje i julu iste godine.
„Ipak, zarad građana Srbije, ponoviću po hiljaditi put: ne pada mi na pamet da se kandidujem na predsedničkim izborima i svakako neću biti predsednik Srbije“.
Od ove izjave prošlo je tačno godinu dana, kada je Aleksandar Vučić nakon isteka petogodišnjeg mandata Tomislava Nikolića postao novi predsednik Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
3
Sad se postavlja pitanje, može li se Aleksandru Vučiću verovati i da li su bilo kakve ustavne malverzacije moguće u kriznoj situaciji u kojoj se Srbije nalazi.
Psiholog i bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać kaže za Nova.rs da se Vučiću ne može verovati, jer se pravi da neko obećanje nije ni dao.
„Kao čovek i građanin nemam nikakvo poverenje u njegove izjave. Da li će menjati ili neće menjati Ustav, pa on još uvek ima većinu u parlamentu, ali za promenu Ustava mu je, mislim, nedovoljna prosta većina“, kaže Korać.
Dodaje da Vučić sad ima mnogo većih problema od toga da sebi obezbedi treći predsednički mandat.
„On može ponovo sebe da izabere za premijera, ali mislim da on isključivo razmišlja kako da sačuva vlast. Odlično zna da nema natpolovičnu podršku građana i zato ne da izbore. On ima samo jednu misao u glavi, a to je kako da preživi proteste. Režim postaje sve agresiviniji i zastrašujuće je sve što može da se vidi na ulicama“, kaže Korać.
Sagovornik Nova.rs podvlači da Vučić misli da se protesti krenuli da jenjavaju, pa je odlučio da pokrene nasilje.
„Međutim, mislim da je jako pogrešio da će podstaći nove proteste. Nema više straha, on rizikuje da dođe do nekih gadnih stvari na ulicama Srbije. Kad imate toliko gnevnih ljudi i poilicije… Za mene je zapanjujuće da su se pojavile „kobre“, poslednje što mu je ostalo da uradi je da uvede vanredno stanje“, zaključuje Korać.
Iako tvrdi da Ustav neće menjati zbog predsedničke fukcnije, promenu najvećeg pravnog akta, predsednik Srbije najavio je nedavno iz Praga.
„Postoje zakonski načini da se borimo, makar nas naterali da menjamo Ustav. I tada ćemo sve promeniti, to je zakonska obaveza kada se menja Ustav“, precizirao je Vučić.
Inače, Ustav Srbije može se menjati predlogom najmanje jedne trećine poslanika, predsednika Republike ili Vlade. Predlog mora da podrži dvotrećinska većina svih poslanika kako bi se pristupilo izradi akta o promeni. Akt se zatim ponovo usvaja dvotrećinskom većinom, a ako se menjaju Preambula, osnovna načela, ljudska prava ili odredbe o Kosovu i Metohiji, obavezan je referendum.