Predsednik Srbije Aleksandar Vučić očito još nije uspeo da se iskupi penzionerima za četvorogodišnje umanjenje penzija, pa im država svako malo uplaćuje i deli neku pomoć. Kako je najavljeno, njima će do kraja godine na račun leći ukupno 110 evra, a Vučić je danas obelodanio da će dobiti na poklon i mineral cink, vitamine C i D3. Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, navodi za Nova.rs da je država nekim penzionerima uzela i nekoliko hiljada evra, da im na ovaj način ne može vratiti ni dva do tri odsto onog što im je uzeto, te da su pomoć i pokloni penzionerima deo jedne populističke politike, koji se uvek dele nekako pred izbore.
Aleksandar Vučić predstavio je danas, na svom instagram profilu, uzorak kese sa sadržajem onoga što treba penzioneri da dobiju u narednom periodu kao poklon od države.
On je rekao da je reč o “malom znaku pažnje”, jer su „mnogo toga uradili i ostavili novim generacijama“.
“Dragi penzioneri ovo je prvi uzorak kese sa sadržajem onoga što treba da dobijete. Kada dobijete poklon od vaše države, to je zato što ste mnogo toga uradili, izgradili, što smo mi nasledili. U toj kesi su mineral-cink, vitamin D3, C vitamin. Svi dobri vitamini i minerali za jačanje imuniteta i organizma”, objasnio je Vučić u video poruci.
Predsednik države je (naravno) iskoristio priliku i podsetio da će penzioneri dobiti dva puta po 30 evra (kao i ostali građani), kao i da će im biti uplaćeno i dodatnih 50 evra, što je planirano za novembar mesec.
Najavu nove pomoći države penzionerima Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, vidi kao ponavljanje iste greške. On za naš portal podseća da su ekonomisti i prošle godine upozoravali da nije bila dobra odluka da se svima podeli po 100 evra, bez obzira na njihov materijalni status i standard.
“I prošle i ove godine je to urađeno kao deo i predizborne kampanje, jer se pokazalo da ti ekonomski efekti na koje se vlada pozivala nisu bili baš tako očigledni i jasni. Samo deo tog novca se zapravo vratio u budžet, a deo novca se nije vratio i neće se ni vratiti. Reč je o našem novcu koji ćemo svi morati da vraćamo sa kamatom”, kaže Ćulibrk.
Zašto je sporan novi „paket pomoći“ penzionerima?
On smatra da je dodatni problem što ćemo i ove godine imati situaciju da će svaki penzioner dobiti 110 evra – i onaj čija je penzija 23.000 dinara ili ispod toga i oni koji imaju više od 1.000 evra mesečnu penziju.
“To sa stanovišta pravde, solidarnosti, ekonomije… kako god, nije dobro rešenje. Na žalost, država ponavlja istu grešku i to radi svesno, zato što će taj novac biti isplaćen, ta poslednja rata, samo par meseci pre predsedničkih i verovatno vanrednih parlamentarnih i redovnih beogradskih izbora. To je zapravo na neki način podmazivanje glasačke mašine, da se i na taj način pokaže kako država vodi računa eto o svim građanima i na taj način dodatno motivše ljude koji se razmišljaju da li bi glasali za stranke koje su sad u vladajućoj koaliciji”, zaključuje Ćulibrk.
Poklon u vidu vitamina i minerala, kako navodi, takođe je sporan, jer mi ne znamo da li je izvršena javna nabavka, od koga su kupljeni svi ti preparati, po kojoj ceni, koliko je to državu koštalo… Ništa od toga mi ne znamo, osim da će tu pomoć dobiti 1,7 miliona penzionera.
“Da bi oni to dobili neko će dobro da zaradi samo na raznošenju tih poklona, jer to podrazumeva 1,7 miliona različitih paketa. Ako pođemo od pretpostavke da raznošenje svakog paketa košta samo 10 ili 20 dinara, pa pomnožite sa 1,7 miliona, pa ćete videti da će to koštati državu verovatno stotine hiljada, možda čak i milion evra”, kaže Ćulibrk.
Penzioneri su primali umanjene penzione čekove pune četiri godine od 2014. do 2018, a za koliko su tačno oštećeni, odnosno koliko im je država kroz fiskalnu konsolidaciju uzela novca, teško je izračunati, jer nisu umanjivane penzije koje su bile ispod proseka.
“Ali onima koji su imali veće penzije, nekima je uzeto i nekoliko hiljda evra, tako da na ovaj način ne može da se vrati ni dva tri odsto od onoga što im je uzeto kroz fiskalnu konsolidaciju.
Na kraju karajeva, ono što je podeljeno svim građanima besplatno, onih 600 miliona evra u prošloj godini, praktično da to nije urađeno, penzije nisu morale ni da se smanjuju, jer je otprilike taj trošak bio mnogo veći nego što se uštedelo na penzijama”, navodi glavni urednik NIN-a.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare