Nisam ja potpisao Briselski sporazum, reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Raškoj i ostavi nas u čudu. Istina, nije, ali je i te kako učestvovao u njegovom sklapanju kao tadašnji prvi potpredsednik Vlade. Taj sporazum nije jedini koji nije Vučić potpisao, a o kojem je zapravo on odlučivao. Na spisku se, između ostalog, nalaze i sporan ugovor o “Beogradu na vodi”, PKB, “Linglong”…
„Nisam ja taj koji je potpisao Briselski sporazum, ali sam ja taj koji nije dozvolio Prištinu u UN. Došao sam ovde lično, jer sam obećao da neću dozvoliti novi pogrom nad Srbima“, rekao je Aleksandar Vučić u Raškoj na sastanku sa Srbima, uplašenim i do srži potresenim događajima sa severa Kosova, hapšenjima kosovske policije i ranjavanjem Srećka Sofronijevića.
I tako je predsednik “oprao ruke” od Brisela, jer potpis je stavio Ivica Dačić, tada premijer Srbije.
Kao da svi patimo od kolektivne amnezije i da smo zaboravili da je I te kako odlučivao o tome šta će Srbija u Briselu potpisati.
„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak“, govorio je Vučić više puta o tome kako su izgledali pregovori u Briselu.
Komentarišući ograđivanje predsednika Srbije, politikolog Cvijetin Milivojević kaže:
Crne liste
Cvijetin Milivojević kaže da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i kritike istog on stavljen na crnu listu Aleksandra Vučića.
– Pored svega toga, nakon Briselskog sporazuma napravljena je crna lista ljudi kojima je zabranjen pristup RTS-u i prorežimskim medijima, kako ne bi kritikovali ono što je potpisano. Među tim osobama sam i ja. Proizveli su nas u državne neprijatelje upravo zbog kritike onoga što je potpisano, a što je van svake pameti – navodi Milivojević.
„Istina, nije Aleksandar Vučić potpisao Briselski sporazum, on se hvali kako je naša delegacija na čelu sa Dačićem htela da potpiše još goru varijantu, ali zahvaljujući njemu koji je spavao na podu i ništa nije jeo, ta gora varijanta je izbegnuta. Pa smo potpisali ovu, koja je ne samo u sukobu sa Ustavom ove zemlje, već i sa zdravim razumom. Ono što je predviđeno Briselskim sporazumom može da uradi samo neko ko je ucenjen ili neko ko pojma nema o državi, niti o međunarodnom pravu. I istina je nije ga Vučić potpisao, on je naterao Ivicu Dačića da to parafira. A to što je neko drugi potpisao, ono što je on naredio zapravo jeste jedan dobar alibi“, kaže Milivojević.
Jer, kad nema potpisa, nema ni odgovornosti.
„Ni na jednom od tih ugovora nema Vučićevog potpisa, a svi znamo da bez njegove inicijative i naređenja ništa u Srbiji ne može da se završi. A potpisa nigde, jer kao predsednik države i ne može to da radi. Jedino je tu Vučić ispoštovao ono što mu nalaže Ustav, pa se na mnogim ekonomskim ugovorima o kojima se često polemiše u javnosti, ne nalazi njegov, već potpis Zorane Mihajlović, Siniše Malog, Ivice Dačića… Tako da u pravnoformalnom smislu, ako se bude pokretalo pitanje odgovornosti, on za sve to kao i za Briselski sporazum može da kaže “ja to nisam potpisao” – objašnjava Cvijetin Milivojević.
Kad smo kod papira i ugovora na kojima nema Vučićevog potpisa, a koji su osnovano kritikovani u javnosti jeste čitav niz poslova koji je sklopljen sa firmama iz Emirata. A svi znamo da predsednik Srbije neretko u javnosti govori o prijateljstvu sa šeikom Bin Zajedom, predstavljajući ga kao velikog investitora i dobročinitelja. Izjava o strateškom partnerstvu, koju je Vučić jedino potpisao, bio je uvod u čitav niz poslova sa kompanijama iz Emirata.
Tu je, pre svega, ugovor o “Beogradu na vodi”, kojim je arapskoj kompaniji “Igl hils” praktično poklonjeno zemljište u centru Beograda. Ugovor je potpisala tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.
Problematična je bila i prodaja Privrednog kombinata Beograd (PKB) ispod svake cene. U igri je ponovo bila firma iz Emirata Al Dahra, a 17. 000 hektara poljoprivrednog zemljišta prodato je po nedopustivo niskoj ceni od 4.700 evra po hektaru. Sama kompanija je u svom finansijskom izveštaju navela da su u tom poslu zahvaljujući niskoj ceni bila “dobra” preko 100 miliona evra. Ugovor o prodaji poljoprivrednog zemljišta PKB-a Al Dahri potpisao je tada državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.
Na red su došla i kineska ulaganja. Treba podsetiti da se predsednik lično vrlo često hvali prijateljstvom sa predsednikom Kine Si Đinpingom, kojeg neretko naziva “bratom”.
Zahvaljujući međudržavnim sporazumima kompanije iz ove zemlje grade puteve po Srbiji. Te cene su ugovorene direktno bez tendera. Kinezi grade i fabrike. Jedna od njih je “Linglong” u Zrenjaninu. Ugovor je potpisao ministar finansija Siniša Mali, a građani su dobili jednog od najvećeg zagađivača i rukovodstvo koje ignoriše pitanja novinara i javnosti.
BONUS VIDEO: Srbi Vučiću: Da li stojite iza nas?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare